MUNJE NA HORIZONTU
Najtopliji dosadašnji dan u godini, noćna temperatura u gradu 32C, idealno da se ode negde noću. Izbor pada na startrails sa okolnih brda, hladni front se približava sa severozapada pa ako ne budu zvezde - biće munje.
Doduše, najbolje oba.
Od ukupno 66 snimaka po pola minuta svaki sklopljen je kompozit sa sledećim parametrima: Tamron 17-50@17mm@2.8, ISO800. Sve je odrađeno u Photoshopu a neko malo iskusniji primetiće da je pogled prema zapadu.
Osim uobičajene gužve na nebu, koju nije moguće odavde izbeći, vidite gore desno deo Velikog Medveda a najsjajnija zvezda u levom delu kadra je Arkturus. U tom momentu munje su obasjavale vrhove kumulonimbusa koji su se nalazili oko 100km zapadnije.
Međutim, kao što to obično biva, na slici se vidi gomila čudnih pojava. Prikazaću isečke iz originalne slike sa malim uvećanjem:
Sasvim levo imamo jato Mel 111 koje lagano tone u oluju. Desno na horizontu vidite crvenu crticu koja bi mogla biti bilo šta samo da nije potpuno prava. Crvena boja kaže da je daleko; pošto nije paralelna sa zvezdama mogla bi da bude meteor. Međutim, zbog slabe rezolucije se čini da je prava; 1000% sam siguran da je u pitanju udaljena munja.
Sasvim u gornjem delu kadra se vidi svetla tačkica. Ovo nije ništa čudno za duge ekspozicije i visoku ambijentalnu temperaturu, ali ja sam na kraju obrade od finalne slike oduzeo dark-frejm. Tačkica je ostala, što znači da je zaista nešto udarilo u senzor.
Odgovor se nalazi ovde. U pitanju je kosmički zrak koji je nekako uspeo da se probije kroz gustu Zemljinu atmosferu i dođe do senzora. Naravno, ovo nije primarni zrak (onakav kakav stiže iz svemira) već je sekundaran, odnoso produkt raspada primarnog zraka u visokoj atmosferi. Time je njegova snaga enormno smanjena a moj fotoaparat potpuno bezbedan.
Na sledećem fotosu vidimo još jedan kosmički zrak, malu crticu od nekoliko piksela gde se vidi da je foton imao dovoljnu energiju da ošamari nekoliko piksela.
Vidimo i isprekidane crtice, to su poziciona svetla nekog od aviona. Da ne ulazimo u to koja sve svetla postoje i kako se koriste u civilnoj avijaciji, samo da navedem da avioni imaju crveno poziciono svetlo na kraju levog krila a zeleno na vrhu desnog krila. Bela svetla zanemarite: ako vidite crveno i belo to znači da vidite levu stranu aviona - kao ovde što je slučaj. Onda automatski znamo smer ovog aviona, on se kreće prema levom delu slike.
Ako vidite zeleno i belo svetlo onda gledamo avion sa njegove desne strane. A najveselije je ako vidimo levo zeleno a desno crveno - to onda znači da je avion na putu ka nama.
Zadnja i najčudnija stvar je satelit koji je blesnuo u jednom momentu. Pošto sam pregledao bazu podataka na Heavens above ispostavilo se da se ništa ne uklapa. Po putanji bi jedino mogao da odgovara komad svemirskog otpada po imenu Cosmos 2026, tj odbačeni segment tela ruske rakete lansirane pre 26 godina, ali je njegovo pojavljivanje zakazano za 15min ranije. Putanja se savršeno uklapa.
Ostaju samo dve mogućnosti: odstupanje od predviđene putanje dotičnog Cosmos-a ili da je u pitanju nešto sasvim drugo čega nema u tabelama. To bi onda moglo da bude nešto što je relativno skoro lansirano, ili možda neki špijunski satelit - premda velika većina špijunskih satelita već ima svoje putanje jako dobro ispitane i publikovane.
