HERCEGOVAČKI MRAK

Pogledate li mapu svetlosnog zagađenja iznad Evrope, recimo ovu, videćete da su istočna i zapadna Hercegovina retki predeli na Balkanskom poluostvru sa relativno malim svetlosnim zagađenjem. Sasvim slučajno se desilo da na petodnevnom septembarskom putovanju do mora i nazad prođem kroz te predele, i kako nas je uhvatio mrak - uverim se u ono što mape kažu. Niska mediteranska šuma pored puta (noću raj za poskoke) i kraški reljef su učinili da snimim dosta dnevnih pejzaža.
Međutim, kako smo se približavali Trebinju našao sam par minuta da stanem i snimim panoramu grada, iako smo konstantno bili u žurbi.

Sa žaljenjem sam konstatovao da od ekološke rasvete nema ništa, štaviše, Gračanica je podsećala na neki hotel u Las Vegasu. Opet, nebo koje se videlo je uprkos tome bilo veoma transparentno. Čak sam razaznao i neke astronomske objekte, tu su i njihovi isečci u originalnoj rezoluciji.

Idemo redom, M8 je poznata kao Laguna nebula, ogromna i prekrasna maglina za dvogled ili mali teleskop. Maglina je prečnika većeg od punog Meseca ako govorimo o njenom sjajnijem i vizuelno vidljivom delu; računajući i tamnije delove koje dobijamo dugom ekspozicijom veća je triput u prečniku od Meseca. Nekoliko zvezdica koje se vide na isečku su integralni deo jata NGC6530 koje se nalazi u srcu magline, ili vrlo malo ispred. Reč je o mladom jatu (2 miliona godina) koje je nastalo direktno iz magline.
Nešto manje u prečniku je otvoreno jato M7, stepen i 20 minuta. Radi se o najjužnijem Messier-ovom objektu. Za mene iz centralne Srbije ovo jato nikad ne prelazi visinu od 12 stepeni nad južnim nebom, što znači da i nemam neke velike šanse da ovo jato iole dobro snimim. Ovde je M7 za neka tri stepena više na nebu; nije nešto ali postaje simpatično ići na jug - ovo se nekad zvalo i Ptolemejevo jato, bez problema uočljivo golim okom.
M6 je takođe otvoreno jato ali i mnogo manje; ovde se na ovom isečku jedva nazire. Zovu ga još i Butterfly cluster zato što u malim teleskopima liči na leptira. Najsjajnija zvezda je promenljiva, magnitude 5.5-7.0 i jedino se ona ovde sa sigurnošću može identifikovati.

Vreme 30sec, ISO1600, Tamron 17-50@2.8.

Sam Mlečni Put se video sa severne strane prilično dobro, mada taj deo Mlečnog Puta uopšte nije fascinantan sam po sebi. Ovde vidimo izlazak dvostrukog jata (NGC 869&884) iznad okolnih brda pored Trebinja, imam utisak da bih nabasao na poskoka u prvih deset metara... Snimljeno sa bezbednog parkinga pored magistrale.

O dvostrukom jatu (double cluster) je mnogo puta i mnogo toga rečeno. Pravi dragulj za vizuelno osmatranje - vidljiv golim okom, dvogledom i malim teleskopom. Veći teleskopi često imaju problem da prikažu veliko vidno polje u koje bi stala ova dva jata. Samo bi trebalo još napomenuti da je dvostruko jato zapravo veoma mlad sistem: oko 13 miliona godina. Za jedno deset puta po toliko ova dva jata će se raspasti i njihove članice će odlutati svaka na svoju stranu. Otvorena jata ovakve lepote - pa još dvostruka, ekstremno su redak i kratkotrajan moment u istoriji naše galaksije.
Još nešto mi je na snimku privuklo pažnju, mala bezbojna maglinica nešto iznad Kasiopejinog W - jato NGC7789. Po nekoj logici sa svojom magnitudom od 6.7 bi trebalo da se nazire golim okom, , ali je taj sjaj razasut na prostoru prečnika punog Meseca. Radi se o 1000 (da, hiljadu) zvezda različitog sjaja, magnitude od 11 do 18 koje čine ovo otvoreno jato. Nije mi jasno kako sam ga propustio teleskopom do sad; naročito zato što je reč o jednom od najstarijih poznatih otvorenih jata, konkretno oko jedne ipo milijarde godina.

Postavke za drugu sliku su iste: eos 40d, 17mm na f2.8 i ISO1600; jedan frejm.

U povratku sa mora, negde u okolini Sjenice bili smo svedoci formiranja malog landspout-a. Pored njega se video i mali prateći tubus, ali se sve raspalo posle nekoliko minuta. Nije baš neka astronomska tematika, ali je bar isto nebeska.