KOMETA C/2017 T2 (PANSTARRS) PORED DOUBLE CLUSTER-A
Neko ko malo duže prati pojavu novih kometa, recimo par decenija unazad, zna da je praktično više od polovine otkrivenih kometa zadnjih desetak godina ponelo oznaku u svom nazivu PANSTARRS. Oni malobrojni amateri koji su još dublje u ovom hobiju, odnosno koji sistematski pretražuju nebo u nadi da će otkriti neku kometu, su sablažnjeni rezultatima PANSTARRS tima. Iako se sporadično još tu i tamo ponekom pojedincu posreći da otkrije kometu (ili dve) ipak je to više izuzetak nego pravilo. Evo jednog takvog pojedinca, a evo i drugog.
Dakle, momci o kojima je reč (PANSTARRS) koriste dva RC teleskopa od 1.8 metara aperture i to nije ono što je fascinantno, fascinantno je što su na tim teleskopima montirane CCD kamere, ukupno 64 njih. Jedna do druge ove kamere daju zbirnu rezoluciju od 1.4 gigapiksela što rezultuje snimkom od oko dva gigabajta podataka. E sad, 2Gb nije mnogo ali to je za svakih 30-60sec, pa to pomnožite sa prosečnih desetak sati po vedroj noći. Pa sve to u pet filtera. Pritom je 30sec najčešće dovoljno za detekciju objekata magnitude 22 - ovo je idealan sistem za relativno brze pretrage neba. Četiri puta mesečno se snimi celo nebo, moglo bi i više ali se izbegava Mesec, i tako deset godina unazad. Sasvim je jasno zašto se novootkrivene komete danas najčešće zovu kako se zovu... U planu je izgradnja još dva ovakva teleskopa radi skraćenja vremena, mada se trenutno zapelo oko finansiranja. Čudno, budući da se sve dešava na Havajima a ne na Balkanu.
Naravno da ideja trošenja stotina miliona dolara nema veze sa otimanjima otkrića sirotim astronomima amaterima koji tragaju za kometama i koji su najčešće u takvim godinama da su dvaput dosad mogli da vide Hejlijevu kometu. Ideja iza ovog projekta stoji pre svega zbog straha od Armagedona: naše poznavanje strukture i orbite najvećeg broja NEO objekata je do početka XXI veka bilo dramatično oskudno. Da bismo imali nekakve šanse da se odbranimo moramo ako ništa drugo ono bar da poznajemo orbite i, samim tim, šanse da eventualno dođe do kolizije. Dakle, osnovni cilj PANSTARRS projekta je otkrivanje i mapiranje NEO objekata, komete su tu samo sekundarna pojava. Otkriveno je zapravo mnogo toga: gomila trojanaca svih većih planeta Sunčevog sistema, jedan interstelarni objekat u prolazu po prvi put u istoriji (Oumuamua), zatim objekat 2016 HO3 koji se smatra Zemljinim kvazisatelitom (kvazisatelit kruži istovremeno i oko Zemlje i oko Sunca uz orbitalnu rezonancu 1:1) i tako dalje. Dakle, projekat je generalno veoma koristan, bez obzira na gunđanje gorepomenutih amatera.
Još nekome su komete sekundarni cilj: projekat ASASSN objedinjuje dvadeset daljinski kontrolisanih teleskopa širom sveta u potrazi za supernovama i sličnim pojavama. Ti teleskopi su zapravo Nikonovi 400mm 2.8 teleobjektivi i time se postiže veoma velika brzina pretrage neba. Zato nije nikakvo čudo da svaka novootkrivena kometa ima oko 95% šansi da se zove ASASSN ili PANSTARRS.
Upravo je u septembru 2017. godine PANSTARRS tim uočio nešto magnitude 20 što se ispostavilo da je kometa. Njena oznaka je smesta postala C/2017 T2, distanca u tom momentu je bila 9.3 AU a perihel je predviđen za maj 2020. Već pola godine unazad se ova kometa lepo vidi sa severne hemisfere, a videće se najmanje još toliko. Predviđanja sjaja koji bi mogao biti dostignut su vrlo nezahvalna, ali se svojevremeno pominjalo sve između 2mag i 9mag. Odmah da to raščistimo, trenutni sjaj je oko 9.5mag, tako da će sasvim sigurno da bude primetno sjajnija od devete magnitude kad za to dođe vreme. Zapravo, neki su sigurni da će ova kometa biti vidljiva golim okom početkom maja, mada je to ipak u sferi igara na sreću, sekcija kladionica. Položaj će u perihelu biti relativno povoljan za astrofotografiju, neće biti tako blizu Sunca već oko sazvežđa Camelopardalis, odnosno na 1.6 AU. Ovo znači da bi oko 21h kometa mogla polovinom maja da bude snimana na severu na 45 stepeni visine. U noći bez mesečine biće to fascinantan prizor i gotovo sasvim sigurno jedna od najboljih kometa u poslednjih pet godina (eto i mene u kladionici).
