11.11.2009.

U ZENITU M57 I NGC7331

Pošto je vreme bilo idealno za isprobavanje novog teleskopa odlučio sam da slikam objekte koji su mi u zenitu. Balans 150/750 na EQ2 nije uvek lako pogoditi ali je to ipak nekako funkcionisalo. Ukupno 8 snimaka po 15sec i nepotreban ISO1600. Kao što se vidi M57 je preeksponirana i presaturirana na ukupnoj ekspoziciji od dva minuta. Eto šta znači mali f odnos.



Sledeća meta je bila ne baš mala galaksija NGC7331, najvećeg prečnika 11 minuta. Njen sjaj je 9.5m a površinska sjajnost ne baš obećavajućih 13.3/arcmin^2. Lepo se detektovala vizuelno ali je pitanje šta se može snimiti sa ovom opremom?
Upotrebljeno je 17x15sec na najvećem ISO 1600. Prilikom obrade dobijeno je dosta šuma koji je oprezno skidan da ne bi narušio strukturu galaksije. Više puta sam obrađivao ovaj stack dok nisam dobio ovo; uglavnom me je interesovalo da ne skinem i zvezde granične magnitude.



Iz ovoga je moguće zaključiti da moja trenutna oprema i nije namenjena snimanju galaksija.

NOV TELESKOP

I svi se oduševimo novim teleskopom. Uvek.
Skywatcher BD 150/750 zaista predstavlja veliki iskorak u odnosu na prethodni teleskop. Pre svega tu je poželjnih f5 koji zaista daju dobre rezultate i na kratkim ekspozicijama koje ja koristim. Prvo što sam uradio bilo je snimiti double cluster; NGC 869 & 884. Činjenica je da su mi na 130/900 oba jata smeštena po uglovima vidnog polja pa je vrlo teško bilo dobiti bilo kakav snimak. U 150/750 nije problem ugurati sve a i kompresija zvezda se nekako bolje vidi ako je uvećanje manje.



Žureći sa obradom i skidanjem šuma skinuo sam i mnoge zvezde granične magnitude ali kad jednog dana to budem natenane obrađivao verujem da će biti bolje. Inače je šum skidan sa svakog lighta pojedinačno a nakon toga je sledilo stakiranje. 10x15sec, ISO1600.

Iste večeri sam se zainatio da slikam još nešto novo, izbor je pao na M38 koja se nalazila na 25 stepeni na istoku. Loša meta - naročito uzimajući u obzir LP koji se tamo nalazio. Ukupno 6 ekspozicija po 15sec na ISO1600. Rezultat je adekvatan: bolje nije moglo. Tačnije, rešavajući pomak po RA u Photoshopu oštećene su zvezde granične magnitude (po ko zna koji put...).

ISTEKAO ROK SLUŽBE...

...mom njutnu 130/900. Na kraju sam hteo da proverim kako se isti ponaša sa jednom nemodifikovanom web kamerom, Logitech Quickcam for notebooks. Kamera je cmos tehnologije, sa ekstremnom kompresijom što efikasno briše sve vidljive detalje na planetama i Mesecu. Ne treba reći da te slike ne mogu da priđu onima koje sam slikao Canonom A560 pa ih zato ovde nema.
Međutim, za kraj navodim sliku NGC 6910 od 1. septembra. Reč je o malom otvorenom jatu u Labudu, obično ljude asocira na slovo Y. Dvadesetak zvezda se vide ispod 12 magnitude a u desnom uglu se vidi velika Gamma Cygni.



Toliko o fotografiji njutnom na prevelikih f7.

14.09.2009.

OŠTRA ATMOSFERA...

... je pogodna za planete. Teleskop je propisno ohlađen (što nije uvek slučaj kad se gleda kroz rupe u oblacima) i mislim da sam imao sreće. Glavni problem je fokuser koji se vrlo lako pomeri kad krenem da snimam, a i sam aparat dodatno radi svoj autofokus pa po pravilu promaši. Od nekoliko klipova odabrana su dva i prvu sliku mogu da okarakterišem kao blago promašen fokus. Satelit koji je najsjajniji je preeksponiran i zato ima nerealno veliki prečnik.
Teleskop 130/900, Canon 560, plossl 10 + 4x optički.

