M29

U centru labudovog krsta se nalazi zvezda Sadr. Reč je o jednom od svakako najlepših sazvežđa tako da nema greške oko snalaženja čak i kod totalnih početnika. U principu ako nađete Sadr našli ste i M29 koji je ovih dana oko ponoći na 4h od svetle zvezde, udaljena oko pola vidnog polja dvogleda. Naravno da je bolje da isti objekat posmatrate teleskopom jer će vam se ukazati mnogo više od svetle mrljice koju isporučuju dvogledi. Tačnije, videćete jednu od najsimetričnijih struktura u svemiru kad su u pitanju otvorena zvezdana jata. Na malom uvećanju (ispod 50x) možete se diviti nečemu što liči na televizor ili robota, kako hoćete, a na većem (100x i preko) sem 8 najsjajnijih zvezda možete potražiti još neke. Najsjajnija osmorka je između 8.5 i 11 magnitude tako da sam ja najčešće u stanju da vidim još 3 ili 4 koje su oko 12 magnitude. Ovo sam pratio ručno, 4 slike po 10sec stakirane u DeepSkyStackeru, malo doterivanje u PS i malo odstranjen šum u NoiseNinja. U suštini obrada nije narušila strukturu slike a najbitnije je da je to ispalo upotrebljivo. Vidi se da fokus nije baš bio perfektan (ali nisam ni ja) kao i da je praćenje daleko od potrebnog za dobru astrofotografiju. To se naročito vidi na obodu cele slike (ovo je crop) gde jednostavno DSS nije mogao sve da složi pa sam dobio gomilu dvojnih zvezda, digitalno dvojnih, naravno... Za bolji rezultat mi je potrebno nekoliko desetina slika na ISO 400 a pošto ja za to treba da stojim satima može i ISO 1600 da posluži. Mislim da bi i sa ISO 400 mogle da se registruju zvezde oko 13 magnitude koje se ovde bez problema vide. Inače slikano je 2-3 dana pre punog Meseca u uslovima visoke vlažnosti i smanjene transparencije. To je objašnjenje za činjenicu da aparat normalno može da skoči i ispod 14mag a na ovoj slici se to ne vidi. 

 

 

Canon A560, Skywatcher 130/900, plossl 25mm.