KOMETA PANSTARRS IZNAD ŠUMADIJE
Katastrofe, poplave, kuga, smrt kraljeva i ratovi: eto to je bilans pojave kometa na nebu u poslednjih nekoliko hiljada godina.
Ili ipak to sve nema veze sa kometama?
Prvo zvanično mišljenje o tim repatim pojavama dao je Aristotel. Smatrao ih je za fenomene smeštene u gornjoj atmosferi, a ispod sfere zvezda stajačica. Takođe ih je klasifikovao u planete, bez obzira što su lutale u svim pravcima na nebu a najmanje po ekliptici. Aristotelu se pripisuje i hipoteza o "vrelim isparenjima koja se ponekad upale na nebu." I to je ostalo tako sve do XVI veka.
Luda sreća za nauku je nastupila kad je danski matematičar i plemić Tiho Brahe posmatrao veliku kometu i ustanovio da ne može u dužem vremenskom periodu da joj izmeri paralaksu. Uzimajući u obzir (ne)preciznost njegovih metoda golog oka i njegovih srednjevekovnih instrumenata koji više podsećaju na sprave za mučenje, rezultat je očekivan. Prevedeno na naše današnje procene ta je kometa verovatno bila više od milion ipo kilometara udaljena od Zemlje. Sitnica, udaljenost do Sunca je sto puta veća ali ipak pokazuje pravu prirodu kometa: one nisu "od ovoga sveta".
Tako je Aristotelova teza o kometama u atmosferi otputovala u istoriju filozofije.
Preskočićemo Keplera i Njutna, mada je njihov doprinos razumevanju kometa neprocenjiv, i samo ću spomenuti Edmunda Hejlija koji je u vreme komunizma kod nas uporno prevođen kao Halej. On je ispravno uporedio orbitalne elemente većih kometa koje su se pojavljivale na svakih 76 godina, ustanovio da su veoma slične a minimalne razlike pripisao gravitacionim uticajima Jupitera i Saturna. Ostalo je samo da sabere dva broja i... Kometa se danas zove po njemu. Doduše nekad se taj naziv malo promeni, zahvaljujući nespretnom prevodu sa engleskog (da je tadžikistanska verzija turkmenistanskog ruskog - verovatno bi tačno preveli, ali ideologija i dogma nisu predmet ovog bloga).
Malo o fizičko-hemijskim teorijama i klasifikacijama.
Kometa bi mogla da se definiše kao objekat koji u svom sastavu sadrži led i prašinu, odnosno tamo gde je kometa nastala normalno je da mnogi gasovi budu u čvrstom stanju. Onog momenta kad se kometa približi Suncu njena temperatura skoči što dovede do pojave kome, odnosno magličastog omotača sastavljenog od isparenja tog istog leda. Na kraju, komete vrlo često (mada ne uvek) razviju rep koji može biti veoma dugačak, čak do odstojanja Sunce-Mars!
Na osnovu ovoga već možemo da predpostavimo da su komete nastale, i da uglavnom vreme provode u spoljnim delovima Sunčevog sistema - gde su temperature najniže. Objekti bliži Suncu kao što su asteroidi nemaju šansi da u svom sastavu sadrže vodeni, vodonični, ugljeni ili bilo koji drugi led jer su temperature naprosto visoke za tako nešto.
Podela kometa po periodu ide na:
- kratkoperiodične (poreklo Kajperov pojas, odnosno iza Neptuna),
- dugoperiodične (Ortov oblak, mnogo dalja sfera koja se nalazi na pola puta između nas i okolnih zvezda),
- hiperbolične koje samo jednom prođu pored Sunca i bivaju katapultirane van Sunčevog sistema, i
- egzokomete za koje se zna da dolaze iz okoline Orionovog kraka, takođe borave jednom kod nas i nikad više.
Razumljivo je da najmanji rep i komu imaju kratkoperiodične, jer su mnogo puta prošle pored Sunca, pržile se i isparavale. Ostale tri kategorije predstavljaju odlične kandidate za povremeni nebeski spektakl.
Inače, postoji i prelazni oblik između komete i asteroida i zove se kentaur. Reč je o objektima koji u unutrašnjem Sunčevom sistemu često razvijaju malu komu.
Tačno 16 dana od pojave komete na severnoj hemisferi je trebalo da se namesti vedar zapad. Veoma često se ispostavljalo da je nebo 7/8 vedro ali ogroman stratus visi na severozapadu i blokira pogled na kometu. Zato sam se prilično opustio u stilu ne moram ni da je snimim. Međutim, 24.III se desilo da na putu za Kragujevac stanem iznad Gornje Sabante i usnimim kometu. Moja ćerkica Dunja je odbila da izađe iz auta i učestvuje u velikodušnom smrzavanju u ime potonjih generacija. Pametno dete.
Objektiv helios 58mm na f5.6, ISO400, 8 sekundi. Na drugoj slici imate naznačen položaj komete.
Inače kometa je počela ubrzano da bledi nekoliko dana pre snimanja i ovde je procenjena (po HeavensAbove) na 4-5 magnitude. Posle 24h sjaj iznosi 6.2mag.
