ZIMSKI PEJZAŽI: KRAJ SEZONE

Pošto je došlo proleće, a zima otišla, vreme je da se rekapitulira zimska sezona. Teleskop nije nešto često video nebo ali zato tripod i fotoaparat jesu.

Zima ima i svojih čari - nebo je u Mlečnom Putu prepuno fenomenalnih objekata. Međutim, ovde je na snimku jug, potpuno dosadan i bez ikakvih atrakcija.

Vide se sazvežđa Fornax i deo sazvežđa Kit. Aklo neko baš insistira - desno su čuvene galaksije NGC253 i NGC247 ali samo kao minijaturne mrljice. Otprilike ni u prosečnom dvogledu doživljaj ne bi bio ništa bolji.

Na zapadu ništa novo. Famozna ekliptika, oblast na nebu po kome se prividno kreću Sunce i sve planete, ponekad se može videti kao bledi odsjaj. Reč je o prašini u ravni putanje Sunčevog Sistema koja svetli zbog odsjaja. Ova pojava se zove zodijačka svetlost i najbolje se uočava oko obe ravnodnevice.

Ali to ne znači da nije vidljiva u ostatku godine.

U suštini zodijačka svetlost oko ekliptike se može videti uvek tokom godine, samo je pitanje ugla prema horizontu i svetlosnog zagađenja. I naravno, pitanje je vremena - logično je da je zodijačka svetlost najjača u unutrašnjem Sunčevom sistemu, odnosno na nekih 0-60 stepeni od Sunca. U praksi ovo znači da ovu pojavu treba tražiti oko sat-dva (bolje dva) posle zalaska i pre izlaska Sunca.

Na ovom snimku se zodijačka svetlost možda i ne uočava dovoljno, zato je obeležen položaj ekliptike. Zapazite da su planete poređane praktično u jednoj ravni.

Na kraju valja pogledati šta se rađa na jugoistoku - zimski Mlečni Put. Broj otvorenih jata i maglina zaista prevazilazi okvire konvencionalnog opisa, prikladnije bi bilo o tome napisati knjigu, tako da samo sa dvogledom možete da osmatrate satima. Naravno da ovo na minusu i nije baš lako, tako da većina nas mnogo bolje znamo mapu letnjih nego zimskih sazvežđa.

Svi snimci su steking od 6x30sec sa tripoda, 17mm f2.8, ISO1600, bez darkova i složeno u Photoshopu.