COPERNICUS & ERATOSTHENES

Odavno nisam slikao Mesec u ovoj fazi. Krater Copernicus je vrlo zahvalan za slikanje, neke od najboljih slika Mesečeve površine koje sam video su upravo snimci ovog kratera. Mogao sam da se koncentrišem na veliko uvećanje tog kratera ali sam se ipak držao konvencionalnih 360x jer sam očekivao atmosfersku nestabilnost. Zahlađenje je već bilo na horizontu, Mesec nisko a teleskop upravo iznet, odnosno neohlađen. U poređenju sa tim faktorima rezultat je odličan. Pomoću programa VirtualMoonAtlas došao sam do zaključka da se jasno vide krateri prečnika 6km a da se naziru 3-4km kao razlika u kontrastu, negde svetlije a negde tamnije. Upravo zbog toga nisam na kraju potpuno skinuo šum, da ne bih izgubio rezoluciju na najsitnijim detaljima. Klip je imao preko 1000 frejmova, upotrebljeno je dovoljnih 35% u Registaxu a standardno doterivanje u PS-u. Skywatcher 130/900, plossl 10 i canon A560 + 4x optički. U budućnosti bih mogao da probam samo Copernicus sa mnogo većim uvećanjima.