KOMETA I VENERA
Dana 23. februara je položaj komete 2P/Encke bio potpuno prikladan za posmatranje i snimanje: vedro, nema Meseca, kometa 7 stepeni zapadno tj ispod Venere... Praktično siguran penal i nemoguće za zabrljati.
Ali ne moram da zabrljam ja da bi nešto bilo zabrljano.
Složeno je 19 snimka po 8sec svaki, ISO1600, pedesetica na blendi 2.8. I ništa nije zabrljano ni prilikom snimanja ni prilikom obrade - izuzev što je kometa neuporedivo tamnija od predviđene pete magnitude.
Sjaj komete na ovom snimku sam, na osnovu okolnih zvezda, procenio na između 8.5 i 9.0mag. Neki modeli su mnogo optimističkije predviđali sjaj ovog nebeskog tela, tačnije tog dana je trebalo da bude oko 5.0mag, ali, kao i milion puta u slučaju kometa dosad - ispostavilo se da su komete praktično potpuno nepredvidive kad je u pitanju njihov sjaj. Pretpostavlja se da je prečnik kome u momentu snimanja bio oko 5-6 minuta; nikakve naznake ni kome a kamoli repa nije bilo. Videlo se zelenkasto jezgro i to više/manje stelarno, dakle izuzetno teško na snimku sa 50mm proceniti da li je u pitanju zvezda ili nešto drugo.
Zaključak je da je ovo u tom momentu ipak teleskopski objekt. Mada obzirom da je kometa ovako blizu periheliona i da ne pokazuje neke spektakularne znake aktivnosti, vrlo je moguće da ni nadalje neće biti nekog vatrometa. Prvo, to je periodična kometa što znači da je već više puta prošla pored Sunca i lepo se pržila, i drugo, kometa će biti sjajnija narednih dana sve do polovine marta - ali i u nepovoljnijem položaju za posmatranje. To što je neka kometa magnitude 2 ili 4 ne znači ama baš ništa ako je ona smeštena tik pored Sunca.
Da li ste znali kakve veze kometa Encke ima sa kukastim krstom?
Sad malo idemo u potpuno pseudonaučne vode. Za vreme dinastije Han su crteži najvećih kometa sistematizovani, i videlo se da jedna od tzv velikih kometa podseća na svastiku. Neke pretpostavke kažu da je u pitanju bila kometa Encke, tj njena prethodnica koja se raspala u današnju kometu, a ostatak predstavlja meteorski roj Taurida. A teoretski raspad komete u obliku vrtloga (ili svastike) je moguć; bitan je samo ugao pod kojim kometa rotira oko svoje ose.
Ova kometa je odigrala bitnu ulogu i u još jednoj, skoro pa takođe pseudonaučnoj raspravi. Krajem XIX veka u fizici se ništa nije znalo o prirodi svetlosti i kao sasvim validna teorija koja je trebalo da objasni situaciju, nametnula se pretpostavka o eteru. Eter bi bio nosilac svetlosti, medijum koji to omogućava.
Pošto je eter klasifikovan kao medijum koji ima neku sopstvenu gustinu, logično je bilo da prilikom kretanja oko Sunca nebeska tela trpe otpor koji pruža eter. I upravo tu su idealni kandidati ispale kometa 2P/Encke i kometa Biela (danas nepostojeća tj raspadnuta; 1846 se podelila na dva fragmenta a u vreme predviđenog prolaska 1872g se desio jedan od najveći zabeleženih meteorskih pljuskova u istoriji -Andromedidi). Obe ove komete su "trpele" uticaj etera tj njegov otpor; Encke je prilikom svakog svog obilaska oko Sunca produžavala vreme obilaska za dva zemaljska dana; kometa Biela za jedan dan. Međutim, ono što mi danas znamo to je da rotacija komete Encke oko svoje ose nije baš tako prosta, pre svega se tu misli na činjenicu da polovi menjaju mesta. Osim toga ovde situacija postaje još komplikovanija usled džetova, odnosno gejzira gasova kad je kometa blizu Suncu. Te erupcije itekako utiču i na rotaciju komete oko svoje ose i na dužinu obilaska komete oko Sunca (revoluciju): pun ciklus rotacije polova traje 81 godinu a polovinu tog perioda kometa ubrzava a polovinu usporava brzinu svog obilaska oko Sunca.
