Ali astronomija za mene uvek predstavlja nešto više od običnog izazova. Ako snimim dovoljno dug klip i imam dovoljno oštrih sličica za stakiranje možda i uspem da preskočim brljotine atmosfere? Da, trebalo bi. I tako ja dobijem nekoliko klipova od kojih je odabran onaj poslednji sa 1900 frejmova. Jedina stvar u koju sam siguran je da je taj klip najbolje pogodio fokus.
Align u Registaxu je stavljen na local contrast, lowest quality na 30; stakirano na laplace 2. Tako sam dobio lepu sličicu koja je svim slajderima oterana skroz udesno...
Sad vidite da zadatak sređivanja ovakvog TIFF-a uopšte nije lak. Za početak u Photoshopu su sređivane stvari poput šuma - reduce noise, median, blur. Nakon toga je trebalo izvući obrisane planetarne detalje ovim redosledom: curves; levels; destaurate. Tako nekoliko puta. Na kraju je izašlo nešto poput ovoga:
Ako u MarsPrewieveru proverimo da li smo Photoshop i ja halucinirali oko vidljivih detalja vidi se da nismo. Zapravo ja sam oduševljen što se uopšte može nešto od detalja iz skoro ravne, median i blur tretirane slike izvući! To samo govori da je u toku obrade TIFF sačuvao informacije koje su preživele i filtere i curves...
Ako se podsetimo da je ovde prečnik Marsa 11.2sec onda centralna horizontalna struktura (Sinus Sabaeus, horizontalna tamna pruga) predstavlja negde oko 0.7 arcsec što je teorijska granica rezolucije mog 150/750.
A bio sam nezadovoljan atmosferom!
