JESENJI ZVEZDANI TRAGOVI
Jedna od interesantnih vrsta pejzažne fotografije je noćna, a jedna od interesantnijih vrsta noćnih pejzaža su zvezdani tragovi (startrails). Nekad je to sa filmovima bila velika muka usled neproporcionalne reakcije filma na veoma duge ekspozicije koje su nekad bile i po više sati. Uglavnom je problem bio izraziti pomak balansa boje u jednom pravcu, a mnogo manji problem je pravila i nelinearnost u osetljivosti filma.
Svega toga danas jednostavno nema; svako je u prilici da napravi ovakvu fotografiju samo ukoliko ima aparat koji podržava dužu ekspoziciju.
Prva slika koju vidite je nastala od deset četvorominutnih snimaka. Pošto je iza leđa bio Mesec nisam imao potrebe da brinem oko osvetljavanja pejzaža. Takođe blenda je mogla da se spusti na f5.6 a ISO na 400. Blendu u pejzažima spuštamo da bi sve bilo u fokusu; uglavnom kvalitet optike nije razlog za ovakve restrikcije.
Jedan scenario je da imate Mesec u priči, drugi je da ga nema. U slučaju da ga nema onda se ekspozicije primetno produžuju da bi se iole osvetlili detalji na zemlji. Onda je to stvar kompromisa jer nikad nije moguće dobiti adekvatno osvetljenu zemlju i nebo, pošto je nebo (baš kao i danju) primetno svetlije. Rešenje mogu da budu gradijent filteri ili da posebno eksponirate na kraju snimanja jednu dužu samo za zemlju. A postoji i treća solucija: ignorišete sve to i u obradi malo osvetlite zemlju - ja sam se odlučio za treću jer nekih detalja u jezeru (sem starih cipela) ionako nema.
Ovde je ekspozicija skraćena na 10 snimka po dva minuta; f4.0, ISO1600. Nema Meseca pa je zemlja slabije osvetljena. Zašto nisam produžio ekspoziciju? Zato što je nebo usled svetlosnog zagađenja već bilo dovoljno svetlo i na granici. Zapravo, ova kombinacija podešavanja kad se sve uzme u obzir daje četiri puta svetliju sliku od prethodne slike, to vam ilustruje koliko su tamnije noći bez mesečine.
Ovde je interesantno da nisam radio oduzimanje dark-frejma kao kod ostalih snimaka. Samo nekoliko hot-piksela se pojavilo i nikakvih drugih artefakata tipa bending i sl. Interesantno za tako dugu ekspoziciju.
Na kraju, svi se verovatno pre ili kasnije pitaju šta se nalazi u centru koncentričnih krugova koje opisuju zvezde. To i deca znaju, u centru je Severnjača (Polaris), ali da li baš u centru?
Odgovor daje objektiv od 200mm.
Ovde su boje zvezda malo naglašene u obradi, a malo se potrudio da ih naglasi i ahromatski teleobjektiv. Nešto što je prošlo blizu Severnog pola je avion. Ukupno 14 snimka po 4 minuta; ISO800, f7.1.
Svega toga danas jednostavno nema; svako je u prilici da napravi ovakvu fotografiju samo ukoliko ima aparat koji podržava dužu ekspoziciju.
Prva slika koju vidite je nastala od deset četvorominutnih snimaka. Pošto je iza leđa bio Mesec nisam imao potrebe da brinem oko osvetljavanja pejzaža. Takođe blenda je mogla da se spusti na f5.6 a ISO na 400. Blendu u pejzažima spuštamo da bi sve bilo u fokusu; uglavnom kvalitet optike nije razlog za ovakve restrikcije.
Jedan scenario je da imate Mesec u priči, drugi je da ga nema. U slučaju da ga nema onda se ekspozicije primetno produžuju da bi se iole osvetlili detalji na zemlji. Onda je to stvar kompromisa jer nikad nije moguće dobiti adekvatno osvetljenu zemlju i nebo, pošto je nebo (baš kao i danju) primetno svetlije. Rešenje mogu da budu gradijent filteri ili da posebno eksponirate na kraju snimanja jednu dužu samo za zemlju. A postoji i treća solucija: ignorišete sve to i u obradi malo osvetlite zemlju - ja sam se odlučio za treću jer nekih detalja u jezeru (sem starih cipela) ionako nema.
Ovde je ekspozicija skraćena na 10 snimka po dva minuta; f4.0, ISO1600. Nema Meseca pa je zemlja slabije osvetljena. Zašto nisam produžio ekspoziciju? Zato što je nebo usled svetlosnog zagađenja već bilo dovoljno svetlo i na granici. Zapravo, ova kombinacija podešavanja kad se sve uzme u obzir daje četiri puta svetliju sliku od prethodne slike, to vam ilustruje koliko su tamnije noći bez mesečine.
Ovde je interesantno da nisam radio oduzimanje dark-frejma kao kod ostalih snimaka. Samo nekoliko hot-piksela se pojavilo i nikakvih drugih artefakata tipa bending i sl. Interesantno za tako dugu ekspoziciju.
Na kraju, svi se verovatno pre ili kasnije pitaju šta se nalazi u centru koncentričnih krugova koje opisuju zvezde. To i deca znaju, u centru je Severnjača (Polaris), ali da li baš u centru?
Odgovor daje objektiv od 200mm.
Коментари
Постави коментар