25.08.2010.

M27 I OKOLINA

Nije potrebno posebno objašnjavati šta je M27, po meni najlepša planetarna maglina u našoj galaksiji. Međutim, sazvežđe Vulpecula gde je dotična locirana je vrlo prometni sektor Mlečnog Puta. Tu je smešteno dosta deep sky objekata koji zavređuju pažnju.
Jedan od njih je M71, zbijeno jato takođe iz Mesijeovog kataloga. Zašto je jato zbijeno kad liči na rastureno - pogledajte u prethodnom postu.
Jato Harvard20 je prečnika 7min i ukupnog sjaja 7.7mag. Ima oko 40 zvezda koje su tamnije od 11mag i raspoređene u dva centra.
NGC6830 čine zvezde koje su približno istog sjaja samo su raspoređene na nešto većih 12min.



Slika je 100% crop sa originalne koja je nastala kroz 200mm objektiv. Parametri su 23x30sec, ISO1600; obrada u Irisu i Photoshopu. Blagi pomak se vidi i to je razlog zašto nisam zadovoljan. Ali imam objašnjenje: nijedna slika nije odbačena kod stakiranja. To je razlog pomaka, nekoliko fotosa je verovatno ušlo gde je montaža odradila PE.

15.08.2010.

APERTURE RULES? ...RULES!

Ovo nije recenzija dva teleskopa koji su korišćeni za snimanje dolenavedenih objekata; onda bi to trebala da bude i recenzija EQ6 Syntrack u odnosu na "običnu" EQ6 montažu, kao i recenzija neba Suve Planine i doline Morave gde je smeštena Jagodina, zajedno sa pripadajućim LP-om.
Dakle, sa jedne strane svi parametri mogu da se opišu kao best-of a sa druge moj uobičajeni setup.
U prilogu mog setupa govori samo mogućnost da veoma brzo i iz neposredne okoline vršim snimanje objekata bukvalno odmah nakon što to odlučim. Ovo dole je M71, zbijeni klaster u Vulpeculi koji izgleda kao razvejano jato.



Reč je o prilično oskudnom jatu, sa relativno malim brojem zvezda koje su između 11 i 16. magnitude. Inače ceo klaster je magnitude 8.3 i prečnika 7 minuta. Ispod M71 se vidi prilično veliko ali izuzetno siromašno razvejano jato Harvard20: malo jato po broju zvezda (četrdesetak u dva centra) ali relativno veliko po prečniku - 7 minuta.



Na ovoj slici koja predstavlja crop 100% se vidi struktura M71, kao i pomak usled grešaka u vođenju. Telekop koji je bilo snimano je moj newtonian 150/750, 23x30sec, ISO800.
Međutim, na Niškim astronomskim susretima smo fotografisali mojim aparatom (Canon EOS 20D) kroz teleskop Dragana Radmilovića. Reč je o newtonianu 200/1000 na EQ6 Syntrack montaži i isti objekat možete videti na sledećoj slici:



Parametri su malo drugačiji: 17x30sec, ISO1600. Ako pogledate crop 100% bez obzira na duplo veći ISO razlika je drastična:



Opet moram da naglasim da je Draganov 200/1000 imao mnogo manje LP-a i sveukupno bolju atmosferu sa planine; mislim da je sem aperture to bila ključna razlika u snimanju.
I još par reči o samom objektu, odnosno što se tiče pitanja da li je klaster otvorenog ili zbijenog tipa. Do 70-ih godina se M71 nazivao otvorenim jatom ali su tada ustanovili da zvezde u centru imaju mnogo veću "metaličnost" što je ipak osobina globularnih klastera. Takođe je fotometrijski ustanovljeno prisustvo horizontalnih grana u H-R dijagramu što takođe ukazuje na globularne klastere. Danas se M71 klasifikuje u mlade i slabo kompresovane globularne klastere gde spada i M68.

GALAKSIJA U JPEG FORMATU

Jedno od desetak fundamentalnih Marfijevih pravila u astrofotografiji glasi da će nakon celovečernje sesije biti ustanovljeno da su ekspozicije rađene u JPEG formatu - obistinilo se i u konkretnom slučaju. Sve to ne bi bilo preterani problem da nije nemogućnosti oduzimanja dark frejmova; posledica je bila drastično veći šum. S obzirom da se taj šum i ne primećuje preterano na snimku, zaključak je da je trebalo više akrobacija u Photoshopu za prihvatljiv rezultat.



