DENEB I AMERICA NEBULA
Zvezda Deneb se nalazi u repu Labuda i plavi je gigant magnitude 1.25. Reč je o izuzetno sjajnoj zvezdi koja spada u najudaljenije zvezde koje se sa Zemlje vide kao zvezde prve magnitude: oko 1500 svetlosnih godina je izmerio satelit Hiparchos kao distancu Deneba. Inače je pre toga vladala konfuzija oko udaljenosti pre svega zbog teško predvidivog sopstvenog kretanja Deneba; sve između 2000 i 7500 s.g. se smatralo mogućom vrednošću. Precizno, nema šta.
Interesantno je i to da je Deneb prototip promenljivih koje se po njemu označavaju kao Alpha Cygni varijable. Takođe je bilo moguće snimiti/izmeriti prečnik površine ove ogromne zvezde koji iznosi 0.002 ugaonih sekundi. Daleko od mogućnosti amaterskih instrumenata.
Još jedan od kurioziteta je što je Deneb Marsovcima isto što i nama zvezda Severnjača.
Živeli.
Kao što vidite, Deneb i, uostalom, celo sazvežđe Labuda je smešteno u spektakularnom delu Mlečnog Puta. To je ustanovio i (toliko puta pomenuti) W. Herschell kad je otkrio emisionu maglinu u okolini Deneba. Nije bilo u njegovo vreme moguće videti oblik koji nas danas podseća na Severnu Ameriku ali je tačno da je pod izuzeto transparentnim okolnostima moguće nazreti dvogledom ili teleskopom rasvetljenje veličine 4 puna Meseca. Naravo da bi UHC ili nebula filter bio od velike pomoći, ali tim je otkriće krajem XVIII veka značajnije.
Ova maglina spada u emisione, što znači da oblak jonizovanog vodonika svetli sopstvenom svetlošću. Kao deo tog kompleksa se ubraja i Pelican nebula, odnosno ono što bi bilo deo Atlantika - skoro do Njufaundlenda.
Niko tačno ne zna udaljenost do ove magline. Postoji mogućnost da je jonizaciju oblaka pokrenuo Deneb, što bi onda značilo da su nebula i zvezda približnih udaljenosti; mada za ovo nema čvrstih dokaza.
Pošto je te večeri transparencija bila izuzetna, šteta je bilo ne snimiti izlazećeg Labuda. Na slici se vide (osim Deneba i magline Severna Amerika) još i Sadr (gore desno) kao i maglinice oko njega. Takođe se uočava struktura Mlečnog puta koji se jasno izdvaja od tamne strukture prašine koja nas sprečava da zavirimo dalje.
Spojeno je 41 ekspozicija po 30sec i ISO1600 da bi se dobila ova slika. Objektiv je helios 58mm i f4.0; sve to okačeno na newtonian teleskop i eq6. Obrada u Irisu i PS CS3. Aparat eos 20d nije modifikovan pa je tim izvlačenje srednjih tonova bilo teže ali ne i nemoguće.
Interesantno je i to da je Deneb prototip promenljivih koje se po njemu označavaju kao Alpha Cygni varijable. Takođe je bilo moguće snimiti/izmeriti prečnik površine ove ogromne zvezde koji iznosi 0.002 ugaonih sekundi. Daleko od mogućnosti amaterskih instrumenata.
Još jedan od kurioziteta je što je Deneb Marsovcima isto što i nama zvezda Severnjača.
Živeli.
Kao što vidite, Deneb i, uostalom, celo sazvežđe Labuda je smešteno u spektakularnom delu Mlečnog Puta. To je ustanovio i (toliko puta pomenuti) W. Herschell kad je otkrio emisionu maglinu u okolini Deneba. Nije bilo u njegovo vreme moguće videti oblik koji nas danas podseća na Severnu Ameriku ali je tačno da je pod izuzeto transparentnim okolnostima moguće nazreti dvogledom ili teleskopom rasvetljenje veličine 4 puna Meseca. Naravo da bi UHC ili nebula filter bio od velike pomoći, ali tim je otkriće krajem XVIII veka značajnije.
Ova maglina spada u emisione, što znači da oblak jonizovanog vodonika svetli sopstvenom svetlošću. Kao deo tog kompleksa se ubraja i Pelican nebula, odnosno ono što bi bilo deo Atlantika - skoro do Njufaundlenda.
Niko tačno ne zna udaljenost do ove magline. Postoji mogućnost da je jonizaciju oblaka pokrenuo Deneb, što bi onda značilo da su nebula i zvezda približnih udaljenosti; mada za ovo nema čvrstih dokaza.
Pošto je te večeri transparencija bila izuzetna, šteta je bilo ne snimiti izlazećeg Labuda. Na slici se vide (osim Deneba i magline Severna Amerika) još i Sadr (gore desno) kao i maglinice oko njega. Takođe se uočava struktura Mlečnog puta koji se jasno izdvaja od tamne strukture prašine koja nas sprečava da zavirimo dalje.
Spojeno je 41 ekspozicija po 30sec i ISO1600 da bi se dobila ova slika. Objektiv je helios 58mm i f4.0; sve to okačeno na newtonian teleskop i eq6. Obrada u Irisu i PS CS3. Aparat eos 20d nije modifikovan pa je tim izvlačenje srednjih tonova bilo teže ali ne i nemoguće.
Коментари
Постави коментар