KUĆA NA ISTOKU

Zaista nemam pojma da li je ovo kuća ili neki crkveni objekt; nalazi se na jednom brdašcu između Ćuprije i Despotovca i prelepo izgleda noću. Idealno za eksperimentisanje; ukratko tutorial za startrails fotografiju pomoću Photoshopa imate ovde. Generalno uopšte nije teško kao što možda u startu nekome izgleda.

Prvo da definišemo dve moguće situacije za noćnu pejzažnu fotografiju: ima Meseca i nema Meseca.
Ako je Mesec prisutan onda je pejzaž dovoljno osvetljen da uz umereno kratke ekspozicije (30 sekundi do par minuta) imate brdo detalja na zemlji. Nebo će takođe biti plavo pa je korisno WB ostaviti na daylight.
U slučaju da Meseca nema dužina izlaganja i ISO idu nagore, a veoma često blenda neće biti u prilici da mnogo odmakne od maksimalne vrednosti - onda takođe možete imati detalje na zemlji. Međutim, oko WB treba razmisliti, najbolje je to kasnije podesiti u obradi ili, ako to ne želite, u startu staviti na tungsten. Razlog je što će u suprotnom nebo imati ružnu smeđe-narandžastu boju koja je sve samo ne realna.

Sa mesečinom iza leđa, ili još bolje - pod uglom od 90 stepeni, možete imati malo zvezda na nebu ali primetno svetlosti na zemlji. Poluminutna ekspozicija:

Ukoliko snimite više slika za star-trails imaćete interesantan fenomen pomeranja senki kako se Mesec bude pomerao, setimo se da se za dva sata on pomeri dvanaestinu kruga (30stepeni) a to je više nego primetno. Ne mora nužno to da bude nedostatak; često se oštre senke umekšaju i deluju lepše. Primer:

Druga solucija podrazumeva da nema Meseca i da je nebo prilično tamnije. Uz mogućnost da ekspozicija bude više minuta i da WB ostavite na tungsten; sve ostaje isto. Imaćete priliku (ako ste na nekoj planini i izuzetno tamnom mestu sa kristalnom atmosferom) da snimite i airglow, zelenkastu izmaglicu u visokoj atmosferi. Možda naletite i na zodijačku svetlost koja se javlja dvaput godišnje, oko ravnodnevnice, i predstavlja jako redak fenomen kod nas obzirom na trend porasta svetlosnog zagađenja.

Dakle, na tamnoj ste lokaciji. Treba napraviti probni snimak da bi se kadriralo i proverile postavke. Tripod i daljinski okidač se podrazumevaju, najbolje onaj programabilni, mada u nedostatku čovek svašta može da improvizuje - bulb + nešto za pritisnuti okidač i eto duge ekspozicije.

U osnovi ovde je nebo bilo dosta tamno, izuzev što su retki farovi iza osvetlili kuću na trenutak. Kao naručeno. Vreme izlaganja 90sec, f3.5, ISO1600. Znači, slobodno može i više.

Visok vs nizak ISO: potpuno je svejedno. Ako imate niži ISO (400 ili 800) dužina izlaganja se proporcionalno produžuje pa svejedno imamo šum koji na npr 4-5 minuta uopšte nije mali. A ukoliko skratite izlaganje a dignete ISO na 1600 onda se više slika složi u finalnu pa se šum statistički unormali.

Noise reduction: auto vs ručno - ako ovu opciju ostavite ON ili AUTO budite sigurni da će aparat uvek da oduzme dark frejm. To znači da posle tri minuta snimanja aparat se blokira na još tri minuta dok snimi šum i oduzme od već snimljene slike. Iskreno, tehnički gledano ovo je najbolji metod za smanjivanja šuma jer je stanje senzora, temperatura i sve ostalo maksimalno slično u okviru ovih nekoliko minuta. Međutim, ovo je takođe promašaj za startrails. Mana je što ćete malo snimati scenu a malo čekati da se aparat smiluje i počne da reaguje. Startrailsi će imati ružne isprekidane crtice tako da ovu opciju treba zaboraviti: ona služi samo za snimanje jedne slike.

Mnogi stariji Nikoni zahvaljujući briljantnosti inženjera nemaju mogućnost da se ovo isključi; žao mi je ali ovo je popriličan hendikep za startrails. Neko se snalazi time što otvara poklopac baterije i time nasilno prekida oduzimanje dark frejma ali tu su šanse da izgubite nekoliko sekundi više, pa da ponovo uključite aparat, pa možda se malo pomerio na tripodu, dovoljno je piksel da se vidi...