Na slici je galaksija M31, poznatija kao Velika galaksija u Andromedi. Reč je o impozantnom objektu u optičkom smislu; prečnik joj je 3st x 40min. Na slici su i njeni sateliti M32 i M110 koje se bez problema vide i u malom teleskopu. Razumljivo je da je galaktički trio bio na granici mogućnosti da stane u vidno polje 150/750.
Snimljeno je na Crnom Vrhu; 24x30sec na ISO1600; procesing u DSS-u i Photoshopu.

DOUBLE CLUSTER

Čuveno dvostruko jato u Perseju nosi kataloške oznake NGC869 i NGC884, odnosno po starijim klasifikacijama (ako koristimo grčka slova) ha i hi Perseja. Vidimo da ih je stara klasifikacija smatrala za (doduše mutnjikave i čudne) zvezde.
Jezgro jata sa desne strane (NGC869) deluje kompaktnije premda oba objekta imaju prečnik po pola stepena. Takođe ovde je sjaj odnosno fotografska magnituda 5.3 a zvezde koje čine jato uglavnom sjaje 7-14 magnitude.
Sjaj klastera sa leve strane (NGC884) je nešto manji: 6.1mag.



Snimak je nastao na Crnom Vrhu kod Jagodine, na 708m nadmorske visine, u momentu dok su transparencija i stabilnost atmosfere bili superiorni. Svih 28 snimaka je iskorišćeno za stack, svaki je sniman 30sec na ISO800. Moram da priznam da je montaža koja je jako loše pratila na jugu ovde radila sasvim pristojno. Nakon standardne obrade u Irisu sledilo je blago podešavanje boja zvezda u PS-u i nadam se da nisam preterao.

14.08.2010.

NGC663 I NGC659



Ovo je stack, odnosno početna slika čija su jedina podešavanja obavljena tako što su levels podešeni na 110. Neobrađeni TIF je nastao tako što je složeno 22 ekspozicije po 30sec na ISO800, kroz 150/750 teleskop. Snimljeno je na Crnom Vrhu, na 708m nadmorske visine.

U Kasiopeji postoji zaista mnogo otvorenih jata tako da nije problem snaći se: usmeriš negde teleskop i već je u kadru sve što treba! U ovom slučaju centrirano je jato NGC663 čije su dimenzije 16x16 minuta. Sam klaster je poznat po svojoj populaciji zvezda B spektralne klase a od 400 zvezda koje čine ovo jato za dve je prijavljeno da su eklipsne binarne.
Iza NGC663 se nalazi molekularni oblak koji nije fizički povezan sa jatom, jedino je izvesno da oblak blokira pozadinu NGC663 i ističe pojedine članove jata.
Dole desno se vidi NGC659 koji je prilično manji: prečnik iznosi 5min i sastavljen je od tridesetak zvezda magnitude 12 i manje.

Posle obrade u Photoshopu (koja se možda nekom neće dopasti) zvezde su postale krupnije ali po meni je slika vizuelno sveukupno lepša.

04.08.2010.

JEDINI OBLAK NA LETENCI

Te večeri je jedini vidljiv oblak na Letenci predstavljao Sagittarius Cloud. Nisam imao ništa protiv da slikam nešto za šta i danas postoje teorije da je jezgro male satelitske galaksije koju usisava naša galaksija.
Parametri su bili 36x30sec, ISO1600, f4 na prime objektivu 58mm, Iris, PS.
Sve je montirano na 150/750 EQ6 i lično mislim da sam trebao da se upustim u malo duže ekspozicije.



Vidi se dosta objekata iz M kataloga premda su M8, M20 i okolni objekti van ivica slike desno. Da sam i njih ubacio u kadar pojavile bi se verovatno svakojake distorzije na f4. Sem toga cilj i nije bio uhvatiti sve na jugu odjednom.
Unutar samog Strelčevog oblaka nema nešto posebno fascinantno da se vidi. Na jugu svakako ima pojedinačno i fascinantnijih objekata za dvogled recimo. Međutim, reč je o jednom od najgušćih i vizuelno najsjajnijih regiona Mlečnog Puta.

01.08.2010.

TO BARLOW OR NOT TO BARLOW?