Sledeći klip koji sam snimio nisam verovao koliko može da bude oštar u datim uslovima. To je moja najbolja slika Jupitera do sada, uzimajući u obzir razne limitirajuće parametre mislim da je dosta dobro ispala. Jedina razlika u odnosnu na prethodne postavke je dodatni 3x optički za koji mi je rečeno da obavezno kvari sliku. Ispalo je mnogo bolje od prethodne a objašnjenje je da sam imao dosta sreće ne samo sa atmosferom već pre sveka sa fokuserom.


http://picasaweb.google.com/lh/photo/-qxI0C9kHLuV6zqftV0CTg?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

Obe slike su nakon Registaxa prošle kroz Photoshop a namerno nisam skinuo šum do kraja da ne bih narušio strukturu oblaka. Svaku oštrinu sa ovakvom opremom treba tretirati sa dužnim poštovanjem, makar to bio i šum.

12.09.2009.

KOLEKCIJA MESEČEVIH SLIKA

Dva dana je Mesec dominirao nebom tako da ništa sem njega i Jupitera nije bilo moguće snimiti. Pritom je prvog dana atmosfera bila prilično nemirna pa sam snimao na malom uvećanju. To nije bilo dovoljno jer je rub ispao loše složen, tako da po tome vidite kakvi su bili vremenski uslovi. Tačnije, generalno nisam zadovoljan idejom da ceo Mesec stane u 640x480 piksela kamere; bolje rezultate sam dobijao slikama od 7mpix.





Sledećeg dana je turbulencija popustila pa sam mogao da se posvetim većim uvećanjima. Prva slika je previše drastično obrađena ali je navodim kao poređenje sa ostalima. Canon A560, 4x optički na teleskopu 130/900 odnosno 360x približnog uvećanja.



Nakon toga sam krenuo i sa digitalnim zumom od 3x tako da je ukupno uvećanje iznosilo oko 1100x. Klipovi su bili jezivi ali pažljivom obradom uspeo sam da izvučem nešto iz njih. Lično sam zadovoljan rezultatima kad se uzme u obzir tip teleskopa, montaže i prečnik detalja na slikama.


http://picasaweb.google.com/lh/photo/h_4mwAY20CUHfTZq4MJ3PA?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink










31.08.2009.

COPERNICUS & ERATOSTHENES

Odavno nisam slikao Mesec u ovoj fazi. Krater Copernicus je vrlo zahvalan za slikanje, neke od najboljih slika Mesečeve površine koje sam video su upravo snimci ovog kratera. Mogao sam da se koncentrišem na veliko uvećanje tog kratera ali sam se ipak držao konvencionalnih 360x jer sam očekivao atmosfersku nestabilnost. Zahlađenje je već bilo na horizontu, Mesec nisko a teleskop upravo iznet, odnosno neohlađen. U poređenju sa tim faktorima rezultat je odličan.

Pomoću programa VirtualMoonAtlas došao sam do zaključka da se jasno vide krateri prečnika 6km a da se naziru 3-4km kao razlika u kontrastu, negde svetlije a negde tamnije. Upravo zbog toga nisam na kraju potpuno skinuo šum, da ne bih izgubio rezoluciju na najsitnijim detaljima. Klip je imao preko 1000 frejmova, upotrebljeno je dovoljnih 35% u Registaxu a standardno doterivanje u PS-u.
Skywatcher 130/900, plossl 10 i canon A560 + 4x optički. U budućnosti bih mogao da probam samo Copernicus sa mnogo većim uvećanjima.



30.08.2009.

M27 PONOVO

Ponekad se baš prijatno iznenadim, ovog puta konkretno. Moj prošli pokušaj M27 se završio neslavno ne zato što sam imao loš stack već zato što sam ga obradio na pogrešan način. Danas znam za cake koje se koriste kod stakiranja 8-bitnih JPEG frejmova na jeftinijim aparatima, a ne treba zaboraviti i nivo šuma koji kod ovih aparata nije ni približan nivou šuma profesionalnih aparata.

Cilj je, znači, bio dobiti bolju sliku od one pre tri meseca (što i nije bilo teško). Uz promenljivu sreću sa praćenjem (nekoliko slika su zahtevale korekciju pomaka u PhotoShopu) dobio sam 39 prihvatljivih lightova koji ukupno daju 9min 45sec. Sve to na ISO1600 daje mogućnost registrovanja i periferije ove planetarne magline. Na početku sam profiltrirao sve snimke od šuma (NoiseNinja).
Stack u TIF-u sam malo dorađivao u DSS-u a malo u PS-u. U ovom drugom je rađeno lako skidanje šuma prvo median a zatim gaussian blur. To je malo uništilo sjaj pa se moralo posegnuti za unsharp mask - time su zvezde povratile oštrinu bez efekta na maglinu. I pošto je na kraju nebo bilo prilično plavo rađena je opcija replace color>desaturated takođe bez efekta na površinu M27.