Uglavnom, prodajte to i pređite na Canon, bićete srećniji bar kad je startrails u pitanju :-)

Blenda: u principu treba zatvoriti čak i najbolje objektive pola do jednog stopa, u zavisnosti od ličnih shvatanja termina perfekcija. Ako se snima jedna slika i zvezde treba da budu tačkice, onda blendu treba bezdušno otvoriti na maksimalnu vrednost, u ostalim slučajevima pritvoriti. Razlog nije samo oštrina već i postojanje hromatske aberacije koja je vidljiva kod najsjajnijih zvezda a izuzetno teško se uklanja u obradi.

Fokusiranje: naravno manuelno. Od pomoći je live-view ali samo ako imate neki sjajniji objekt; grad u pozadini, Mesec, uglavnom na zvezdama ne deluje. Međutim, ako imate 1.4 objektiv možda i ulovite nešto. U slučaju starijih aparata moraćete metodom pokušaja i greške da u nekoliko pokušaja nađete fokus. Dovoljno je staviti ISO3200 i deset sekundi pa da se vidi po zvezdama koliko je blizu fokus.

Nakon što ste približno odredili parametre krenite sa snimanjem, treba uzeti što više snimaka. U principu i za pola sata se prilično primeti zvezdani pomak; ako snimate sat ili dva - još bolje. Ne prekidajte snimanje ni za sekund - sve će se videti na finalnom snimku. U principu na okidaču treba podesiti da pauza bude minimalno, kod mene je to jedna sekunda. Na kraju obavezno snimite dark-frejm; to je slika sa apsolutno istim postavkama kao i sve prethodne samo sa poklopljenim objektivom. To će biti potrebno za skidanje šuma.

Ukoliko ste limitirani na 30sec a nema mesečine onda će detalji na zemlji verovatno biti samo konture, tako da i o tome treba razmisliti.

U ovom slučaju sam koristio 10 slika po 4.5 minuta, ukupno dakle 45 minuta izlaganja. Sasvim dovoljno za startrails fotografiju. Da sam recimo snimio 45x1min ili 90x30sec dužina zvezdanih tragova bi bila potpuno ista ali bi detalji na nebu i zemlji bili prilično tamniji.

Obrada počinje time što ste otvorili prvu snimljenu sliku, užasno šumovitu, naravno. Sada se otvori dark-frejm (ona najtamnija, snimljena sa poklopcem) i ona se oduzme od prve: image > apply image. Blending mode ide na substract, prethodno odaberemo source tj koju oduzimamo (u ovom slučaju source je dark-frejm, tj ona ćorava slika sa poklopcem na objektivu) znači oduzimamo a ne dodajemo; mask i invert čekirano. Zumira se slika i opacity se podesi odokativno - cilj je da se smanji broj hot-pixela ali da se prilikom oduzimanja  ne pojavi previše crnih piksela. U ovom slučaju ja sam stavio na 70%.

Ovim je smanjen šum i eventualni bending senzora, nešto što će sigurno krasiti i najbolje senzore samo ako ih dovoljno pritegnete u obradi.

Potpuno isto oduzmete dark i od sledeće po redu slike. Sad nastupa ključna stvar kod stakiranja: slažemo tj sabiramo dve slike. Image > apply image > source je ona koju ćemo da dodamo preko već postojeće slike. Blending mode - lighten; opacity - 100%, jako bitno: mask opciju ne čekiramo. Elegantno se samo novi zvezdani tragovi produže preko postojećih, detalji na zemlji ostanu više-manje isti. Ovaj način slaganja je veoma prost a jedini problem bi bio ukoliko se sjaj objekta na zemlji (šuma, drvo, kuća) pojača, recimo farovi nadolazećeg automobila. Onda bi se to pojavilo na finalnoj slici tako da biste pre stakiranja bili prinuđeni da to obrišete ili na drugi način zatamnite. Onda se taj objekt neće pojaviti na finalnoj slici; ovaj (najprostiji) tip stakiranja samo slaže sjajnije piksele preko postojećih. Pravo stakiranje astronomskih slika (median kappa sigma clipping) je matematički mnogo kompleksnije ali su i rezultati primetno bolji, ali to nije tema jer nas ovde interesuju osnove koje je moguće uraditi u Photoshopu.

Kada ste ovo obavili onda flatten image pa slaganje nove slike, i tako do kraja. Možete napraviti malu akciju i snimiti je kao što sam ja uradio; život je onda definitivno lakši i lepši.

Na kraju, a možda i na početku: zašto Photoshop?

Većina free startrails programa nudi opciju stakiranja samo JPG snimaka a to je krajnje inferiorno po pitanju podešavanja WB i generalno krajnjeg rezultata. Mislim da se isplati pomučiti se malo oko ovoga jer je u 16bit TIF-u moguće mnogo toga uraditi što hendikepirani JPG ne može. 

Finalnu sliku možete selektivno osvetljavati, oštriti, skidati šum i sve ono ostalo što mislite da joj je potrebno. Na kraju mogu samo da vam poželim da se lepo zabavite dok obrađujete svoje fotke jer to je zapravo i suština.