HARVEST MOON
Svuda u svetu kroz istoriju su postojala periodična izdanja namenjena pre svega zemljoranicima koja su sadržala sve potrebne podatke: osim kalendara tu je bilo i tabela sadnje pojedinih kultura, vremenska prognoza, Mesečeve mene i faze plime, itd. Kao što vidite, nekadašnji farmeri su itekako bili upoznati sa osnovnim astronomskim pojmovima - jer je od toga nekad zavisio rod pšenice. Datumi vašara i sajmova, plima i oseka, sve na jednom mestu: ovakvo svaštarsko izdanje se u principu zove almanah. Pravo astronomsko blago u suštini.
Američki Farmerski almanah je u jednom momentu počeo da daje imena punim Mesecima, navodno je to vuklo poreklo od američkih Indijanaca (premda je to malo verovatno). Generalno, od toga se očekivalo lakše snalaženje u vremenu, pa je tako septembarski pun Mesec bio "žetveni", tj Harvest Moon.
Ovaj pun Mesec je bitan zbog toga što pada najbliže uz jesenju ravnodnevnicu (ekvinocij) pa je to oduvek bilo odrednica dolaska jeseni na severnoj hemisferi i pripremnih radnji vezanih za to. Ima tu i malo astronomskih interesantnih detalja, npr zbog jednakog trajanja dana i noći Mesec striktno izlazi (i zalazi) svakog dana pola sata kasnije. U principu ovaj period je duži kako se udaljavamo od ravnodnevnice. Ovo važi za naše geografsko podneblje: oko 45 stepeni severno.
Prvo što sam zapazio vozeći do vidikovca je ogroman krepuskularni zrak, koji je trajao dobrih pola sata nakon zalaska Sunca. Razlog je što su planine i na istoku i na zapadu prisutne, pa se zalazak Sunca i izlazak Meseca prividno razlikuju za oko 45min - na morskoj pučini gde nema reljefa bi ova razlika bila minimalna.
Ako sam dobro procenio na osnovu vremena snimka (19:06h po lokalnom vremenu) Sunce u tom momentu je na zalasku tačno na sredini Jadranskog mora. Ako se ta linija produži, imajući u vidu zakrivljenost Zemlje, linija prolazi južno od Bolonje i Đenove. Još dalje bi trebalo Sunce da u tom momentu dotiče jugozapadne tj francuske Alpe. Ovo je možda moguće, ali do tamo ima preko 1000km vazdušnom linijom. Druga solucija koja je i verovatnija, je da je ovo senka Velebita (500km), premda isti nije toliko oštar i krševit kao Alpi. U prilog Velebita govori i vreme koje se razlikuje za 4 minuta - tačno toliko treba dodati ako uračunamo razliku između mora i visine planine.
Pošto za krepuskularne zrake nema vremena da se postavlja tripod, bukvalno iščeznu za nekoliko sekundi, snimao sam iz ruke na ISO1600:
Pogled na obližnji Crni Vrh (707m), najviši vrh između Jagodine i Kragujevca:
Američki Farmerski almanah je u jednom momentu počeo da daje imena punim Mesecima, navodno je to vuklo poreklo od američkih Indijanaca (premda je to malo verovatno). Generalno, od toga se očekivalo lakše snalaženje u vremenu, pa je tako septembarski pun Mesec bio "žetveni", tj Harvest Moon.
Ovaj pun Mesec je bitan zbog toga što pada najbliže uz jesenju ravnodnevnicu (ekvinocij) pa je to oduvek bilo odrednica dolaska jeseni na severnoj hemisferi i pripremnih radnji vezanih za to. Ima tu i malo astronomskih interesantnih detalja, npr zbog jednakog trajanja dana i noći Mesec striktno izlazi (i zalazi) svakog dana pola sata kasnije. U principu ovaj period je duži kako se udaljavamo od ravnodnevnice. Ovo važi za naše geografsko podneblje: oko 45 stepeni severno.
Prvo što sam zapazio vozeći do vidikovca je ogroman krepuskularni zrak, koji je trajao dobrih pola sata nakon zalaska Sunca. Razlog je što su planine i na istoku i na zapadu prisutne, pa se zalazak Sunca i izlazak Meseca prividno razlikuju za oko 45min - na morskoj pučini gde nema reljefa bi ova razlika bila minimalna.
Ako sam dobro procenio na osnovu vremena snimka (19:06h po lokalnom vremenu) Sunce u tom momentu je na zalasku tačno na sredini Jadranskog mora. Ako se ta linija produži, imajući u vidu zakrivljenost Zemlje, linija prolazi južno od Bolonje i Đenove. Još dalje bi trebalo Sunce da u tom momentu dotiče jugozapadne tj francuske Alpe. Ovo je možda moguće, ali do tamo ima preko 1000km vazdušnom linijom. Druga solucija koja je i verovatnija, je da je ovo senka Velebita (500km), premda isti nije toliko oštar i krševit kao Alpi. U prilog Velebita govori i vreme koje se razlikuje za 4 minuta - tačno toliko treba dodati ako uračunamo razliku između mora i visine planine.
Pošto za krepuskularne zrake nema vremena da se postavlja tripod, bukvalno iščeznu za nekoliko sekundi, snimao sam iz ruke na ISO1600:
Pogled na obližnji Crni Vrh (707m), najviši vrh između Jagodine i Kragujevca:
Vrlo brzo se pojavljuje njegovo veličanstvo, projektujući se iznad Kučajskih planina, najveće i netaknute planinske visoravni u ovom delu Evrope:
Kao što vidite, atmosfera je bila veoma transparentna ali se nažalost nije pojavio čuveni green flash. Možete po Mesečevoj slici da vidite preklapanje slojeva atmosfere koji su različite temperature. Takođe, pošto je osvetljenost kadra drastično pala morao sam u obradi više da izvlačim detalje; premda su parametri isti kao kod prethodne slike. Posledica: više šuma.
Malo smanjen šum: link.
Snimljeno je na 200mm, ISO800, f7.1, 0.6sec ekspozicije. I još jedna slika Meseca iznad Koridora 10:
Prilikom izlaska i zalaska Sunca tj Meseca osvetljenost scene se dramatično brzo menja. Dokaz možete da potražite u svetlomeru vašeg aparata: ponekad se intenzitet duplira za desetak sekundi. Evo kako je scena izgledala malo kasnije, fler je zbog UV filtera:
Коментари
Постави коментар