03.07.2015.

PUN MESEC IZNAD ARAČE

Sagrađena na temeljima pravoslavne crkve iz ranog srednjeg veka, u periodu dok su ovdašnji Sloveni primali novu modernu veru - hrišćanstvo, benediktinska opatija Arača nije dugo trajala. Podignuta oko 1230. godine, rušena i obnavljana, menjala je vlast i vlasnike a definitivno je spaljena 1551. sa dolaskom Turaka. Srpsko naselje u okolini je napušteno dva veka kasnije i od tada je ovaj predeo zapadno od Novog Bečeja potpuno nenastanjen.


Ovaj prelepi objekat je idealan za startrails fotografiju, ali ja nisam imao vremena tamo ostanem cele noći. Vozio sam preko 700km i imao sam malo vremena - tačno onoliko koliko mi je potrebno da zalazak Sunca provedem na ovom fantastičnom mestu.


Međutim, nešto drugo me je interesovalo kad sam već ovde. Bilo koji planetarijum softver će vam dati podatke kad izlaze i zalaze Sunce i Mesec, kao i njihove uglove. Tog 2. jula je izlazio pun Mesec, jedva nekih 15 minuta nakon zalaska Sunca. Mogao sam, dakle, da biram da li ću da snimam zalazak Sunca nad Aračom ili izlazak Meseca i odabrao sam ovo drugo.

Bilo je potrebno samo nacrtati se na pravom mestu u pravo vreme.
Ili sam ja bar tako mislio.



Vreme je bilo prelepo ako pitate nekog turistu. Mene ako pitate ovo je bio košmar jer je svuda na horizontu bilo nekakvih kumulusa u raspadu a iznad su bleštali cirusi još uvek osvetljeni Suncem, iako je isto zašlo još pre više od dvadeset minuta. Logično, cirusi su na desetak kilometara visine.

Pošto Mesec izlazi u 20:33h tačno na 115 stepeni (pravac između istoka i istok-jugoistoka) malo gledanja u GMaps me je odvelo na mesto između dve njive odakle je katedrala udaljena nešto preko 1000m izgledala ovako:


Preskačući nekoliko verovatno lekovitih biljaka čija je sadnja i distribucija još uvek ilegalna, došao sam do označenog mesta. Očekivalo se samo da se pojavi Njegovo Veličanstvo.

I naravno, Veličanstvo je kasnilo. Svako zna da je ovako nešto u astronomiji nemoguće osim ako se ne pomeša zimsko i letnje računanje vremena, veselo ali prešao sam se bezbroj puta tako, pre svega zato što tako jednostavna stvar nije svuda softverski implementirana.

Kadar kroz fiksni Pentacon 200 nije obećavao jer se Mesec izdizao, krijući se sve vreme iza rumunskih oblaka. Zato sam uzeo zum i čekao. Neoštrina detalja ove bazilike nije do objektiva - u pitanju je termička turbulencija atmosfere tik iznad tla. Dužina izlaganja je bila obično do jedne sekunde tako da se dosta treperenja pokupi za to vreme i upropasti oštrinu. Dokaz je i oštar Mesec, obzirom da se on nalazi iznad sloja najjače turbulencije, pa je malo pošteđen.

Tačno 20min nakon zvaničnog izlaska počeo je da se pojavljuje pun Mesec. Promašio sam ono zbog čega sam došao - a to je pun Mesec iza katedrale. Nema veze, da vidimo nastavak, iskustvo me je naučilo da nikad ne treba odustajati kad su ove stvari u pitanju...




Obrada na ovim fotkama nije baš ujednačena jer sam na svakoj pokušavao da izvučem neki drugačiji efekat. Sve tri su kropovane sa 135mm (izuzev poslednjeg vertikalnog kadra koji je na 200mm), a za poslednju sam morao sa tripodom da prepešačim 100-200m po zreloj pšenici. Nije mi teško palo bez obzira što smo videli lisicu kako skače u blizini - ovde sam najopasnija životinja svakako bio ja.



Нема коментара:

Постави коментар