Rešio sam da probam ponovo, ovog puta sa oštrijim skidanjem šuma i efikasnijim ubijanjem nehomogene pozadine. Rezultat je na isti način prošao PS sem što sam nebo doveo na tamniji nivo što je rezultovalo nešto smanjenom graničnom magnitudom. Sama maglina je lepša ali sa slabije izraženim detaljima. Dobra je za pokazivanje nekome ko ne zna mnogo o astronomiji...


http://picasaweb.google.com/lh/photo/E2ElhSnsQrRh5tV2UPYfqQ?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

22.08.2009.

M52

Kada je svojevremeno Šarl Mesije opisivao M52 u Kasiopeji lupio je da je video maglinu bez zvezda. Verovatno je posmatrao kad je objekt bio bliže horizontu. Sam M52 je sastavljen iz zvezda koje su 9-14 magnitude, nekoliko njih 11-13mag su vrlo blizu pa je verovatno to (uz lošu optiku) bio razlog zabune.
Danas M52 predstavlja lepu metu za amaterske teleskope svih veličina, čak i u dvogledu 10x50 možete videti mrljicu koja ukazuje na nešto.
Drago mi je da je Canon A560 došao do 14 magnitude na ovoj slici, faktor uspeha je bio ISO 1600 koji daje velike zvezde ali i osvetljava tamnije. Na početku su light frejmovi filtrirani od šuma, na par njih je korigovana greška praćenja. Potom su stakirani (sygma clipping, DSS) i podešeni na prihvatljive vrednosti curves. U PhotoShopu su (star round, star repair) sve zvezde pojedinačno, naročito na periferiji slike preoblikovane, mada je time malo redukovana granična magnituda.

Dole je crop na kome se vidi da intervencije po pitanju oblika zvezda imaju svrhu u astrofotografiji, s obzirom da vrlo često obrađujem slike sa jako lošim praćenjem. Slikano je 19x10 sec na ISO 1600, plossl 25mm.

http://picasaweb.google.com/lh/photo/5FRt7k_8CdL6OxpQxgIaDA?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

20.08.2009.

NGC 457

Sam klaster na malom uvećanju liči na sportski avion sa elisom tako da se lako nalazi. Lako se nalazi i ovako: od Epsilon Cass produžite malo preko Delte. Elisu čini Phi Cass koja nije član skupa; njena peta magnituda se itekako vidi na rubu jata. Samo jato uglavnom čine zvezde 7-10mag mada ih ima i ispod 13mag. Prečnik klastera je 13 minuta (zagarantovan doživljaj na malom uvećanju), magnituda skupa 6.4 a posebno interesantan i lak zadatak je razdvajanje dvojnih u centru jata. Ja sam koristio 90x, na 180x je bilo opušteno dok se i na snimku vide dve zvezde-pobratimi slične magnitude.
Ovde je složeno 17x10sec na ISO 1600, kropovano i propušteno kroz NoiseNinju u samom startu. U DeepSkyStackeru je rađeno sygma clipping i rezultati su primetno bolji nego na average, pre svega u smislu šuma. Dovoljno je da kažem da finalna slika nije uopšte zahtevala skidanje šuma, samo je podešavanje obavljeno sa luminance i saturacija je povećana.
Sledi i objašnjenje za oblik Phi Cass - obzirom da je objekt lutao po okularu sa jedne na drugu stranu i da to nije uvek bilo moguće precizno podesiti, dobio sam zrake oko zvezde (od spajkova) koji su različite orijentacije. Moglo je to da se sredi u PhotoShopu ali to onda i nije verodostojni fotos nekog astronomskog objekta.



http://picasaweb.google.com/lh/photo/1H2rV3iqIH0vj6NLPNwjZg?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

17.08.2009.

JATO DIVLJIH GUSAKA

Jedan od svakako najlepših primera otvorenih jata je M11. Locirano u Štitu (Scutum) lep je cilj dvogleda i bilo kog teleskopa. Sa umereno velikim njutnom (200mm) moguće je zapaziti više stotina zvezda, tačnije ispod 14 magnitude ih ima oko 500, a ukupno se smatra da ima oko 3000 zvezda.
Odlučio sam se na kraće ekspozicije, tačnije 10 sec ISO 1600 da bi praćenje na jugu funkcionisalo dovoljno precizno. Ukupno 11 JPEG-ova je stakirano uz jednu specifičnost.
Naime, staro je pravilo da se šum skida na kraju obrade. Ja sam morao to da uradim sa svakim pojedinačnim lightom jer je DeepSkyStacker pronalazio nepoznatih 30 hiljada zvezda na svakoj slici. Naravno da je on u zvezde uračunao i termički šum.
Rezultat je bio prilično dobar: nije bilo potrebe nanovo skidati šum a DeepSkyStacker nije mleo hard-disk satima, kao što ume. Na kraju sam sredio sitnice u PhotoShopu i to je to. Ovo je jedan od retkih izuzetaka (uzrokovanih specifičnostima amaterske opreme) gde odstupanje od pravila u astrofotografiji daje prihvatljive rezultate.


