GALAKSIJA KIT

U sazvežđu Canes Venatici se nalazi veliki broj galaksija svih oblika i veličina. Rano proleće je generalno idealno vreme za snimanje tih objekata jer oko ponoći ovo sazvežđe prelazi zenit. Naravno da je onda moguće prilično duboko snimiti neke malo tamnije objekte, naročito ako imate malo bolje uslove.

Mesec prve četvrti (oko 90 stepeni osvetljen) sigurno ne spada u blagotvorne pojave kad su galaksije u pitanju. Takođe sam se suočio sa otkazom napajanja (odlemio se kontakt na adapteru akumulator-eos). Svakako nije nešto što se na terenu može improvizovati...
Zatekla mi se poluprazna (ili polupuna, kako se uzme) baterija kojom je snimljeno 14 snimaka po pola minuta svaki. Zapravo, snimljeno je i više ali je možda trećina obrisana zbog grešaka - i vetar se odnekud pojavio.
I upravo onda je baterija otkazala.

Na slici se nalazi NGC4631, čuvena galaksija koja liči na kita. Njen sused, NGC4656 (palica za golf) se ne vidi na ovom širokougaonom snimku, ona bi bila dole i desno. Njihov grupni prošlogodišnji portret imate ovde.

Nije baš nešto, ali tek da se ne vratim kući praznih šaka. Fascinantno je što se sa samo sedam minuta izlaganja vide neki detalji u galaksiji - da vas podsetim, ne bi nešto mnogo bolje bilo ni da je snimana deset puta duže jer je Mesec kvario tamne detalje.

U suštini oblik ove galaksije je odgovoran za njen naziv. Takođe ovde imamo priličnu aktivnost oko formiranja zvezda; mnogo supernovih je eksplodiralo u poslednje vreme pa je to oduvalo velike količine gasa iz jezgra. Gas se posledično skupio u vidu difuznog oblaka oko galaksije i poznat je pod imenom korona - najbolje se to uočava u X frekvenciji i nekim drugim spektralnim linijama.

Na ovom isečku (originalna rezolucija) se vidi iznad NGC4631 još jedna mala satelitska galaksija: reč je o patuljastoj NGC4627. Sa magnitudom 13.1 lako se uočava na svim fotografijama jer zapravo ima umereno veliki površinski sjaj (oko 14mag/arcmin2).

Obe ove galaksije čine par u interakciji, zato je velika galaksija malo uzburkane strukture. Inače su obeležene kao Arp281 u Arpovom Atlasu.

Osim ove dve galaksije ovde ima još objekata. Levo dole imate zvezdu magnitude 12.06 a ako malo bolje pogledate ispod nje se nalazi nešto čudno magličasto... Da, još jedna galaksija, samo ovog puta nje nema u starim katalozima. Zove se MCG +06 -28 -022 i ima magnitudu od 15mag (gledano u frekvenciji plave svetlosti, što bi bio neki etalon pri merenju sjaja). Takođe se u neposrednoj okolini ovog para zvezda/galaksija nalaze još dva kandidata za kvazare. Zapravo, to i jesu kvazari: jedan je 18.9mag a drugi 20mag; ovaj drugi možda predstavlja par kvazara. Međutim, ovako tamne objekte nije bilo moguće snimiti.

Ali je zato bilo moguće snimiti dve zvezde sjaja 17.8mag i 19.5mag. Obeležene su posebnom strelicom i nalaze se u kadru dole levo.

To bi otprilike bio maksimum ovog setupa, ovaj par zvezda se vidi tj nazire samo ako imate dobro kalibrisan monitor. Pomaže ako u Photoshopu invertujete sliku i dodate kontrast, a i onda imate samo par piksela koji dođu malo svetliji od okoline...

U svakom slučaju, ako neko želi da proverava šta se sve beli u gori zelenoj najbolji način je Aladin.