PEJZAŽI IZ LEVČA
Imao sam na umu nekoliko stvari kad sam planirao vožnju do Levča, oblasti između Pomoravlja i Šumadije. Pre svega tu su neobavezni noćni pejzaži, pa da vidimo kako je bilo.
Kao prvo, nema mesta nekom visokom kvalitetu noćnih snimaka bez stakiranja i montaže, tj praćenja. Ovo je očigledno pre svega zbog visoke temperature, pa svaki senzor na dužoj ekspoziciji jednostavno proključa. Da nije tog šuma, bendinga i hot-piksela letnja astrofotografija bi bila mnogo lepša i manje stresna aktivnost, ali šta da se radi.
Ali zato dnevni pejzaži nisu nikakav problem. Selo Dragovo i njegova okolina:
Preostalo je samo da čekam zalazak Sunca. A nakon toga predstava je počela i moje je bilo samo da gledam i aplaudiram. Prvo su se pojavili krepuskularni zraci, senke udaljenih oluja i planinskih vrhova:
U pitanju su dve ekspozicije, jedna kraća za nebo i jedna za zemlju. Levo od drveta se vidi Venera. Sunce je zašlo 40min pre toga, tako da je u tom momentu 7 stepeni ispod horizonta. Još uvek je dan i vidi se da je svetlo.
Našao sam jedno mesto sa koga se zapad vidi bez problema, tačnije nikakva brda ne zaklanjaju bukvalno do horizonta. Ako neko misli da je ovo lako naći u centralnoj Srbiji - vara se.
Dakle, pogled prema zapadu gde se vide dve planete, Venera (levo), Jupiter (desno) i iznad njih zvezda Regulus - Alfa Lava; pritom obe planete se nalaze na svega 7.5-8 stepeni visine nad horizontom. Objektiv 50mm.
Velika retkost je leti imati ovakvu transparenciju, odnosno nebo bez oblačka do samog horizonta. Ono što je interesantno je da se u ovom momentu u blizini nalazi i jedna večernja kometa: C/2014 Q1 PANSTARRS. Za nju je bio potreban malo širi kadar: Tamron 17-50 na 26mm.
Desno od Jupitera i Venere, još niže, na 4 stepena od horizonta se nalazi kometa magnitude 6. Međutim, gledanjem tog predela i natezanjem kontrasta do maksimuma nisam uspeo da izvučem ni delić bilo čega a kamoli komete. Inače ovo je trenutak kad se snimaju niski objekti na zapadu, tačno jedan sat nakon zalaska Sunca.
Biće da je nebo bilo isuviše svetlo, tj njena magnituda uopšte nije dovoljna da bi se ova kometa sa dva repa uopšte videla ovako nisko. Da je svetlija možda bi se i videla.
Pošto je ovih par godina Sunce blizu svog maksimuma, njegova aktivnost često izaziva specifične fenomene na Zemlji kao što su aurora ili airglow. Ovaj drugi fenomen je fino talasanje zelenkaste izmaglice koju možemo da vidimo prema horizontu na fotkama načinjenim u izuzetno tamnim lokacijama. Više o tome imate ovde.
Sam airglow je sastavljen iz tri komponente: crvene (kiseonik na 557nm), zelene (isto kiseonik ali na 630nm) i žute (natrijum, 589nm). Crvena i žuta su danju jače oko hiljadu puta nego noću, ali mi to zbog sjaja dnevnog neba naprosto ne možemo da vidimo.
Ali možemo u sumrak. Ova talasanja koja se vide na slikama nisu oblaci niti prašina u atmosferi - već gravitaciono talasanje airglow-a. Uzrok talasanja su najčešće strujanja u nižoj atmosferi kao npr jet-stream, ali i reljef i oluje. Konkretno na gornjoj slici se to vidi u visini Venere i Jupitera.
Na sledećoj slici sam pojačao kontrast neba da bi se to videlo bolje.
Osim talasanja vide se i krepuskularni zraci, odnosno senke u visokoj atmosferi. Još nešto: ako je solarna oluja u toku često se u sumraku vidi pojas zelene boje između plave i crvene na zapadu. To je najlakši način za detekciju airglow-a.
Nakon pojavljivanja prvih zvezda moralo se sačekati da se pojavi Mlečni Put. Iza ovog drveta gore desno se nalazi sazvežđe Scutum i u njemu najsjajniji deo Mlečnog Puta.
Pošto je noć uveliko počela svoju predstavu, moglo je i nešto konkretno da se snimi. Ovde sam složio tri snimka od po pola minuta; slaganje odrađeno ručno u Photoshopu, ali se vide sve nesavršenosti moje metode. Nisam se nešto preterano trudio pa je slika obrađena vizuelno isuviše oštro.
A nasuprot jugu se nalazi Kragujevac. Ne treba dalje komentarisati nivo svetlosnog zagađenja. Levo od Velikog Medveda je Alfa Canes Venatici, zvezda poznatija kao Čarlsovo Srce. Nije doduše poznato da li se to odnosi na Čarlsa I ili njegovog sina, ali je to ionako nebitno. Bitno je da vlasnici i najmanjih teleskopa mogu da se dive ovoj prelepoj dvojnoj zvezdi jer se razdvajanje može obaviti već na najmanjim uvećanjima.