http://picasaweb.google.com/lh/photo/YUh0hOLl9FomhAeQNNSBzQ?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink


Pojedinačna slika, sa lošijim praćenjem i bez skinutog šuma:



http://picasaweb.google.com/lh/photo/cRaruazr-4DPYejVNdC_8A?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

10.08.2009.

DOBRO JUTRO

Slikati jutarnji Mesec ima i svojih čari. U prvom redu to je činjenica da nebo ostaje plavo što slici daje skoro umetnički karakter a i činjenica da ne mora da se čeka noć da bi se nešto snimilo. Prva slika je slikana Canonom A560 na ISO200, 1/500sec u 8h ujutru. Korišćen je Plossl 25mm.


http://picasaweb.google.com/lh/photo/cYCZ5S_zNcCofPSoSr7sQw?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink


Prvo što je trebalo uraditi je srediti contrast u PS-u a nakon toga skinuti šum u NoiseNinja:



http://picasaweb.google.com/lh/photo/DJCgqMriLUtbgqzSP9WyUA?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink



Pomoću opcije curves je naglašen svetliji deo površine bez gubitka detalja na tamnijim delovima. I boje je trebalo malo doraditi... A nakon svega toga na finalnoj slici pada u oči mali dinamički raspon JPEG slika na Canonu, za bolje rezultate treba isključivo upotrebiti RAW format. Možda bi nešto bolji rezultat nastao da sam u startu obrade obavio konverziju u TIF ali šta je - tu je. Možda sledeći put.



Da bi se smanjilo vinjetiranje radio sam layere u PS-u (korisno iskustvo) jer plossl 25 traži preciznije centriranje aparata nego 10mm. Čak je danju bilo i naznaka centralne opstrukcije.

06.08.2009.

SVI NA JUG

Južni deo neba iz naših krajeva je uvek bio fascinantan. Tamo se nalazi centar galaksije a samim tim je i najbogatiji fascinantnim objektima koji se razaznaju i u najslabijem dvogledu. Moj prvi pokušaj snimanja južnog neba je prošao traljavo; praćenje ekvatorijala na jugu je uvek najosetljivije u smislu preciznosti. Sem toga na uglovima slike se vidi aberacija zbog koje neke zvezde nisu lepo složene u procesu stakiranja.
Snimio sam 40 snimaka po 15sec na ISO 1600 ali se ne sećam koliko je upotrebljeno za stakiranje, negde oko tridesetak. U svakom slučaju tu je trebalo biti rigorozniji; sad znam za ubuduće.
Na snimku minimalno podešavanom u DeepSkyStackery se vidi šum i greške u slaganju. Naravno, i curves u PS-u.



http://picasaweb.google.com/lh/photo/mE0qYVhdHCvDWMJI9A2usQ?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

Sledeće na redu je bilo to malo popraviti. Za šum NoiseNinja nije obećavao puno pa sam oprezno koristio median i blur u PS-u. Pošto su se pritom izgubile zvezde granične magnitude (očekivano) sjajnije zvezde je trebalo spasiti primenom unsharp mask funkcije.
Svestan sam da ova malo agresivnija vrsta obrade nije svojstvena astrofotografiji ali je i činjenica da tako treba obrađivati fotke slabijeg kvaliteta da bi se bilo šta dobilo. A ova slika može služiti kao pokazatelj početnicima sa dvogledam šta treba gledati.




30.07.2009.

CANON I JUPITER


Prvi put kad sam svojevremeno probao da snimam digitalcem Jupiter kroz teleskop dobio sam preeksponiran klip. Ne treba reći da je to i danas problem za sjajne planete kao što je ova. U suštini Canon A560 se tasterom ISO podešava u režimu klipa pa to donekle daje prihvatljiv rezultat. Drugi način da se zatamni sjajan objekat je da se poveća uvećanje :-) pa dok može.
Atmosfera je dozvolila takve egzibicije ma prelepih 1500x (plossl 10mm, 4x optički i 4x digitalni). Znam da će svi reći - zašto digitalni... Jeste da je klip bio prepun šuma i poludelih piksela ali se to stakiranjem dobrim delom izgubilo.