Dobro pitanje.
Teorija kaže da će barlow 2x otkriti nove strutkure na Mesecu koje nisu vidljive na manjem uvećanju. Astronomska praksa kaže da je bolje imati dobar okular nego loš barlow... Pa da vidimo.



Ovo je fotos kratera Gassendi kroz 150/750, okular 10mm, Canon A560 i 4x optički. Stakirano je ispod 1000 frejmova u Registaxu i upotrebljeno efektivnih 15%.
Sledeća fotka je to isto samo je u igru ubačen 2x no name barlow (made in china).



Ako ćemo iskreno, barlow jeste malo podigao mogućnost detekcije sitnih struktura na površini Meseca. Možda je to poboljšanje 30%, nikako 2x kao što bi neko možda očekivao.
Objašnjenja: barlow je (made in) PRC, to dovoljno govori o optici. Dalje, atmosfera je bila zastrašujuće turbulentna. Zatim, moj teleskop je dobro kolimiran ali na tako velikim uvećanjima (recimo 400x) kolimacija mora biti exellent, itd.
Jedan od relativno nepoznatih razloga je to što na velikim (dakle planetarnim) uvećanjima EQ6 sa svojim motorima ume prilično da vibrira - to se itekako vidi na klipu. Veliko je pitanje koliko to utiče na kvalitet dobijenih snimaka...

Poređenja radi, dole je snimak istog kratera kroz 130/900 newtonian, klip je imao slične parametre. Vidi se da uprkos atmosferi ništa ne može da zameni aperturu.

DRACO TRIO

Galaksije u Zmaju izgledaju kao su namerno raspoređene linearno, i još pod opadajućim uglom prema nama. Ako kreacionisti čuju za ovo...
Što se tiče galaksija to su NGC5981, NGC5982 i NGC5985, odozgo nadole. Skroz dole je mala NGC5976 magnitude 14.8 a dole desno u uglu NGC5976A koja, mada veća po površini, nosi fotografsku magnitudu 15.5.



Sve je snimljeno teleskopom f5 6" newtonian, 50x30sec, ISO1600. Obzirom da je to crop ovo dole je kompletna fotka, obrađena u Irisu, PS-u i Ninji. Samo sazvežđe Draco tih dana je prolazilo veoma blizu zenita pa se na velikoj slici vidi još nekoliko galaksija:

RUSI I AMERIKANCI...



Na Fruškoj Gori je LP u zenitu nepostojeća stvar. Tome doprinosi i nadmorska visina a najbitnije je da sazvežđe Labuda prolazi kroz zenit polovinom jula. Svi ti parametri ako se poklope znače samo jedno: piggyback slikanje Labuda.
U centru fotosa se vidi North America nebula, zajedno sa još nekim pripadajućim nebulama razbacanim širom sazvežđa Cygnus. Ovom prilikom sam iskoristio helios 44 objektiv koji je zatvoren na f4 (na primamljivih f2 daje izuzetno razvaljene zvezde, tačnije crtice po uglovima). Ukupno je odrađeno 66 ekspozicija po 30sec na ISO1600, obrada u PS i NoiseNinja.
Sama slika je veoma malo kropovana, uglavnom zbog vinjetiranja koje se primeti kod malo agresivnije obrade. Sem toga, nešto što me je oduševilo je da se hromatska aberacija vidi veoma malo za tu klasu i cenovni rang objektiva. Dobar objektiv za male pare - zato je SSSR i propao.

KRATKI STARTRAILS

Za balans boja na ovoj slici je bio zadužen Mesec u opadajućoj fazi. Sem toga, postavke su bile: f10, ISO100, vreme izlaganja 20min na eosu 20d. Objektiv je bio 18-55 IS, naravno na 18mm.
Ispostavilo se da na visokoj julskoj temperaturi moguće je dobiti takav šum da je originalna slika bila jedva upotrebljiva. Međutim, oduzimanjem dark frejma sa istim parametrima (ručno, u Photoshopu) šum je prilično smanjen a nadalje je iskorišćen NoiseNinja.
Nisam imao poverenja u Canona da on sam oduzme dark, tako bih rizikovao 40min truda.

Sama slika gleda u centar Jagodine koji je udaljen oko 4km. Zato nebo nema plavu boju već je više LP u pitanju. Inače se vide sazvežđa Serpens i Corona Borealis.

