GALAKSIJE IZ LAS VEGASA
S vremena na vreme naiđem u arhivi na snimke koji nisu obrađeni, odnosno koji su zatureni iz ko zna kog razloga. Ništa lepše od toga... naročito ako je fotka iz 2012g.
Sazvežđe Zmaja (Draco) ne obiluje nekim spektakularnim deepsky objektima koji se vide u malim teleskopima. Ima tu nekoliko dvojnih zvezda, zatim Thuban (zvezda koja je pre nekoliko hiljada godina bila Severnjača, zahvaljujući precesiji to će biti ponovo za nekih dvadesetak hiljada godina), prelepa Cats Eye planetarna nebula i masa sitnih galaksija. Sve to je idealno za velike teleskope, dok je u malim teleskopima (logično) sve nekako malo.
Nekoliko ovdašnjih galaksija su nagurane na malom prostoru, ali taj mali prostor nikako ne znači da su blizu jedna drugoj. Dve se nalaze na distanci od 150 miliona svetlosnih godina, jedna je bliža sa 39 miliona a za jednu nismo ni približno sigurni u udaljenost.
Naravno, tanka diskoidna galaksija levo prva upada u oči - ostale tri se i ne vide, odnosno njihova mala jezgra liče na zvezde dok se periferija ne uočava. Realno krivac za to je najvećim delom LP kojim sam okružen, a zatim i oprema koju koristim. Recimo da se EOS 20D mora prilično nagaziti u obradi da bi dao detalje na galaksijama, a i to sve pada u vodu ako je fon neba (tj LP) svetliji od spiralnih kraka galaksija. Logično je da onda nema ništa od detalja u galaksijama.
Dakle, poprečna galaksija je spiralna NGC5965. Njen centar je ispupčen a spiralne grane se jasno vide, iako je postavljena skoro poprečno. Prečnika je 260 000 svetlosnih godina i preko njenog ekvatora se nazire tamna pruga prašine. Godine 2001 u njoj je eksplodirala supernova koja je dostigla magnitudu 16. Pored nje se nalazi NGC5963, zapravo njeno jezgro bez većih detalja. Uzimajući u obzir da je ova galaksija najbliža, mogla bi da vas začudi činjenica da su njeni spiralni kraci potpuno nevidljivi. Međutim, razlog za ovo je njena orijentacija: ona je postavljena licem prema nama a to je za blede i poluprovidne spiralne galaksije siguran način da budu teže uočene.
Na invertovanom snimku koji je malo dodatno rastegnut možete videti ove galaksije. Primetite da se oko centra NGC5963 ne vide nikakve spiralne grane, očigledno je da su ispod mogućnosti detekcije ovako svetlog neba. Zapravo kad ne možete golim okom da vidite Mlečni Put onda će verovatno slično tako kroz teleskop izgledati i najveći broj galaksija; ništa njihove grane nisu ni svetlije ni tamnije od Mlečnog Puta.
Dve galaksije desno takođe pokazuju samo elemente jezgra. Donja galaksija (NGC5971) je veoma interesantna jer je oko nje detektovan mlaz materije koji izbacuje iz jednog od svojih polova. Mlaz liči na kišobran i vidljiv je u optičkom spektru, ali ne kroz moj teleskop i kroz ovakav LP... Ujedno i hvala svima koji su se pobrinuli da Končarevo liči na Las Vegas.
Sazvežđe Zmaja (Draco) ne obiluje nekim spektakularnim deepsky objektima koji se vide u malim teleskopima. Ima tu nekoliko dvojnih zvezda, zatim Thuban (zvezda koja je pre nekoliko hiljada godina bila Severnjača, zahvaljujući precesiji to će biti ponovo za nekih dvadesetak hiljada godina), prelepa Cats Eye planetarna nebula i masa sitnih galaksija. Sve to je idealno za velike teleskope, dok je u malim teleskopima (logično) sve nekako malo.
Nekoliko ovdašnjih galaksija su nagurane na malom prostoru, ali taj mali prostor nikako ne znači da su blizu jedna drugoj. Dve se nalaze na distanci od 150 miliona svetlosnih godina, jedna je bliža sa 39 miliona a za jednu nismo ni približno sigurni u udaljenost.
Naravno, tanka diskoidna galaksija levo prva upada u oči - ostale tri se i ne vide, odnosno njihova mala jezgra liče na zvezde dok se periferija ne uočava. Realno krivac za to je najvećim delom LP kojim sam okružen, a zatim i oprema koju koristim. Recimo da se EOS 20D mora prilično nagaziti u obradi da bi dao detalje na galaksijama, a i to sve pada u vodu ako je fon neba (tj LP) svetliji od spiralnih kraka galaksija. Logično je da onda nema ništa od detalja u galaksijama.
Dakle, poprečna galaksija je spiralna NGC5965. Njen centar je ispupčen a spiralne grane se jasno vide, iako je postavljena skoro poprečno. Prečnika je 260 000 svetlosnih godina i preko njenog ekvatora se nazire tamna pruga prašine. Godine 2001 u njoj je eksplodirala supernova koja je dostigla magnitudu 16. Pored nje se nalazi NGC5963, zapravo njeno jezgro bez većih detalja. Uzimajući u obzir da je ova galaksija najbliža, mogla bi da vas začudi činjenica da su njeni spiralni kraci potpuno nevidljivi. Međutim, razlog za ovo je njena orijentacija: ona je postavljena licem prema nama a to je za blede i poluprovidne spiralne galaksije siguran način da budu teže uočene.
Na invertovanom snimku koji je malo dodatno rastegnut možete videti ove galaksije. Primetite da se oko centra NGC5963 ne vide nikakve spiralne grane, očigledno je da su ispod mogućnosti detekcije ovako svetlog neba. Zapravo kad ne možete golim okom da vidite Mlečni Put onda će verovatno slično tako kroz teleskop izgledati i najveći broj galaksija; ništa njihove grane nisu ni svetlije ni tamnije od Mlečnog Puta.
Dve galaksije desno takođe pokazuju samo elemente jezgra. Donja galaksija (NGC5971) je veoma interesantna jer je oko nje detektovan mlaz materije koji izbacuje iz jednog od svojih polova. Mlaz liči na kišobran i vidljiv je u optičkom spektru, ali ne kroz moj teleskop i kroz ovakav LP... Ujedno i hvala svima koji su se pobrinuli da Končarevo liči na Las Vegas.
Коментари
Постави коментар