Anyway rekao bih da je ovo maksimum koji mogu izvući s ovim teleskopom i iznad svega digitalcem.
Prva slika je original stack, bez podešavanja. Stack u Registaxu.


http://picasaweb.google.com/lh/photo/OlDM5N55Jqe2riyfk4TJjw?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink


Sledeće je standardna obrada u PS-u, resize i malo blur. Naravno i curves...


http://picasaweb.google.com/lh/photo/m05WBquxdMznvBWzSSFkYQ?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

Šteta je bilo ne slikati planetu u društvu sa satelitima. S leva na desno su Ganimed, Evropa i Io sa druge strane planete. Registax se malo zbunio pa je duplirao Ganimed ali sam to ručno sredio u PS-u. Sem toga zbog pojedinih vibracija je štošta ispalo oko Jupitera zabrljano ali... PS trpi sve.


http://picasaweb.google.com/lh/photo/wcGKevJXn_408HgalsKU7g?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

Sam klip je u drugom slučaju rađen na 360x sa 1400 sličica (u odnosu na 2700 na slici bez satelita) pa nije bilo moguće dobiti bolji Jupiter a da se ujedno vide i sateliti. U suštini obrada je dosta pomogla ali da bi slika bila savršena potreban je i savršen klip.


http://picasaweb.google.com/lh/photo/DjnULsoGR_sZGEE86NPIyA?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

18.07.2009.

JUPITER OPET

Mislim da ima smisla stalno slikati jedan isti objekt jer on pre ili kasnije ispadne vrhunski. Trenutno je od planeta Jupiter u povoljnoj poziciji a ako tome dodate veliki prečnik i izuzetnu sjajnost koja bi i CMOS web kamere mogla da zadovolji - eto standardne mete. U ovom slučaju je korišćen veliki zoom od 12x što daje preko 1100x. To je stvorilo određene probleme: sjajnost je morala da bude na minimumu da bi bio najjače izražen kontrast kod ovakvog objekta a istovremeno se na snimcima razaznaje šum.

Složeno je 2700 frejmova (30 u sekundi) i očekivao sam da to bude neki maksimum zbog brze rotacije planete. Ispostavilo se da je atmosfera usko grlo u sistemu jer je Jupiter iz frejma u frejm menjao oblik. Takođe nisam siguran da je fokus bio potpuno ispravan, prečnik najmanjih detalja na površini drastično odudara od nekih mojih drugih snimaka Jupitera.

Skywatcher 130/900 afokalno plossl 10 i Canon A560; procesirano u Registaxu i PS-u.

http://picasaweb.google.com/lh/photo/uvxXTwq0Mji32cjebEjQxg?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink


http://picasaweb.google.com/lh/photo/OsSvZ-p1pM12cYi5DgKTVg?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

Ispod se nalaze još dva snimka koji su rezultat obrade kraćeg klipa, snimljenog iste večeri (1000 frejmova). Prvo sam se upustio u standardnu obradu u Registaxu i ujednačavanje pixela u PS-u a sledeći snimak je agresivnija obrada preko median, blur, unsharp mask koja nije dala sitnije detalje na površini već veći kontrast i uravnoteženiju sliku bez šuma. Činjenica je da za bolji snimak treba imati bolju kameru a ne bolji teleskop. Sem toga ova grupa snimaka je iz klipa koji je u startu bio podešen na veću osvetljenost.

U toku obrade sateliti su se izgubili kod druge slike, kao što vidite. Zaslužan je opcija curves; idući put to treba selektovati.




Na kraju ovo predstavlja osnovni snimak kome su samo slajderi podešeni u Registaxu:


http://picasaweb.google.com/lh/photo/2FYEsQoJBmdSxqSddRq0OA?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

16.07.2009.

LIRA JAŠE LABUDA




Ranije je sazvežđe Lire bilo poznato kao Grifon, đavolska kombinacija lava i ptice. Na ovoj slici se vidi kako Lira preteći stoji iznad Labudove glave tako da treba obratiti pažnju na umetničku kompoziciju a ne na tehničke nedostatke.

A nedostataka ima mnogo manje nego što sam očekivao. U prvom redu tu je koma po rubovima (nije kropovano) ali ima i lošeg fokusa što nije iznenađujuće kod aparata koji koštaju po 150 eura. Problem u obradi je nastao na kraju kad nisam mogao da skinem šum jer NoiseNinja nije našao ni milimetar prostora koji bi služio kao referenca. Tada sam šum ublažavao sa median, vrlo oprezno, i blurom. S obzirom da je originalna slika 3072 x 2304 smanjena na 1024 x 768 muke su donekle smanjene.

