AIRGLOW I KAKO GA SNIMITI
Jedan od pouzdanih pokazatelja da vam je nebo dobro i nezagađeno je ova pojava. Svakako da postoje limiti teleskopa koji su locirani na zemlji a airglow je jedan od krucijalnih. Radi se o ekscitaciji atoma i molekula u sloju atmosfere na otprilike oko 80-100km visine.
Najintenzivniji je sjaj pojedinačnih kiseoničnih atoma i oni daju zelenkasti sjaj na 558nm, znatno manje u celoj priči ima hidroksilnih jona (OH) i, opet, atomskog kiseonika u crvenom delu spektra. Tu treba uračunati i žućkastu boju natrijuma koja se ponegde vidi i kompletno je iste boje kao ozloglašena gradska rasveta. Na kraju, molekularni kiseonik (O2) daje slabu plavu notu prilikom pobuđivanja.
Sve te boje zajedno čine jednu mešavinu nebeskog sjaja koji putuje i uglavnom je zelenkastog odsjaja.
Najveći intenzitet airglow ima prema horizontu, gde gledamo takoreći uzduž tog tankog sloja. Veoma često u noći bez mesečine i ako je ekspozicija dovoljno duga to se može izvući kao zelenkasti odsjaj sa snimaka. Dovoljno dugu ekspoziciju možemo naći na startrails snimcima, evo jednog primera gde je airglow prema istoku sliven u karakterističnu zelenu mešavinu.
Naravno, moralo je malo da se pritegne u obradi ali tako je pojava uočljivija. Inače postoje i svedočanstva da se airglow vidi golim okom sa nekih od najtamnijih lokacija na planeti.
Još jedna interesantna karakteristika ovog fenomena je što se deset puta intenzivnije javlja danju nego noću. Razlog je Sunčevo zračenje koje dodatno indukuje ekscitaciju. U ovom slučaju je najlogičnije snimati neposredno nakon zalaska Sunca, u momentu kad je osvetljen sloj stotinak km iznad nas. Tad samo treba pojačati kontrast i eto airglow-a, vidi se karakteristično sporopomerajuće talasanje.
Ovu pojavu ne treba mešati sa noktilusentnim oblacima, premda se razvijaju na istoj visini. Noktilusent oblaci su mnogo sjajniji i oštrijeg kontrasta, uglavnom plavičasto obojeni. Takođe se snimaju pola sata do dva sata nakon zalaska ili pre izlaska Sunca. Ovde je snimljen zapad nakon zalaska Sunca.
Sa druge strane, airglow na noćnoj tj istočnoj strani je i manjeg intenziteta i neosvetljen, samim tim ga je nemoguće snimiti niti dobiti u bilo kakvoj naknadnoj obradi. Na ovoj slici konkretno se vide Zemljina senka i na njenom vrhu tanak Venerin pojas (Belt of Venus), ni traga od istovremeno prisutnog airglow-a na zapadu.
Najintenzivniji je sjaj pojedinačnih kiseoničnih atoma i oni daju zelenkasti sjaj na 558nm, znatno manje u celoj priči ima hidroksilnih jona (OH) i, opet, atomskog kiseonika u crvenom delu spektra. Tu treba uračunati i žućkastu boju natrijuma koja se ponegde vidi i kompletno je iste boje kao ozloglašena gradska rasveta. Na kraju, molekularni kiseonik (O2) daje slabu plavu notu prilikom pobuđivanja.
Sve te boje zajedno čine jednu mešavinu nebeskog sjaja koji putuje i uglavnom je zelenkastog odsjaja.
Najveći intenzitet airglow ima prema horizontu, gde gledamo takoreći uzduž tog tankog sloja. Veoma često u noći bez mesečine i ako je ekspozicija dovoljno duga to se može izvući kao zelenkasti odsjaj sa snimaka. Dovoljno dugu ekspoziciju možemo naći na startrails snimcima, evo jednog primera gde je airglow prema istoku sliven u karakterističnu zelenu mešavinu.
Ovo nije baš najreprezentativnij snimak jer je airglow (ili nightglow) pomešan sa svetlosnim zagađenjem okolnih naselja.
Takođe je moguće videti airglow u akciji i na kraćim ekspozicijama. Tada se vidi karakteristično talasanje i nehomogenost sjaja, ali je tu već potrebno oštrije obraditi sliku. Razlog svojevrsnog talasanja je uticaj gravitacionih talasa i reljefa na turbulencije u visokoj atmosferi; na laku i retku atmosferu na toj visini su efekti veoma vidljivi.
Evo snimka sa Stare Planine, airglow se vidi dole pri horizontu kao talasasto žuto-zeleno šarenilo.
Još jedna interesantna karakteristika ovog fenomena je što se deset puta intenzivnije javlja danju nego noću. Razlog je Sunčevo zračenje koje dodatno indukuje ekscitaciju. U ovom slučaju je najlogičnije snimati neposredno nakon zalaska Sunca, u momentu kad je osvetljen sloj stotinak km iznad nas. Tad samo treba pojačati kontrast i eto airglow-a, vidi se karakteristično sporopomerajuće talasanje.
Ovu pojavu ne treba mešati sa noktilusentnim oblacima, premda se razvijaju na istoj visini. Noktilusent oblaci su mnogo sjajniji i oštrijeg kontrasta, uglavnom plavičasto obojeni. Takođe se snimaju pola sata do dva sata nakon zalaska ili pre izlaska Sunca. Ovde je snimljen zapad nakon zalaska Sunca.
Sa druge strane, airglow na noćnoj tj istočnoj strani je i manjeg intenziteta i neosvetljen, samim tim ga je nemoguće snimiti niti dobiti u bilo kakvoj naknadnoj obradi. Na ovoj slici konkretno se vide Zemljina senka i na njenom vrhu tanak Venerin pojas (Belt of Venus), ni traga od istovremeno prisutnog airglow-a na zapadu.
Коментари
Постави коментар