NA PRAVOM MESTU U POGREŠNO VREME
Svakog juna i jula Mesec se postavi u takav položaj da, gledano iz okoline Jagodine, izlazi iznad samog Rtnja. Prošle godine je to izgledalo ovako, usled izmaglice se jedva naziralo da na nebu ima nečega. Ove godine sam očekivao bolji rezultat pa sam pun Mesec čekao u zasedi.
Ali meteorologija me je izneverila isto kao i u primeru Arače, dan je bio prepun vlage i kumulusa koji su se raspadali u stratuse. Meseca u označeno vreme jednostavno nije bilo i shvatio sam da je prilika propuštena, srećom pa nisam daleko išao od kuće.
Međutim, iskustvo u pejzažnoj fotografiji me je naučilo da nikad ne treba odustajati. Ako nisam uspeo jedno da snimim što sam planirao, pojaviće se već nešto drugo pošto su priroda, svetlost i nebesa jako dinamični u suštini.
Izlazak je planiran za 19:33h a ovaj snimak je nastao u 19:55h. Toliko je trebalo našem satelitu da se iskobelja iz zagrljaja oblaka. Od fotke sa Rtnjem u prvom planu nema ništa, iako sam na pravom mestu. Ali sad bar mogu na miru da se posvetim klasičnim pejzažima.
Za početak prva je snimljena teleobjektivom, f10, 1/40sec, ISO 200 i otprilike tako sam postavio neki okvir. Sada samo treba produžavati vreme kako se svetlost bude smanjivala. Da vidimo sledeću...
Ovde su dve ekspozicije uklopljene, jedna za zemlju a druga za nebo, jedna 1/25 i druga 1/60sec. Budući da je Sunce upravo tad zalazilo detalji na zemlji su se upadljivo menjali.
Takođe izmešane dve ekspozicije na 125mm:
Ako me pitate da li je moglo kontrastnije, odgovor bi bio - ovo je kontrastnije. Vlage je naprosto bilo isuviše i transparencija je bila smanjena. Da sam pojačavao kontrast u pojedinim kanalima to bi izgledalo ovako:
U suštini današnji DSLR-i sa Bayer-ovom matricom nisu predviđeni za veliko dizanje kontrasta selektivno u pojedinim kanalima. Vrlo lako se otkrije šum koji postoji i na ISO200 i to nije mana već rezultat današnje tehnologije i arhitekture senzora. Određeni napredak bi se možda dobio obojenim filterima (kao za BW fotografiju) ali u principu to je to. Nedostatak kontrasta se u obradi ne može nadoknaditi čarobnim štapićem.
Par samo napomena oko sjaja punog Meseca. Jeste li znali da Mesec zapravo uopšte nije sjajan? Da je po boji najbliži svežem asfaltu?
Nakon što odredite parametre prvog kadra svaki naredni fotos treba da bude malo "svetliji", najbolje je produžavati izlaganje (ja tu sa apetitom koristim potpuno manuelni mod). Nije doduše preporučljivo koristiti duže ekspozicije od jedne sekunde jer se onda dosta pokupi termičke turbulencije. Onda je bolje dići ISO (mada ne suviše, trebaće nam u obradi što glatkija slika) ili čak spuštati blendu jer su današnja stakla uglavnom sva oštra između f5 i f11. Poenta npr blende f16 je tendencija da i prednji i zadnji plan budu u fokusu.
Dakle, kako vreme prolazi i Sunce zalazi, sve postaje tamnije a Mesec se izdiže. Ako ste mislili da treba početnih 1/40sec zadržati i dalje, varate se: prilikom dizanja Mesečeva svetlost prolazi kroz manje atmosfere i njegov sjaj prividno raste. Zato dodatno treba obarati brzinu i tako ukrug.
U principu imate jedno vrlo kratko vreme za fotografisanje punog Meseca i to je nekih 10-15min, posle toga on postaje previše sjajan a zemlja i nebo previše tamni.
Slede kadrovi pedeseticom, čisto za moju dušu.
Ali meteorologija me je izneverila isto kao i u primeru Arače, dan je bio prepun vlage i kumulusa koji su se raspadali u stratuse. Meseca u označeno vreme jednostavno nije bilo i shvatio sam da je prilika propuštena, srećom pa nisam daleko išao od kuće.
Međutim, iskustvo u pejzažnoj fotografiji me je naučilo da nikad ne treba odustajati. Ako nisam uspeo jedno da snimim što sam planirao, pojaviće se već nešto drugo pošto su priroda, svetlost i nebesa jako dinamični u suštini.
Izlazak je planiran za 19:33h a ovaj snimak je nastao u 19:55h. Toliko je trebalo našem satelitu da se iskobelja iz zagrljaja oblaka. Od fotke sa Rtnjem u prvom planu nema ništa, iako sam na pravom mestu. Ali sad bar mogu na miru da se posvetim klasičnim pejzažima.
Za početak prva je snimljena teleobjektivom, f10, 1/40sec, ISO 200 i otprilike tako sam postavio neki okvir. Sada samo treba produžavati vreme kako se svetlost bude smanjivala. Da vidimo sledeću...
Ovde su dve ekspozicije uklopljene, jedna za zemlju a druga za nebo, jedna 1/25 i druga 1/60sec. Budući da je Sunce upravo tad zalazilo detalji na zemlji su se upadljivo menjali.
Takođe izmešane dve ekspozicije na 125mm:
Ako me pitate da li je moglo kontrastnije, odgovor bi bio - ovo je kontrastnije. Vlage je naprosto bilo isuviše i transparencija je bila smanjena. Da sam pojačavao kontrast u pojedinim kanalima to bi izgledalo ovako:
U suštini današnji DSLR-i sa Bayer-ovom matricom nisu predviđeni za veliko dizanje kontrasta selektivno u pojedinim kanalima. Vrlo lako se otkrije šum koji postoji i na ISO200 i to nije mana već rezultat današnje tehnologije i arhitekture senzora. Određeni napredak bi se možda dobio obojenim filterima (kao za BW fotografiju) ali u principu to je to. Nedostatak kontrasta se u obradi ne može nadoknaditi čarobnim štapićem.
Par samo napomena oko sjaja punog Meseca. Jeste li znali da Mesec zapravo uopšte nije sjajan? Da je po boji najbliži svežem asfaltu?
Nakon što odredite parametre prvog kadra svaki naredni fotos treba da bude malo "svetliji", najbolje je produžavati izlaganje (ja tu sa apetitom koristim potpuno manuelni mod). Nije doduše preporučljivo koristiti duže ekspozicije od jedne sekunde jer se onda dosta pokupi termičke turbulencije. Onda je bolje dići ISO (mada ne suviše, trebaće nam u obradi što glatkija slika) ili čak spuštati blendu jer su današnja stakla uglavnom sva oštra između f5 i f11. Poenta npr blende f16 je tendencija da i prednji i zadnji plan budu u fokusu.
Dakle, kako vreme prolazi i Sunce zalazi, sve postaje tamnije a Mesec se izdiže. Ako ste mislili da treba početnih 1/40sec zadržati i dalje, varate se: prilikom dizanja Mesečeva svetlost prolazi kroz manje atmosfere i njegov sjaj prividno raste. Zato dodatno treba obarati brzinu i tako ukrug.
U principu imate jedno vrlo kratko vreme za fotografisanje punog Meseca i to je nekih 10-15min, posle toga on postaje previše sjajan a zemlja i nebo previše tamni.
Slede kadrovi pedeseticom, čisto za moju dušu.
Коментари
Постави коментар