31.08.2009.

COPERNICUS & ERATOSTHENES

Odavno nisam slikao Mesec u ovoj fazi. Krater Copernicus je vrlo zahvalan za slikanje, neke od najboljih slika Mesečeve površine koje sam video su upravo snimci ovog kratera. Mogao sam da se koncentrišem na veliko uvećanje tog kratera ali sam se ipak držao konvencionalnih 360x jer sam očekivao atmosfersku nestabilnost. Zahlađenje je već bilo na horizontu, Mesec nisko a teleskop upravo iznet, odnosno neohlađen. U poređenju sa tim faktorima rezultat je odličan.

Pomoću programa VirtualMoonAtlas došao sam do zaključka da se jasno vide krateri prečnika 6km a da se naziru 3-4km kao razlika u kontrastu, negde svetlije a negde tamnije. Upravo zbog toga nisam na kraju potpuno skinuo šum, da ne bih izgubio rezoluciju na najsitnijim detaljima. Klip je imao preko 1000 frejmova, upotrebljeno je dovoljnih 35% u Registaxu a standardno doterivanje u PS-u.
Skywatcher 130/900, plossl 10 i canon A560 + 4x optički. U budućnosti bih mogao da probam samo Copernicus sa mnogo većim uvećanjima.



30.08.2009.

M27 PONOVO

Ponekad se baš prijatno iznenadim, ovog puta konkretno. Moj prošli pokušaj M27 se završio neslavno ne zato što sam imao loš stack već zato što sam ga obradio na pogrešan način. Danas znam za cake koje se koriste kod stakiranja 8-bitnih JPEG frejmova na jeftinijim aparatima, a ne treba zaboraviti i nivo šuma koji kod ovih aparata nije ni približan nivou šuma profesionalnih aparata.

Cilj je, znači, bio dobiti bolju sliku od one pre tri meseca (što i nije bilo teško). Uz promenljivu sreću sa praćenjem (nekoliko slika su zahtevale korekciju pomaka u PhotoShopu) dobio sam 39 prihvatljivih lightova koji ukupno daju 9min 45sec. Sve to na ISO1600 daje mogućnost registrovanja i periferije ove planetarne magline. Na početku sam profiltrirao sve snimke od šuma (NoiseNinja).
Stack u TIF-u sam malo dorađivao u DSS-u a malo u PS-u. U ovom drugom je rađeno lako skidanje šuma prvo median a zatim gaussian blur. To je malo uništilo sjaj pa se moralo posegnuti za unsharp mask - time su zvezde povratile oštrinu bez efekta na maglinu. I pošto je na kraju nebo bilo prilično plavo rađena je opcija replace color>desaturated takođe bez efekta na površinu M27.





Rešio sam da probam ponovo, ovog puta sa oštrijim skidanjem šuma i efikasnijim ubijanjem nehomogene pozadine. Rezultat je na isti način prošao PS sem što sam nebo doveo na tamniji nivo što je rezultovalo nešto smanjenom graničnom magnitudom. Sama maglina je lepša ali sa slabije izraženim detaljima. Dobra je za pokazivanje nekome ko ne zna mnogo o astronomiji...


http://picasaweb.google.com/lh/photo/E2ElhSnsQrRh5tV2UPYfqQ?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

22.08.2009.

M52

Kada je svojevremeno Šarl Mesije opisivao M52 u Kasiopeji lupio je da je video maglinu bez zvezda. Verovatno je posmatrao kad je objekt bio bliže horizontu. Sam M52 je sastavljen iz zvezda koje su 9-14 magnitude, nekoliko njih 11-13mag su vrlo blizu pa je verovatno to (uz lošu optiku) bio razlog zabune.
Danas M52 predstavlja lepu metu za amaterske teleskope svih veličina, čak i u dvogledu 10x50 možete videti mrljicu koja ukazuje na nešto.
Drago mi je da je Canon A560 došao do 14 magnitude na ovoj slici, faktor uspeha je bio ISO 1600 koji daje velike zvezde ali i osvetljava tamnije. Na početku su light frejmovi filtrirani od šuma, na par njih je korigovana greška praćenja. Potom su stakirani (sygma clipping, DSS) i podešeni na prihvatljive vrednosti curves. U PhotoShopu su (star round, star repair) sve zvezde pojedinačno, naročito na periferiji slike preoblikovane, mada je time malo redukovana granična magnituda.

Dole je crop na kome se vidi da intervencije po pitanju oblika zvezda imaju svrhu u astrofotografiji, s obzirom da vrlo često obrađujem slike sa jako lošim praćenjem. Slikano je 19x10 sec na ISO 1600, plossl 25mm.

http://picasaweb.google.com/lh/photo/5FRt7k_8CdL6OxpQxgIaDA?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

20.08.2009.

