KAZAČOK

I kao što sam razmatrao dilemu za Mesec klip ili fotos, i kod dvojnih zvezda može da se postavi isto pitanje: šta je bolje. Odgovor na to je najbolje dati u slikama. U oba slučaja na repertoaru su bile Epsylon Lyrae, dva prelepa para dvojnih sistema. Seeing je bio za sliku povremeno dobar a za klip je bio slabiji – takoreći statistički prosek. Za sliku je karakteristično da je odabrana jedna od desetak; jedna sekunda na ISO 400. To je dovoljno za sve četiri zvezde koje se kreću između 5 i 6 magnitude; da je razlika veća bila bi veće i moje mučenje u postupku obrade. Klip je maksimalno osvetljen i iskusno postavljen na 15 fps umesto uobičajenih 30. Na slici vidimo levi par koji se čini efikasno razdvojenim i oko toga nema dileme. Uočava se boja a čak bi i razmak mogao da bude procenjivan, doduše uz ogroman rizik od greške. To je Eps 2 Lyrae gde je glavna zvezda 5.2 a pratioc 5.61mag – udaljenost je 2.5 ugaonih sekundi. Par dole desno je naravno Eps 1 sa magnitudama 5.0 i 6.1 i separacijom 2.7 sekundi. To što je taj par lošije razdvojen ranije sam smatrao limitom teleskopa i atmosfere ali je zapravo samo turbulencija u atmosferi u pitanju; naprosto se Eps 1 nije nasmešio za slikanje.

Ovo dole je stack sastavljen od 812 frejmova sa nešto manje saradnje od strane atmosfere. Tu se vide iste zvezde ali u obrnutim ulogama, Epsylon 2 sistem je školski razdvojen (što je i logično jer su udaljenije jedna od druge) dok levi par igra žmurke. Hvala od srca Coru Berrevoetsu.

Objašnjenje mi nije odmah palo napamet ali je vrlo logično kad se pogleda klip. Svo vreme parovi su manje-više razdvojeni ali su pozicije zvezda nejasne. Zbog atmosfere izgleda kao da brzo kruže jedna oko druge, pomeraju se pa i sudaraju (definicija kazačoka posle litra vodke) tako da je i siroti Registax imao problema da sve to uklopi. Naravno da je na slici ono što je statistički gledano najverovatnije ali to nije to. Evidentno je da treba više pažnje posvetiti efektu atmosfere na posmatranje ali šta ću kad volim da iskoristim svako vedro veče. Druga slika je obrađena da daje negde oko 430x što umnogome objašnjava efekte turbulencije.

Dole je isto to rađeno u DeepSkyStackeru sa SigmaClipping podešenjem - hvala Hrast-u na sugestiji.