KOMETA IZNAD STOUNHENDŽA (I JOŠ NEŠTO)

Svi smo čuli za engleski Stounhendž (Stonehenge), kameni park megalita koji je počeo da bude građen pre oko 5000 godina. Građen je u etapama i korišćen veoma dugo kao opservatorija ali i mesto religijskih rituala, mada je činjenica da mi danas o svemu tome znamo veoma malo - pre svega iz razloga što tadašnja engleska neolitska populacija nije imala svoje pismo.

Ono što je manje poznato to je da Nemci, koji u principu gaje poštovanje prema engleskoj i američkoj kulturi, vrlo često umeju da kopiraju taj kulturni obrazac. Mustanzi se rado voze, burbon se jednako pije kao i skoč, čak je i replika Stounhendža u Nemačkoj verovatno više nego bilo gde u svetu. Naravno da su to sve same parodije u odnosu na original i po izgledu i po veličini, ali jedno takvo mesto je relativno blizu Bamberga pa sam ga obišao.

 

Alexander Lämmlein je vlasnik  male putarske i građevinske firme koji je već pet decenija u tom poslu. Za sve to vreme je mnogo puta dospeo u priliku da pokupi raznorazne kamenčuge i transportuje ih do svog imanja, a veoma brzo je shvatio da može da ih poređa u neki smisleniji raspored - i tako je franački Stounhendž počeo da raste. On nije imao nameru da napravi montipajtonovsku kreaciju već je bio više stanovišta da su ovakve kreacije postojale širom praistorijske Evrope i da je određivanje dana u godini na osnovu položaja izlaska i zalaska Sunca bila jedna veoma bitna stvar za tadašnju zemljoradnju.

Podrazumeva se da je on to izveo bagerom za relativno kratko vreme, kaže da mu je trebalo u proseku jedna smena od osam sati da svaki kamen doveze i postavi na svoje novo mesto. Imajući u vidu da je ovo kamenje prosečno tri metra visoko, nije ni mogao drugačije da izvede osim mašinama. Ovde treba uračunati i vreme koje je on proveo u posmatranju i orijentisanju ose celokumnog građevinskog poduhvata - Her Lemlajn je jedne godine ravnodnevice, kratko- i dugodnevice provodeo na ovom mestu da bi bio siguran da je svaki kamen bio ispravno poravnat. Pritom je i put u Amesbury bio od pomoći tako da je još nekoliko megalita potrebno za određene Sunčeve pozicije i projekat je, po rečima vlasnika, gotov.

Kao što se vidi iz mojih snimaka, osim cirusa bio sam počašćen i prisustvom NLC tj noćnih svetlećih oblaka. Oni se vide kao svetliji plavi oblaci iznad crvenih cirusa i uopšte ih nisam očekivao. Bili su veoma visoko odnosno praktično iznad Nemačke a ne severnog horizonta tako da su potrajali malo nakon gašenja cirusa i onda nestali; tipični NLC su locirani niže nad severnim horizontom i ostaju relativno dugo u noć. Često po par sati nakon zalaska Sunca ih možemo videti (i fotografisati). Upravo iz razloga što su ovde visoko, gledamo ih odozdo i njihova struktura nije tako jasno iscrtana kao u mojim prethodnim NLC doživljajima.

Još nešto, ja sam na ovim snimcima upotrebio CPL filter koji odbija reflektovanu svetlost atmosfere (zatamnjuje nebo) a u manjoj meri i oblaka. Samim tim sam dobio tamnije i ciruse i NLC, mada je zatamnjenje neba više izraženo. U svakom slučaju da je cilj snimiti NLC malo kasnije, tj kad nebo bude mračnije, CPL filter ne treba koristiti jer nema nikakvu funkciju, samo još dodatno smanjuje koristan signal tj produžava vreme eksponiranja.

Istini za volju, nije mi ideja bila da ovde dođem da bih snimao NLC u sumrak. Hteo sam startrails a i kometu Olbers, ali je ovaj kameni park za razliku od engleskog originala lociran vrlo nezgodno, na obroncima brda i na raskrsnici puteva tako da naći neku povoljnu lokaciju za kometu i kamenje nije bilo šanse. Moglo je, ali je trebalo koristiti široki objektiv (npr 24mm) a kometa je onda naprosto veoma mala i sitna, pa je onda besmisleno. Mogao sam da sačekam da kometa malo siđe ka zapadu, ali je lokacija odakle bih inače morao da snimam pedeseticom vrlo nepovoljna, šiblje, vegetacija, neka hvala. S druge strane tu su i cirusi koji nikako da se pomere pa da napravim normalan startrails, kad sam već tu.

Da bi atmosfera bila potpuno u engleskom stilu, uz veliku buku je u sumrak došao mladi par u autu koji je podsećao na kabriolet Mikija Mausa. Pre toga nikad nisam video uživo, ali sam smesta prepoznao englesku ikonu od pre pola veka, Austin Healey koji ima 70-80 konja i jedva preko pola tone težine, dakle auto sa respektabilnim performansama za ono vreme; čak je učestvovao na Le Manu. Ćaskajući sa njima shvatio sam da ovo mesto leti ume da bude posećeno i danju i noću, a jedino što sam zaboravio to je da priupitam vlasnika za par fotografija... Ali sam zato regularno montirao astrotrek i naciljao kometu dok smo ćaskali.

Rezultat je poražavajući. Cirusi su napravili pičvajz i 22x30sec je realno moglo da se baci, iako se kometa videla u desnom delu kadra. A ko zna - možda ove šare nisu cirusi već NLC. 

Pravi astrofotograf mrzi sve oblake podjednako.

Ovde bi kulturno moglo da se kaže jedino: "hvala vam što ste učestvovali".