VENERA U VLAŠIĆIMA
Vlašići odnosno Plejade su vrlo upečatljivo i karakteristično otvoreno zvezdano jato. Nalaze se u sazvežđu Bika i predstavljaju nama najbliže jato, ujedno i veoma mlado jato u galaktičkim okvirima. Zvezde su počele da se formiraju pre stotinak miliona godina. Tradicionalno se uzima da se golim okom vidi otprilike sedam zvezda u jatu, stoga i priča o sedam sestara u mitologiji. Interesantno je i da je japanski proizvođač automobila Subaru Vlašiće odabrao za svoj amblem.
Sve zvezde u Vlašićima su utopljene u plavičastu maglinu iz koje su i nastale. Golim okom (a i teleskopom) je nemoguće ovu maglinu razaznati; tu su ipak potrebne nešto duže ekspozicije. Šarlu Mesijeu su magline u Vlašićima takođe bile nepoznat pojam ali mu to nije smetalo da ih katalogizira kao M45 u svojoj kolekciji (po meni nebeskih dragulja a po njemu verovatno nebeskih zabuna).
Vrlo često se dešava da, usled položaja Vlašića koje su smeštene nedaleko od ekliptike, razni nebeski objekti u Sunčevom sistemu prođu kroz ili nedaleko od Vlašića. Takve retke prilike se snimaju širokougaonim instrumentima a najprostije je za tako nešto koristiti teleobjektive.
U principu ovde je u komšiluku gostovala Venera - najsjajnija planeta na nebu, ovde je magnitude -4.5. U prevodu je preko 11 puta sjajnija od Vege, zvezde koja je odabrana da bude etalon merenja sjaja.
Snimci su nastali spajanjem 12 light i 8 dark frejma, svaki dužine po 30sec i iso 1600. Za wide field snimanje koristim pentacon 200 koji je ovde radio na približno f6.9. Usled niskog položaja i gradskog LP-a nije bilo moguće dobiti ni približne detalje u maglinama, ali i da je M45 bila u zenitu Venera bi drastično ometala snimanje.
Dve verzije se razlikuju uglavnom po sitnim trikovima primenjenim da bi ograničili sjaj Venere. I pored toga se vidi kolika je razlika u sjaju nebeskih tela.
Sve zvezde u Vlašićima su utopljene u plavičastu maglinu iz koje su i nastale. Golim okom (a i teleskopom) je nemoguće ovu maglinu razaznati; tu su ipak potrebne nešto duže ekspozicije. Šarlu Mesijeu su magline u Vlašićima takođe bile nepoznat pojam ali mu to nije smetalo da ih katalogizira kao M45 u svojoj kolekciji (po meni nebeskih dragulja a po njemu verovatno nebeskih zabuna).
Vrlo često se dešava da, usled položaja Vlašića koje su smeštene nedaleko od ekliptike, razni nebeski objekti u Sunčevom sistemu prođu kroz ili nedaleko od Vlašića. Takve retke prilike se snimaju širokougaonim instrumentima a najprostije je za tako nešto koristiti teleobjektive.
U principu ovde je u komšiluku gostovala Venera - najsjajnija planeta na nebu, ovde je magnitude -4.5. U prevodu je preko 11 puta sjajnija od Vege, zvezde koja je odabrana da bude etalon merenja sjaja.
Snimci su nastali spajanjem 12 light i 8 dark frejma, svaki dužine po 30sec i iso 1600. Za wide field snimanje koristim pentacon 200 koji je ovde radio na približno f6.9. Usled niskog položaja i gradskog LP-a nije bilo moguće dobiti ni približne detalje u maglinama, ali i da je M45 bila u zenitu Venera bi drastično ometala snimanje.
Dve verzije se razlikuju uglavnom po sitnim trikovima primenjenim da bi ograničili sjaj Venere. I pored toga se vidi kolika je razlika u sjaju nebeskih tela.
Коментари
Постави коментар