Bilo kako bilo originalni stack je poprilično unapređen da bi dao ovakav prikaz, curves u PS-u su više puta dorađivane. Moram da priznam da sam zadovoljan jer je u igri bilo 18x15sec odnosno 4.5 minuta na ISO 1600.

Da, nije tačno da sa 15 sekundi nema pomaka. Vidi se i to sasvim jasno. Stoga je digitalac složen na teleskop i rezultat je bio vrlo prihvatljiv u smislu praćenja.

06.07.2009.

MIZAR I ALKOHOL

Nisam imao šta da radim, nisam hteo da odem do grada i da se napijem pa sam rešio da ostanem kući i nešto posmatram. Vreme je bilo nikakvo za osmatranje, vlaga na sve strane i neki tanki oblaci kroz koje je i pun Mesec bilo nemoguće posmatrati a kamoli slikati. Okrenuo sam se Mizaru i njegovom pratiocu koji su na 90x dobro ispunjavali vidno polje (to je i najbolje uvećanje za taj višestruki sistem) i to je ostalo zabeleženo na klipu.
Kropovanje osnovne zvezde, tj samog Mizara je dalo neke zanimljive fenomene. Prvo boja koja se uopšte nije razlikovala kod obe zvezde; obe su delovale plavo samo što je postojala razlika u magnitudi. Kasnije sam proverio i saznao da se zaista ne razlikuju a to sam isprva pripisivao hromatskoj aberaciji i lošoj vidljivosti.



Na drugom cropu koji predstavlja zaista iživljavanje jer je u nivou pogleda kroz (koji?!) teleskop na 4500x vidi se da optika zaista ne zalužuje takvo maltretiranje. Primetne su naznake loše kolimacije ali u svakom pojedinačnom frejmu toga nema. Zaključio sam da je Registax bio više zbunjen od mene; jedini način da sa njim stakirate dvojnu je da stavite ogroman kvadrat zvani alignbox. Kod manjih on izvodi parodiju na proces stakiranja.
Sledeće što se da zapaziti je da je prečnik obe zvezde po 4-5 sekundi što je nedopustivo. Sa tim ću sutra malo da vidim Neptun... Opet sam prizvao u pomoć razgledanje frejmova i setio se da je kropovanje iznosilo za faktor oko 50 što je obesmislilo bilo kakav dalji zaključak. Na rezoluciji 640x480 i originalnih 90x bez optičkog zuma takav crop je svakako detaljna inspekcija svih mogućih napravljenih grešaka. A svakako da je prvenstveno obrada najvećim delom odgovorna za nepravilan oblik zvezda.




http://picasaweb.google.com/lh/photo/q1kiKbycYKsRjxCwllDzNg?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink


Zaključak: 450 frejmova u Registaxu, Canon A560, plossl 10mm i 130/900 newton koji još nije za bacanje. Trebalo je samo staviti 4x optički.
Uzimajući u obzir činjenicu da je sve snimljeno sa 30 frejmova u sekundi jasno je zašto je dobrim delom preskočena atmosfera. Međutim to me je onemogućilo da primetim još jednog člana sistema koji sa Mizarom i Alkorom čini trougao. Dotični je osme magnitude. Dole je slika na 150x gde se vide dvojni Mizar i Alkor; koma je evidentna kod Mizara i pratioca. Upotrebljeno oko 700 frejmova sa istim podešenjima izuzev optičkog zuma 1.7




05.07.2009.

M29


U centru labudovog krsta se nalazi zvezda Sadr. Reč je o jednom od svakako najlepših sazvežđa tako da nema greške oko snalaženja čak i kod totalnih početnika. U principu ako nađete Sadr našli ste i M29 koji je ovih dana oko ponoći na 4h od svetle zvezde, udaljena oko pola vidnog polja dvogleda. Naravno da je bolje da isti objekat posmatrate teleskopom jer će vam se ukazati mnogo više od svetle mrljice koju isporučuju dvogledi. Tačnije, videćete jednu od najsimetričnijih struktura u svemiru kad su u pitanju otvorena zvezdana jata.
Na malom uvećanju (ispod 50x) možete se diviti nečemu što liči na televizor ili robota, kako hoćete, a na većem (100x i preko) sem 8 najsjajnijih zvezda možete potražiti još neke. Najsjajnija osmorka je između 8.5 i 11 magnitude tako da sam ja najčešće u stanju da vidim još 3 ili 4 koje su oko 12 magnitude.
Ovo sam pratio ručno, 4 slike po 10sec stakirane u DeepSkyStackeru, malo doterivanje u PS i malo odstranjen šum u NoiseNinja. U suštini obrada nije narušila strukturu slike a najbitnije je da je to ispalo upotrebljivo. Vidi se da fokus nije baš bio perfektan (ali nisam ni ja) kao i da je praćenje daleko od potrebnog za dobru astrofotografiju. To se naročito vidi na obodu cele slike (ovo je crop) gde jednostavno DSS nije mogao sve da složi pa sam dobio gomilu dvojnih zvezda, digitalno dvojnih, naravno...
Za bolji rezultat mi je potrebno nekoliko desetina slika na ISO 400 a pošto ja za to treba da stojim satima može i ISO 1600 da posluži. Mislim da bi i sa ISO 400 mogle da se registruju zvezde oko 13 magnitude koje se ovde bez problema vide.
Inače slikano je 2-3 dana pre punog Meseca u uslovima visoke vlažnosti i smanjene transparencije. To je objašnjenje za činjenicu da aparat normalno može da skoči i ispod 14mag a na ovoj slici se to ne vidi.