Ili ipak to sve nema veze sa kometama?
Prvo zvanično mišljenje o tim repatim pojavama dao je Aristotel. Smatrao ih je za fenomene smeštene u gornjoj atmosferi, a ispod sfere zvezda stajačica. Takođe ih je klasifikovao u planete, bez obzira što su lutale u svim pravcima na nebu a najmanje po ekliptici. Aristotelu se pripisuje i hipoteza o "vrelim isparenjima koja se ponekad upale na nebu." I to je ostalo tako sve do XVI veka.
Luda sreća za nauku je nastupila kad je danski matematičar i plemić Tiho Brahe posmatrao veliku kometu i ustanovio da ne može u dužem vremenskom periodu da joj izmeri paralaksu. Uzimajući u obzir (ne)preciznost njegovih metoda golog oka i njegovih srednjevekovnih instrumenata koji više podsećaju na sprave za mučenje, rezultat je očekivan. Prevedeno na naše današnje procene ta je kometa verovatno bila više od milion ipo kilometara udaljena od Zemlje. Sitnica, udaljenost do Sunca je sto puta veća ali ipak pokazuje pravu prirodu kometa: one nisu "od ovoga sveta".
Tako je Aristotelova teza o kometama u atmosferi otputovala u istoriju filozofije.
Preskočićemo Keplera i Njutna, mada je njihov doprinos razumevanju kometa neprocenjiv, i samo ću spomenuti Edmunda Hejlija koji je u vreme komunizma kod nas uporno prevođen kao Halej. On je ispravno uporedio orbitalne elemente većih kometa koje su se pojavljivale na svakih 76 godina, ustanovio da su veoma slične a minimalne razlike pripisao gravitacionim uticajima Jupitera i Saturna. Ostalo je samo da sabere dva broja i... Kometa se danas zove po njemu. Doduše nekad se taj naziv malo promeni, zahvaljujući nespretnom prevodu sa engleskog (da je tadžikistanska verzija turkmenistanskog ruskog - verovatno bi tačno preveli, ali ideologija i dogma nisu predmet ovog bloga).
Malo o fizičko-hemijskim teorijama i klasifikacijama.
Kometa bi mogla da se definiše kao objekat koji u svom sastavu sadrži led i prašinu, odnosno tamo gde je kometa nastala normalno je da mnogi gasovi budu u čvrstom stanju. Onog momenta kad se kometa približi Suncu njena temperatura skoči što dovede do pojave kome, odnosno magličastog omotača sastavljenog od isparenja tog istog leda. Na kraju, komete vrlo često (mada ne uvek) razviju rep koji može biti veoma dugačak, čak do odstojanja Sunce-Mars!
Na osnovu ovoga već možemo da predpostavimo da su komete nastale, i da uglavnom vreme provode u spoljnim delovima Sunčevog sistema - gde su temperature najniže. Objekti bliži Suncu kao što su asteroidi nemaju šansi da u svom sastavu sadrže vodeni, vodonični, ugljeni ili bilo koji drugi led jer su temperature naprosto visoke za tako nešto.
Podela kometa po periodu ide na:
- kratkoperiodične (poreklo Kajperov pojas, odnosno iza Neptuna),
- dugoperiodične (Ortov oblak, mnogo dalja sfera koja se nalazi na pola puta između nas i okolnih zvezda),
- hiperbolične koje samo jednom prođu pored Sunca i bivaju katapultirane van Sunčevog sistema, i
- egzokomete za koje se zna da dolaze iz okoline Orionovog kraka, takođe borave jednom kod nas i nikad više.
Razumljivo je da najmanji rep i komu imaju kratkoperiodične, jer su mnogo puta prošle pored Sunca, pržile se i isparavale. Ostale tri kategorije predstavljaju odlične kandidate za povremeni nebeski spektakl.
Inače, postoji i prelazni oblik između komete i asteroida i zove se kentaur. Reč je o objektima koji u unutrašnjem Sunčevom sistemu često razvijaju malu komu.
Tačno 16 dana od pojave komete na severnoj hemisferi je trebalo da se namesti vedar zapad. Veoma često se ispostavljalo da je nebo 7/8 vedro ali ogroman stratus visi na severozapadu i blokira pogled na kometu. Zato sam se prilično opustio u stilu ne moram ni da je snimim. Međutim, 24.III se desilo da na putu za Kragujevac stanem iznad Gornje Sabante i usnimim kometu. Moja ćerkica Dunja je odbila da izađe iz auta i učestvuje u velikodušnom smrzavanju u ime potonjih generacija. Pametno dete.
Objektiv helios 58mm na f5.6, ISO400, 8 sekundi. Na drugoj slici imate naznačen položaj komete.
Inače kometa je počela ubrzano da bledi nekoliko dana pre snimanja i ovde je procenjena (po HeavensAbove) na 4-5 magnitude. Posle 24h sjaj iznosi 6.2mag.
Коментари
Постави коментар