NGC 457

Sam klaster na malom uvećanju liči na sportski avion sa elisom tako da se lako nalazi. Lako se nalazi i ovako: od Epsilon Cass produžite malo preko Delte. Elisu čini Phi Cass koja nije član skupa; njena peta magnituda se itekako vidi na rubu jata. Samo jato uglavnom čine zvezde 7-10mag mada ih ima i ispod 13mag. Prečnik klastera je 13 minuta (zagarantovan doživljaj na malom uvećanju), magnituda skupa 6.4 a posebno interesantan i lak zadatak je razdvajanje dvojnih u centru jata. Ja sam koristio 90x, na 180x je bilo opušteno dok se i na snimku vide dve zvezde-pobratimi slične magnitude.
Ovde je složeno 17x10sec na ISO 1600, kropovano i propušteno kroz NoiseNinju u samom startu. U DeepSkyStackeru je rađeno sygma clipping i rezultati su primetno bolji nego na average, pre svega u smislu šuma. Dovoljno je da kažem da finalna slika nije uopšte zahtevala skidanje šuma, samo je podešavanje obavljeno sa luminance i saturacija je povećana.
Sledi i objašnjenje za oblik Phi Cass - obzirom da je objekt lutao po okularu sa jedne na drugu stranu i da to nije uvek bilo moguće precizno podesiti, dobio sam zrake oko zvezde (od spajkova) koji su različite orijentacije. Moglo je to da se sredi u PhotoShopu ali to onda i nije verodostojni fotos nekog astronomskog objekta.



http://picasaweb.google.com/lh/photo/1H2rV3iqIH0vj6NLPNwjZg?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

17.08.2009.

JATO DIVLJIH GUSAKA

Jedan od svakako najlepših primera otvorenih jata je M11. Locirano u Štitu (Scutum) lep je cilj dvogleda i bilo kog teleskopa. Sa umereno velikim njutnom (200mm) moguće je zapaziti više stotina zvezda, tačnije ispod 14 magnitude ih ima oko 500, a ukupno se smatra da ima oko 3000 zvezda.
Odlučio sam se na kraće ekspozicije, tačnije 10 sec ISO 1600 da bi praćenje na jugu funkcionisalo dovoljno precizno. Ukupno 11 JPEG-ova je stakirano uz jednu specifičnost.
Naime, staro je pravilo da se šum skida na kraju obrade. Ja sam morao to da uradim sa svakim pojedinačnim lightom jer je DeepSkyStacker pronalazio nepoznatih 30 hiljada zvezda na svakoj slici. Naravno da je on u zvezde uračunao i termički šum.
Rezultat je bio prilično dobar: nije bilo potrebe nanovo skidati šum a DeepSkyStacker nije mleo hard-disk satima, kao što ume. Na kraju sam sredio sitnice u PhotoShopu i to je to. Ovo je jedan od retkih izuzetaka (uzrokovanih specifičnostima amaterske opreme) gde odstupanje od pravila u astrofotografiji daje prihvatljive rezultate.


http://picasaweb.google.com/lh/photo/YUh0hOLl9FomhAeQNNSBzQ?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink


Pojedinačna slika, sa lošijim praćenjem i bez skinutog šuma:



http://picasaweb.google.com/lh/photo/cRaruazr-4DPYejVNdC_8A?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

10.08.2009.

DOBRO JUTRO

Slikati jutarnji Mesec ima i svojih čari. U prvom redu to je činjenica da nebo ostaje plavo što slici daje skoro umetnički karakter a i činjenica da ne mora da se čeka noć da bi se nešto snimilo. Prva slika je slikana Canonom A560 na ISO200, 1/500sec u 8h ujutru. Korišćen je Plossl 25mm.


http://picasaweb.google.com/lh/photo/cYCZ5S_zNcCofPSoSr7sQw?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink


Prvo što je trebalo uraditi je srediti contrast u PS-u a nakon toga skinuti šum u NoiseNinja:



http://picasaweb.google.com/lh/photo/DJCgqMriLUtbgqzSP9WyUA?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink



Pomoću opcije curves je naglašen svetliji deo površine bez gubitka detalja na tamnijim delovima. I boje je trebalo malo doraditi... A nakon svega toga na finalnoj slici pada u oči mali dinamički raspon JPEG slika na Canonu, za bolje rezultate treba isključivo upotrebiti RAW format. Možda bi nešto bolji rezultat nastao da sam u startu obrade obavio konverziju u TIF ali šta je - tu je. Možda sledeći put.



Da bi se smanjilo vinjetiranje radio sam layere u PS-u (korisno iskustvo) jer plossl 25 traži preciznije centriranje aparata nego 10mm. Čak je danju bilo i naznaka centralne opstrukcije.

06.08.2009.

SVI NA JUG

Južni deo neba iz naših krajeva je uvek bio fascinantan. Tamo se nalazi centar galaksije a samim tim je i najbogatiji fascinantnim objektima koji se razaznaju i u najslabijem dvogledu. Moj prvi pokušaj snimanja južnog neba je prošao traljavo; praćenje ekvatorijala na jugu je uvek najosetljivije u smislu preciznosti. Sem toga na uglovima slike se vidi aberacija zbog koje neke zvezde nisu lepo složene u procesu stakiranja.
Snimio sam 40 snimaka po 15sec na ISO 1600 ali se ne sećam koliko je upotrebljeno za stakiranje, negde oko tridesetak. U svakom slučaju tu je trebalo biti rigorozniji; sad znam za ubuduće.
Na snimku minimalno podešavanom u DeepSkyStackery se vidi šum i greške u slaganju. Naravno, i curves u PS-u.



http://picasaweb.google.com/lh/photo/mE0qYVhdHCvDWMJI9A2usQ?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

Sledeće na redu je bilo to malo popraviti. Za šum NoiseNinja nije obećavao puno pa sam oprezno koristio median i blur u PS-u. Pošto su se pritom izgubile zvezde granične magnitude (očekivano) sjajnije zvezde je trebalo spasiti primenom unsharp mask funkcije.
Svestan sam da ova malo agresivnija vrsta obrade nije svojstvena astrofotografiji ali je i činjenica da tako treba obrađivati fotke slabijeg kvaliteta da bi se bilo šta dobilo. A ova slika može služiti kao pokazatelj početnicima sa dvogledam šta treba gledati.