U prilog špijunskom satelitu govori blesak solarnih panela koje ruska raketa nema. A za slučaj da je to zaista dotični Cosmos, ovde je snimljeno na 1000km visine i to iznad severnog Jadrana.
Doduše, najbolje oba.
Od ukupno 66 snimaka po pola minuta svaki sklopljen je kompozit sa sledećim parametrima: Tamron 17-50@17mm@2.8, ISO800. Sve je odrađeno u Photoshopu a neko malo iskusniji primetiće da je pogled prema zapadu.
Osim uobičajene gužve na nebu, koju nije moguće odavde izbeći, vidite gore desno deo Velikog Medveda a najsjajnija zvezda u levom delu kadra je Arkturus. U tom momentu munje su obasjavale vrhove kumulonimbusa koji su se nalazili oko 100km zapadnije.
Međutim, kao što to obično biva, na slici se vidi gomila čudnih pojava. Prikazaću isečke iz originalne slike sa malim uvećanjem:
Sasvim levo imamo jato Mel 111 koje lagano tone u oluju. Desno na horizontu vidite crvenu crticu koja bi mogla biti bilo šta samo da nije potpuno prava. Crvena boja kaže da je daleko; pošto nije paralelna sa zvezdama mogla bi da bude meteor. Međutim, zbog slabe rezolucije se čini da je prava; 1000% sam siguran da je u pitanju udaljena munja.
Sasvim u gornjem delu kadra se vidi svetla tačkica. Ovo nije ništa čudno za duge ekspozicije i visoku ambijentalnu temperaturu, ali ja sam na kraju obrade od finalne slike oduzeo dark-frejm. Tačkica je ostala, što znači da je zaista nešto udarilo u senzor.
Odgovor se nalazi ovde. U pitanju je kosmički zrak koji je nekako uspeo da se probije kroz gustu Zemljinu atmosferu i dođe do senzora. Naravno, ovo nije primarni zrak (onakav kakav stiže iz svemira) već je sekundaran, odnoso produkt raspada primarnog zraka u visokoj atmosferi. Time je njegova snaga enormno smanjena a moj fotoaparat potpuno bezbedan.
Na sledećem fotosu vidimo još jedan kosmički zrak, malu crticu od nekoliko piksela gde se vidi da je foton imao dovoljnu energiju da ošamari nekoliko piksela.
Vidimo i isprekidane crtice, to su poziciona svetla nekog od aviona. Da ne ulazimo u to koja sve svetla postoje i kako se koriste u civilnoj avijaciji, samo da navedem da avioni imaju crveno poziciono svetlo na kraju levog krila a zeleno na vrhu desnog krila. Bela svetla zanemarite: ako vidite crveno i belo to znači da vidite levu stranu aviona - kao ovde što je slučaj. Onda automatski znamo smer ovog aviona, on se kreće prema levom delu slike.
Ako vidite zeleno i belo svetlo onda gledamo avion sa njegove desne strane. A najveselije je ako vidimo levo zeleno a desno crveno - to onda znači da je avion na putu ka nama.
Zadnja i najčudnija stvar je satelit koji je blesnuo u jednom momentu. Pošto sam pregledao bazu podataka na Heavens above ispostavilo se da se ništa ne uklapa. Po putanji bi jedino mogao da odgovara komad svemirskog otpada po imenu Cosmos 2026, tj odbačeni segment tela ruske rakete lansirane pre 26 godina, ali je njegovo pojavljivanje zakazano za 15min ranije. Putanja se savršeno uklapa.
Ostaju samo dve mogućnosti: odstupanje od predviđene putanje dotičnog Cosmos-a ili da je u pitanju nešto sasvim drugo čega nema u tabelama. To bi onda moglo da bude nešto što je relativno skoro lansirano, ili možda neki špijunski satelit - premda velika većina špijunskih satelita već ima svoje putanje jako dobro ispitane i publikovane.
U prilog špijunskom satelitu govori blesak solarnih panela koje ruska raketa nema. A za slučaj da je to zaista dotični Cosmos, ovde je snimljeno na 1000km visine i to iznad severnog Jadrana.
Коментари
Постави коментар