Canon A560, Skywatcher 130/900, plossl 25mm

21.06.2009.

LAGUNA NEBULA

Nisko na jugu, negde oko 20 stepeni visine u najpovoljnijoj poziciji našla se M8 Laguna. To je objekt koji već duže vremena čekam da snimam jer je prilično velika, sjajna i lepa. Reklo bi se da je zahvalna čak i za kompakte kao što je Canon A560.
Posle standardnih peripetija oko praćenja (odbacivao sam oko 90% snimaka) ovde je jedna neobrađena fotka na 15 sec ISO 1600.
http://picasaweb.google.com/lh/photo/IvR8PyFKsKDC3k9-Tew-aQ?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

Stack od 4 takve fotke je rađen u DeepSkyStackeru, debelo uravnotežen šum u NoiseNinja (bio sam uporan) a ostatak u Photoshopu. I jeste, varao sam! Selektovan je sektor nebule da bi nebo bilo najminimalnije zatamnjeno (-1) i ujednačeno zbog tamnih pruga. Tako da ovde vidite ukupnu ekspoziciju od jednog minuta što mislim da i nije loše na nekih manje od 20 stepeni visine.

19.06.2009.

MALO BOLJI JUPITER

Svi znamo da kad se koristi digitalac sa digitalnim zumom to daje primetan pad kvaliteta slike. U ovom slučaju sam koristio 9.6x (4x optički i 5.6x digitalni) jer je atmosfera bila izuzetno stabilna i najveći deo vremena se mirne duše na displeju videla struktura planete. Sve je snimljeno na 30 fps sa maksimalno smanjenim podešenjem brightness jer je Jupiter već bio na oko 30 stepeni. Složeno je oko 700 frejmova u Registaxu a ostalo (median, gaussian blur, color i curves) u Photoshopu. Videla se i kolekcija satelita ali mi to nije bilo bitno ovog puta – efektivno uvećanje je iznosilo 864x; naravno da je tu nemoguće uglaviti bilo koji satelit. Struktura na gornjoj desnoj ivici planete najverovatnije nije satelit jer sam to viđao i na nekim drugim snimcima – mada ne mogu to da isključim. Moguće da je neka vrsta artefakta čipa ili neka vrsta odsjaja. Prva slika je original izašao iz Registaxa.



http://picasaweb.google.com/lh/photo/PcYxe0BEwh88zw73QRWMhw?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

Ovo je finalni proizvod posle Photoshopa:


09.06.2009.

KRATKO I JASNO: M57 NA BRZAKA

Pored drugih ciljeva sinoć sam rešio da pogledam i M57. Uprkos punom Mesecu videla se dobro, praćenje nikad bolje a i digitalac je sarađivao dajući izuzetno svetle slike. Očekivao sam da visoka spoljna temperatura od bar 20 stepeni napravi šum ali to se nije primećivalo toliko koliko sam očekivao. Znači 4 slike po 15 sekundi na ISO 1600 obrađene dobro u NoiseNinja a zatim malo dorađene u Photoshopu. Uopšte nisam hteo da se udubljujem u neku oštru obradu tako da se dve centralne zvezde ne vide (a i čudno bi bilo na ukupnoj ekspoziciji od jednog minuta) jer sam hteo koliko mogu da ubijem šum; ne da izvlačim hablovske nijanse.

http://picasaweb.google.com/lh/photo/emubQvReJne3hD9-qtGjzQ?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