Gore desno u uglu je Thuban, najsjajnija zvezda Zmaja, nekada davno u vreme faraona je ona bila polarna zvezda umesto Severnjače.
Kao prvo, nema mesta nekom visokom kvalitetu noćnih snimaka bez stakiranja i montaže, tj praćenja. Ovo je očigledno pre svega zbog visoke temperature, pa svaki senzor na dužoj ekspoziciji jednostavno proključa. Da nije tog šuma, bendinga i hot-piksela letnja astrofotografija bi bila mnogo lepša i manje stresna aktivnost, ali šta da se radi.
Ali zato dnevni pejzaži nisu nikakav problem. Selo Dragovo i njegova okolina:
Preostalo je samo da čekam zalazak Sunca. A nakon toga predstava je počela i moje je bilo samo da gledam i aplaudiram. Prvo su se pojavili krepuskularni zraci, senke udaljenih oluja i planinskih vrhova:
U pitanju su dve ekspozicije, jedna kraća za nebo i jedna za zemlju. Levo od drveta se vidi Venera. Sunce je zašlo 40min pre toga, tako da je u tom momentu 7 stepeni ispod horizonta. Još uvek je dan i vidi se da je svetlo.
Našao sam jedno mesto sa koga se zapad vidi bez problema, tačnije nikakva brda ne zaklanjaju bukvalno do horizonta. Ako neko misli da je ovo lako naći u centralnoj Srbiji - vara se.
Dakle, pogled prema zapadu gde se vide dve planete, Venera (levo), Jupiter (desno) i iznad njih zvezda Regulus - Alfa Lava; pritom obe planete se nalaze na svega 7.5-8 stepeni visine nad horizontom. Objektiv 50mm.
Velika retkost je leti imati ovakvu transparenciju, odnosno nebo bez oblačka do samog horizonta. Ono što je interesantno je da se u ovom momentu u blizini nalazi i jedna večernja kometa: C/2014 Q1 PANSTARRS. Za nju je bio potreban malo širi kadar: Tamron 17-50 na 26mm.
Desno od Jupitera i Venere, još niže, na 4 stepena od horizonta se nalazi kometa magnitude 6. Međutim, gledanjem tog predela i natezanjem kontrasta do maksimuma nisam uspeo da izvučem ni delić bilo čega a kamoli komete. Inače ovo je trenutak kad se snimaju niski objekti na zapadu, tačno jedan sat nakon zalaska Sunca.
Biće da je nebo bilo isuviše svetlo, tj njena magnituda uopšte nije dovoljna da bi se ova kometa sa dva repa uopšte videla ovako nisko. Da je svetlija možda bi se i videla.
Pošto je ovih par godina Sunce blizu svog maksimuma, njegova aktivnost često izaziva specifične fenomene na Zemlji kao što su aurora ili airglow. Ovaj drugi fenomen je fino talasanje zelenkaste izmaglice koju možemo da vidimo prema horizontu na fotkama načinjenim u izuzetno tamnim lokacijama. Više o tome imate ovde.
Sam airglow je sastavljen iz tri komponente: crvene (kiseonik na 557nm), zelene (isto kiseonik ali na 630nm) i žute (natrijum, 589nm). Crvena i žuta su danju jače oko hiljadu puta nego noću, ali mi to zbog sjaja dnevnog neba naprosto ne možemo da vidimo.
Ali možemo u sumrak. Ova talasanja koja se vide na slikama nisu oblaci niti prašina u atmosferi - već gravitaciono talasanje airglow-a. Uzrok talasanja su najčešće strujanja u nižoj atmosferi kao npr jet-stream, ali i reljef i oluje. Konkretno na gornjoj slici se to vidi u visini Venere i Jupitera.
Na sledećoj slici sam pojačao kontrast neba da bi se to videlo bolje.
Osim talasanja vide se i krepuskularni zraci, odnosno senke u visokoj atmosferi. Još nešto: ako je solarna oluja u toku često se u sumraku vidi pojas zelene boje između plave i crvene na zapadu. To je najlakši način za detekciju airglow-a.
Nakon pojavljivanja prvih zvezda moralo se sačekati da se pojavi Mlečni Put. Iza ovog drveta gore desno se nalazi sazvežđe Scutum i u njemu najsjajniji deo Mlečnog Puta.
Pošto je noć uveliko počela svoju predstavu, moglo je i nešto konkretno da se snimi. Ovde sam složio tri snimka od po pola minuta; slaganje odrađeno ručno u Photoshopu, ali se vide sve nesavršenosti moje metode. Nisam se nešto preterano trudio pa je slika obrađena vizuelno isuviše oštro.
A nasuprot jugu se nalazi Kragujevac. Ne treba dalje komentarisati nivo svetlosnog zagađenja. Levo od Velikog Medveda je Alfa Canes Venatici, zvezda poznatija kao Čarlsovo Srce. Nije doduše poznato da li se to odnosi na Čarlsa I ili njegovog sina, ali je to ionako nebitno. Bitno je da vlasnici i najmanjih teleskopa mogu da se dive ovoj prelepoj dvojnoj zvezdi jer se razdvajanje može obaviti već na najmanjim uvećanjima.
Gore desno u uglu je Thuban, najsjajnija zvezda Zmaja, nekada davno u vreme faraona je ona bila polarna zvezda umesto Severnjače.
Коментари
Постави коментар