ZALAZAK MESECA



Da, dobro ste čuli. To je fenomen koji već dugo nameravam da snimim. Te večeri sam izneo tripod i objektiv 200mm i od nekih par desetina ova slika najbolje dočarava situaciju. Jedina primedba koju upućujem sebi (a nije moguće ispraviti u Photoshopu) je činjenica da se ne vidi struktura planina gde zalazi Mesec. Neko bi možda pomislio da je Mesec zašao za oblake na horizontu.

GROM ISPOD KASIOPEJE

Afrička kraljica Kasiopeja bila je poznata po nepredvidivom karakteru. Posledice toga se vide i danas.
Snimljeno pored V. Morave, oluja je u tom momentu bila udaljena bar 30km i bila je locirana oko Svilajnca. Iznad groma se nalazi razmaknuto slovo W i to je sazvežđe Kasiopeje. Usled visoke ambijentalne temperature ekspozicija od 10sec je fotos pretvorila u vrlo šumovitu tvorevinu; naknadno skidanje šuma u posebnim programima razara strukturu cirusa u Kasiopeji. Stoga sam odlučio da sliku ostavim sa originalnim šumom.

MESEC, VENERA I OLUJA

Prilično retko se ovako "nameste" svi elementi iz naslova. Treba tu čekati, treba jednostavno imati sreće i naleteti a najkorisnije od svega je imati vremena pa stalno proveravati kakva je situacija...
Uzimajući sve u obzir ja sam imao prilično sreće da kadriram ovakvu pojavu. ISO200, f10 i 5sec. Generalno su slike ispadale presvetle jer je sve snimano u sumrak. Za munje bi bilo idealno bar 10sec (20 je već mnogo, makar i u ponoć na najtamnijoj planini) ali je sve to bilo nemoguće. Stoga sam imao sreće da su za 5sec uhvaćene dve munje.

VENERA IZNAD KRAGUJEVCA

Sve piše u naslovu. Snimljeno sa vidikovca iz Gornje Sabante a liči na panoramu zato što je tako kropovano. Inače je snimljeno kroz ordinarnih 18mm, EOS 20D. Za obradu je naravno bio zadužen PS i razlog kropovanja leži u činjenici da bi dinamički raspon gornjeg dela neba (koji je odsečen) narušio ostatak slike.
Tragovi aviona mogu biti pomešani sa kometama ali nisam ja bio te sreće.

IZLAZAK MESECA

Ovog puta sam izlazak punog Meseca dočekao sa eosom i refraktorom 70mm. Naravno da je struktura Meseca kroz guste slojeve atmosfere prilično nejasna, ali ima tu i malo efekta dubine polja. Uz ISO400 i 1/125 vreme izlaganja dobio sam ovako nešto:





Ovo je originalna boja, ništa nije menjano. Po tome se vidi koliki su efekti atmosfere.

ZALASCI SUNCA

Da počnemo sa kompaktima: zalazak Sunca viđen objektivom A560.



Kao što se vidi, obrada JPG snimka ima svoje granice... Naročito kod kompaktnih fotoaparata (izbegavam da ih zovem idiotima, suviše me asocira na karakter srećom pojedinih njihovih vlasnika).
Ali...
Obrada JPG snimka snimljenog dSLR aparatom je za tri koplja iznad. Razloga je mnogo a najbitniji po meni su superiorna optika i veći i bolji senzor. Ovde ide serija fotosa snimljenih eosom 20d kroz shorty refraktor 70mm:







Na drugoj slici se vidi green flash, relativno redak fenomen. Negde je poznat i pod nazivom blue ray. Nastaje usled rasejanja svetlosti kroz slojeve atmosfere različite gustine i zahteva relativno čistu atmosferu. Interesantno je da sam fenomen traje obično jednu do dve dekunde.
Poslednja slika je zalazak Sunca sa par pega vidljivih bez ikakvih filtera. U pitanju je blenda 29, ISO100, objektiv 200mm.

PRVA ČETVRT

Jedna fotka u primarnom fokusu kroz 150/750:



Obrada u Photoshopu, levels, curves i malo skinut šum. Pokušao sam da složim više takvih slika ali je atmosfera bila toliko nestabilna da se u principu stakiranjem gubilo na rezoluciji.
Rezolucija? Jasno se vide strukture kratera prečnika 10km. To je prilično ispod ugaone rezolucije teleskopa ali je odlično imajući u vidu da je slika poprilično kropovana.