Ali danas smo mi daleko od bilo kakve fascinantnosti. Iako se kometa trenutno jako sporo prividno kreće na nebu, Zemlja je sustiže i pretiče ovih dana, nisam upotrebio teleskop za snimanje. Razlog je činjenica da ponovo radim noćne smene i nemam mnogo vremena za astrofotografiju. Tačnije, tog dana je kometa bila blizu dvostrukog jata u Perseju, ali ipak nedovoljno blizu za vidno polje teleskopa. Stoga je upotrebljen teleobjektiv na 250mm žižne daljine, a i dodatno je kropovano.
Ukupno 34x30sec, f5.6 (zato oblik zvezda nije baš savršen) a ni boje nisu pogođene. Zapravo boje su vrlo tačne nakon selektivnog skidanja ružičaste nijanse, ovaj objektiv ima jedan UD element koji smanjuje upravo tu aksijalnu hromatsku aberaciju i one ružne šarene haloe oko sjajnijih zvezda, tako da je ovo zapravo dobar rezultat. Da sam upotrebio teleobjektiv bez tih elemenata boje zvezda bi se sasvim sigurno uklopile jedino u promociju jedne od ovdašnjih televizija prema čijem programu delim jednako veliki animozitet kao i prema hromatskoj aberaciji.
Nešto što je razlog za izbegavanje šire upotrebe teleobjektiva u astrofotografiji je njihova mala apertura. Jeste da je gorepomenuti Nikon 400 2.8 zapravo apohromat 140mm aperture, što je dovoljno za detekciju objekata u proseku do 18mag; ali nešto slično postiže i moja kombinacija (150mm reflektor sa Eosom) premda je meni potrebno minimum 30 snimaka po pola minuta. ASASSN projekat koristi vrlo osetljive CCD kamere i to postiže za pola minuta. Dakle - nekome je i teleobjektiv dovoljan, a nekome ne pomaže ni crkvu da napravi.
U kontekstu toga moj teleobjektiv ima mnogo manju aperturu: 45mm. Zato je slika neuporedivo siromašnija zvezdama a i kometin rep je odsutan. Ovih dana je bilo prijavljeno od strane nekih vizuelnih osmatrača sa 60cm dobsonima da je rep komete vidljiv otprilike do jedne trećine stepena. Na mom snimku toga nema ni u naznakama.
Na desetostruko uvećanom isečku (crno-belo, radi jačeg kontrasta) se vidi da je kometa zapravo stelarna, ponovo bez nekih naznaka repa. To je očekivano za svetlosno zagađena područja, tako da sam znao da nikakvih detalja verovatno neće biti. Granična magnituda na ovom snimku je oko 14mag, zelenim crticama je označena kometa a plavim bezimena zvezda za koju bi neko možda pomislio da je fragmentacija nukleusa (ali nije!):
Za magnitudu ove zvezde bićete uskraćeni, budući da je ceo ovaj region jako loše mapiran u Stelarium-u; gomila zvezda (i to sjajnijih) jednostavno nedostaje. Doduše DSS (CDS) regularno prikazuje sve na ovoj slici, što je i očekivano - fotografsku ploču ne možeš da pređeš i nekako isfušariš rezultat da bi brže završio.
Upravo zbog LP-a nisam procenjivao sjaj komete. Činjenica da se najveći deo repa jednostavno ne vidi govori nam da bi procena sjaja bila netačna, pošto i rep ulazi u kalkulaciju. Gledati sjaj samo glave komete je nebitan podatak sa aspekta magnitude komete, glava je ovde možda 11-12mag. Ukupan sjaj komete se polovinom januara procenjuje na 9.3mag.
Ukoliko neko želi da samostalno procenjuje (ali ne i egzaktno meri) magnitudu komete, moguće je sprovesti u delo jedan od ova dva postupka:
1) defokusirati u teleskopu dovoljno da se dobiju mutne sjajne mrljice. Na osnovu rangiranja tih mrljica po sjaju možemo da procenimo magnitudu, naravno, ako prethodno znamo magnitudu makar jedne ili još bolje nekoliko zvezda iz okoline. Posmatranu zvezdu treba defokusirati onoliko koliko iznosi površina vidljive kome komete.
2) u Photoshopu upotrebimo Gaussian Blur filter, radius podesimo odokativno jer time definišemo veličinu mutnih mrljica (okvirno je 10-20 dovoljno). Dalje se ponovo odokativno upoređuju zvezde.