Eto, nikakvog etra zapravo nema - osim u hemiji i ratnoj hirurgiji.
Ali ne moram da zabrljam ja da bi nešto bilo zabrljano.
Složeno je 19 snimka po 8sec svaki, ISO1600, pedesetica na blendi 2.8. I ništa nije zabrljano ni prilikom snimanja ni prilikom obrade - izuzev što je kometa neuporedivo tamnija od predviđene pete magnitude.
Sjaj komete na ovom snimku sam, na osnovu okolnih zvezda, procenio na između 8.5 i 9.0mag. Neki modeli su mnogo optimističkije predviđali sjaj ovog nebeskog tela, tačnije tog dana je trebalo da bude oko 5.0mag, ali, kao i milion puta u slučaju kometa dosad - ispostavilo se da su komete praktično potpuno nepredvidive kad je u pitanju njihov sjaj. Pretpostavlja se da je prečnik kome u momentu snimanja bio oko 5-6 minuta; nikakve naznake ni kome a kamoli repa nije bilo. Videlo se zelenkasto jezgro i to više/manje stelarno, dakle izuzetno teško na snimku sa 50mm proceniti da li je u pitanju zvezda ili nešto drugo.
Zaključak je da je ovo u tom momentu ipak teleskopski objekt. Mada obzirom da je kometa ovako blizu periheliona i da ne pokazuje neke spektakularne znake aktivnosti, vrlo je moguće da ni nadalje neće biti nekog vatrometa. Prvo, to je periodična kometa što znači da je već više puta prošla pored Sunca i lepo se pržila, i drugo, kometa će biti sjajnija narednih dana sve do polovine marta - ali i u nepovoljnijem položaju za posmatranje. To što je neka kometa magnitude 2 ili 4 ne znači ama baš ništa ako je ona smeštena tik pored Sunca.
Da li ste znali kakve veze kometa Encke ima sa kukastim krstom?
Sad malo idemo u potpuno pseudonaučne vode. Za vreme dinastije Han su crteži najvećih kometa sistematizovani, i videlo se da jedna od tzv velikih kometa podseća na svastiku. Neke pretpostavke kažu da je u pitanju bila kometa Encke, tj njena prethodnica koja se raspala u današnju kometu, a ostatak predstavlja meteorski roj Taurida. A teoretski raspad komete u obliku vrtloga (ili svastike) je moguć; bitan je samo ugao pod kojim kometa rotira oko svoje ose.
Ova kometa je odigrala bitnu ulogu i u još jednoj, skoro pa takođe pseudonaučnoj raspravi. Krajem XIX veka u fizici se ništa nije znalo o prirodi svetlosti i kao sasvim validna teorija koja je trebalo da objasni situaciju, nametnula se pretpostavka o eteru. Eter bi bio nosilac svetlosti, medijum koji to omogućava.
Pošto je eter klasifikovan kao medijum koji ima neku sopstvenu gustinu, logično je bilo da prilikom kretanja oko Sunca nebeska tela trpe otpor koji pruža eter. I upravo tu su idealni kandidati ispale kometa 2P/Encke i kometa Biela (danas nepostojeća tj raspadnuta; 1846 se podelila na dva fragmenta a u vreme predviđenog prolaska 1872g se desio jedan od najveći zabeleženih meteorskih pljuskova u istoriji -Andromedidi). Obe ove komete su "trpele" uticaj etera tj njegov otpor; Encke je prilikom svakog svog obilaska oko Sunca produžavala vreme obilaska za dva zemaljska dana; kometa Biela za jedan dan. Međutim, ono što mi danas znamo to je da rotacija komete Encke oko svoje ose nije baš tako prosta, pre svega se tu misli na činjenicu da polovi menjaju mesta. Osim toga ovde situacija postaje još komplikovanija usled džetova, odnosno gejzira gasova kad je kometa blizu Suncu. Te erupcije itekako utiču i na rotaciju komete oko svoje ose i na dužinu obilaska komete oko Sunca (revoluciju): pun ciklus rotacije polova traje 81 godinu a polovinu tog perioda kometa ubrzava a polovinu usporava brzinu svog obilaska oko Sunca.
Eto, nikakvog etra zapravo nema - osim u hemiji i ratnoj hirurgiji.
Коментари
Постави коментар