KAZAČOK

I kao što sam razmatrao dilemu za Mesec klip ili fotos, i kod dvojnih zvezda može da se postavi isto pitanje: šta je bolje. Odgovor na to je najbolje dati u slikama. U oba slučaja na repertoaru su bile Epsylon Lyrae, dva prelepa para dvojnih sistema. Seeing je bio za sliku povremeno dobar a za klip je bio slabiji – takoreći statistički prosek.
Za sliku je karakteristično da je odabrana jedna od desetak; jedna sekunda na ISO 400. To je dovoljno za sve četiri zvezde koje se kreću između 5 i 6 magnitude; da je razlika veća bila bi veće i moje mučenje u postupku obrade. Klip je maksimalno osvetljen i iskusno postavljen na 15 fps umesto uobičajenih 30.
Na slici vidimo levi par koji se čini efikasno razdvojenim i oko toga nema dileme. Uočava se boja a čak bi i razmak mogao da bude procenjivan, doduše uz ogroman rizik od greške. To je Eps 2 Lyrae gde je glavna zvezda 5.2 a pratioc 5.61mag – udaljenost je 2.5 ugaonih sekundi. Par dole desno je naravno Eps 1 sa magnitudama 5.0 i 6.1 i separacijom 2.7 sekundi. To što je taj par lošije razdvojen ranije sam smatrao limitom teleskopa i atmosfere ali je zapravo samo turbulencija u atmosferi u pitanju; naprosto se Eps 1 nije nasmešio za slikanje.











Ovo dole je stack sastavljen od 812 frejmova sa nešto manje saradnje od strane atmosfere. Tu se vide iste zvezde ali u obrnutim ulogama, Epsylon 2 sistem je školski razdvojen (što je i logično jer su udaljenije jedna od druge) dok levi par igra žmurke. Hvala od srca Coru Berrevoetsu.










Objašnjenje mi nije odmah palo napamet ali je vrlo logično kad se pogleda klip. Svo vreme parovi su manje-više razdvojeni ali su pozicije zvezda nejasne. Zbog atmosfere izgleda kao da brzo kruže jedna oko druge, pomeraju se pa i sudaraju (definicija kazačoka posle litra vodke) tako da je i siroti Registax imao problema da sve to uklopi. Naravno da je na slici ono što je statistički gledano najverovatnije ali to nije to. Evidentno je da treba više pažnje posvetiti efektu atmosfere na posmatranje ali šta ću kad volim da iskoristim svako vedro veče. Druga slika je obrađena da daje negde oko 430x što umnogome objašnjava efekte turbulencije.
Dole je isto to rađeno u DeepSkyStackeru sa SigmaClipping podešenjem - hvala Hrast-u na sugestiji.


06.06.2009.

RANI RADOVI SATURNA

Red je da počnem i sa malo boljom obradom snimaka Saturna koji su rađeni pre nekoliko meseci. Kada se malo bolje odradi sve u Registaxu 5 i u Photoshopu primetan je napredak u obradi. Uzimajući sve okolnosti nesavršenosti teleskopa i digitalca (koji jedva registruje Saturn na većem uvećanju, pošto je isti dosta taman) mislim da ovo nije daleko od maksimuma ove kombinacije opreme. Koristio sam klip bez praćenja (rekoh, rani radovi) gde je 590 frejmova ukupno odrađeno s tim što je uz plossl 10mm i optički zum 4x korišćen i digitalni zum pa je snimano na uvećanju od 700-900x. To rezultuje tamnom i prepunom šuma slikom tako da Registax nije mogao da se slajderima nagazi do daske.
Nema veze; i ovako je snimak puno bolji od onog što sam očekivao.



http://picasaweb.google.com/lh/photo/OmdUHCXq3vvYnufqdIsJKQ?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

Sledeće je Saturn rađen u B/W tehnici jer sam pomislio da će matrica Canona bolje registrovati detalje ako svi pixeli budu radili isti posao. Tj. B/W. Izgleda da sam se prešao.

http://picasaweb.google.com/lh/photo/QrIMBRPKKYzgUcwZMR2Uiw?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

Ovo dole je potez očajnika na samom početku bavljenja Saturnom; 201 jpeg sličica izvađena iz klipa i stakirana ručno u Registaxu s namerom da ih složim preciznije. U tome sam uspeo ali je koštalo đavo ipo vremena.


http://picasaweb.google.com/lh/photo/fX4g76iDBHVv7KVcPI-lHA?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

Što se tiče podešavanja klipa na PowerShot A560 najbolja kombinacija je balans staviti na cloudy a pritiskom na taster ISO slajder dovesti na najsvetlije. Kod Saturna nema smisla ići na 30 fps pa ostaje 15. Što se tiče zuma tu ko koliko hoće; premda ako u pogon stavite i optički i digitalni biće previše šuma i muka u obradi.