10.04.2013.

KOMETA PANSTARRS PONOVO NA NIŠANU

Od poslednje avanture sa kometom prošlo je oko mesec dana - dovoljno da se kometa malo udalji od Sunca i da njena pozicija na severnoj hemisferi pređe iz večernje u jutarnju.
Drago mi je zbog te obe činjenice. Prvo, zato što je južna hemisfera nekoliko puta uzastopno zadnju deceniju imala prilike da gleda još sjajnije komete od ove, i drugo, jer je lakše snimati kometu pred zoru.

U ovom konkretnom slučaju, sem položaja, izmenio se i oblik repa komete. Sad je neuporedivo širi i kraći jer se menja i orbitalna brzina (tj smanjuje).
U prošlom postu je bilo nekih opštih činjenica o kometama a ovde o konkretno C2011 L4 Panstarrs:

Otkrivena je u sklopu sistematske pretrage neba nazvane Pan-STARRS gde četiri reflektora od 1.8 metara svaki zajedno pretražuju isti sektor neba. Zahvaljujući toj sinergiji dobija se potencijal jedinstvenog 3.6m teleskopa, koji kad se locira na Havajima ima solidne mogućnosti.
Ukupno vreme snimanja kompletnog neba je 40 sati, što znači da se celo nebo mesečno pređe oko četiri puta. Naravno da onda tu padaju otkrića raznoraznih asteroida i meteora veoma često, granična magnituda koju havajski instrumenti mogu da detektuju je fantastičnih 24.5!

Apokaliptična predviđanja da će ova kometa biti sjajnija od Vege, sjajnija od Venere, Meseca, Sunca, itd su poprimila razmere histerije. Kako god interpretirali procene sjaja na osnovu prethodnih krivulja, znalo se da će kometa biti prilično sjajna, gotovo 100% sigurno vidljiva u dvogledu. Originalne prve procene su bile veoma tačne: sjaj u perihelu bi trebalo da bude oko 0mag.
Preskačući histeriju koja je zahtevala da će kometa imati magnitudu -4; ispostavilo se da je njen sjaj na vrhuncu bio +1mag. To je u suštini 6 puta slabije od Hejlijeve komete u istom položaju i 2.5 puta slabije od prvih predviđanja.

Kao što danas znamo ova kometa je gost kod nas u komšiluku danas i nikad više. Tačnije, ako se ne desi neko gravitaciono tumbanje eto nje za nešto više od 100 hiljada godina, ali rekoh, ako se ne desi ništa nepredviđeno na njenoj putanji. Prečnik nukleusa (čvrste komponente) ove komete je oko jednog kilometra i ta minijaturna prašnjava i šupljikava stena je odgovorna za ovaj spektakl na nebu.

Naravno da to treba snimiti. Ali kako? Proleće je ubedljivo najoblačnije godišnje doba pa mi se nekad čini da i Engleska ima bolju klimu od Srbije. Tračak nade se pojavio kroz prognozu da će oko 03h biti vedro. Pogledam u 3 i... Vedro :-)

U ovom slučaju sam na lokaciju kod stare farme izneo teleskop, montažu i tripod sa namerom da radim duge ekspozicije piggyback kroz neki od objektiva. Lokacija je imala čist severozapad, jedino mesto u tom pravcu mi je mali Despotovac, a onda ništa sve do Rumunije. Ovakvim načinom snimanja se dobijaju duže ekspozicije i mnogo više detalja nego sa tripoda ali dok sam ja to raspakivao (potrebno je oko 45min postaviti i upogoniti teleskop) gomila oblaka se valjala sa severa neverovatnom brzinom.
Videlo se da neću da stignem ništa da uradim. Zato sam na brzinu krenuo da spašavam šta se spasiti može pa je snimljeno 6 ekspozicija po 20sec sa tripoda; ISO1600, 18-55IS na 20mm. Nije bilo vremena raditi dark frejm redukciju, tu sam opciju ostavio isključenu, u pitanju su više bile sekunde nego minuti.




Objekat označen levo na snimku je double cluster, prelepo dvostruko jato u Perseju - nezaobilazan cilj svakog dvogleda. Dole desno je čuvena Andromedina galaksija (M31) koja se u tom momentu nalazila na samo 13 stepeni iznad horizonta. Gore desno je... pa kometa Panstarrs.




Ukupno 6 snimka sam uspeo da uhvatim a onda je kometu prekrio oblak. Naravno, posebno su snimani darkovi kad je bilo očigledno da je predstava gotova. Međutim, DSS je složio tih 6 slika na čudan način: registrovanje i stakiranje je kao referencu odabralo zemaljski pejzaž pa sam tako dobio male crtice umesto zvezda.
Pošto je to poslednje što očekujete od specijalizovanog astronomskog softvera, uzeo sam ručno da sklapam sve u PS-u i rezultat je pred vama. Čak nisam ni oduzeo dark frejmove jer nije bilo potrebe. Da napomenem, stakiranjem se u osnovi smanjuje šum na dugim ekspozicijama pa onda možete u obradi da tamne objekte malo više čupate. Dinamički raspon u osnovi ostaje isti (tj onoliko koliko konverter u aparatu dopušta) ali je slika spremnija za tjuning.

Sledeće je krupan plan 58mm f4, zbog veće žižne daljine ekspozicije su morale da budu kraće - po deset sekundi. I opet je poslužilo samo tri komada, nadalje su oblaci izbrisali kometu. Svejedno, fascinantno je koliko detalja može da se dobije iz samo pola minuta izlaganja. Imajte u vidu da redukcija šuma nije bila uključena!





Update 13.4.2013:Ponovo sam snimo kometu juče ujutru. Međutim, kako to obično biva kad sam umoran, pola stvari zabrljam i ne primetim šta sam zabrljao. Prvo sam zaboravio da na svakom objektivu postoji blenda, odnosno da i nju treba podesiti. Tako sam na 18-55 blendu ostavio na f16 pa se na slikama ništa nije videlo. A na heliosu je ostala od fokusiranja f2.0.
Naknadno sam kući greškom obrisao dark frejmove...
Ukratko, dobio sam razvaljenu kometu i razvaljenu galaksiju. Iris je za razliku od DSS-a (po ko zna koji put) bolje odradio stakiranje i neku osnovnu obradu.

Parametri snimanja: 27x10sec, bez darkova, ISO1600, sa tripoda.

Meni je ovako simpatično jer ovako debele zvezde daju utisak neke prastare Šmit-kamere:


Нема коментара:

Постави коментар