Mana obe ove metode je sadržana u gorenavedenom snimku. Kad bi kometa bila na brisanom prostoru ovo bi funkcionisalo veoma glatko. Međutim, kometa se nalazi tik između dve zvezde magnitude oko 13mag i sasvim je logično da će i njihov sjaj ući u kalkulaciju, što nije dobro. Postoji opcija da se nekoliko dana kasnije snimi snimak istog regiona i sjaj ove dve zvezde ponovo meri i oduzme sa prvobitnog snimka premda... Ako ipak rešite to da uradite srećno sa oduzimanjem magnitude ove dve zvezde i dobijanja preciznog rezultata. Ja bih rekao da je tu malo isuviše raskrsnica na kojima se može pogrešno skrenuti. Drugim rečima, rezultat će biti neprecizan a onda se postavlja pitanje šta sam kog đavola uopšte radio umesto da, sa iskusnim izrazom lica, jednostavno kažem "jeste, koliko vidim, kometa je desete magnitude".
Dakle, momci o kojima je reč (PANSTARRS) koriste dva RC teleskopa od 1.8 metara aperture i to nije ono što je fascinantno, fascinantno je što su na tim teleskopima montirane CCD kamere, ukupno 64 njih. Jedna do druge ove kamere daju zbirnu rezoluciju od 1.4 gigapiksela što rezultuje snimkom od oko dva gigabajta podataka. E sad, 2Gb nije mnogo ali to je za svakih 30-60sec, pa to pomnožite sa prosečnih desetak sati po vedroj noći. Pa sve to u pet filtera. Pritom je 30sec najčešće dovoljno za detekciju objekata magnitude 22 - ovo je idealan sistem za relativno brze pretrage neba. Četiri puta mesečno se snimi celo nebo, moglo bi i više ali se izbegava Mesec, i tako deset godina unazad. Sasvim je jasno zašto se novootkrivene komete danas najčešće zovu kako se zovu... U planu je izgradnja još dva ovakva teleskopa radi skraćenja vremena, mada se trenutno zapelo oko finansiranja. Čudno, budući da se sve dešava na Havajima a ne na Balkanu.
Naravno da ideja trošenja stotina miliona dolara nema veze sa otimanjima otkrića sirotim astronomima amaterima koji tragaju za kometama i koji su najčešće u takvim godinama da su dvaput dosad mogli da vide Hejlijevu kometu. Ideja iza ovog projekta stoji pre svega zbog straha od Armagedona: naše poznavanje strukture i orbite najvećeg broja NEO objekata je do početka XXI veka bilo dramatično oskudno. Da bismo imali nekakve šanse da se odbranimo moramo ako ništa drugo ono bar da poznajemo orbite i, samim tim, šanse da eventualno dođe do kolizije. Dakle, osnovni cilj PANSTARRS projekta je otkrivanje i mapiranje NEO objekata, komete su tu samo sekundarna pojava. Otkriveno je zapravo mnogo toga: gomila trojanaca svih većih planeta Sunčevog sistema, jedan interstelarni objekat u prolazu po prvi put u istoriji (Oumuamua), zatim objekat 2016 HO3 koji se smatra Zemljinim kvazisatelitom (kvazisatelit kruži istovremeno i oko Zemlje i oko Sunca uz orbitalnu rezonancu 1:1) i tako dalje. Dakle, projekat je generalno veoma koristan, bez obzira na gunđanje gorepomenutih amatera.
Još nekome su komete sekundarni cilj: projekat ASASSN objedinjuje dvadeset daljinski kontrolisanih teleskopa širom sveta u potrazi za supernovama i sličnim pojavama. Ti teleskopi su zapravo Nikonovi 400mm 2.8 teleobjektivi i time se postiže veoma velika brzina pretrage neba. Zato nije nikakvo čudo da svaka novootkrivena kometa ima oko 95% šansi da se zove ASASSN ili PANSTARRS.
Upravo je u septembru 2017. godine PANSTARRS tim uočio nešto magnitude 20 što se ispostavilo da je kometa. Njena oznaka je smesta postala C/2017 T2, distanca u tom momentu je bila 9.3 AU a perihel je predviđen za maj 2020. Već pola godine unazad se ova kometa lepo vidi sa severne hemisfere, a videće se najmanje još toliko. Predviđanja sjaja koji bi mogao biti dostignut su vrlo nezahvalna, ali se svojevremeno pominjalo sve između 2mag i 9mag. Odmah da to raščistimo, trenutni sjaj je oko 9.5mag, tako da će sasvim sigurno da bude primetno sjajnija od devete magnitude kad za to dođe vreme. Zapravo, neki su sigurni da će ova kometa biti vidljiva golim okom početkom maja, mada je to ipak u sferi igara na sreću, sekcija kladionica. Položaj će u perihelu biti relativno povoljan za astrofotografiju, neće biti tako blizu Sunca već oko sazvežđa Camelopardalis, odnosno na 1.6 AU. Ovo znači da bi oko 21h kometa mogla polovinom maja da bude snimana na severu na 45 stepeni visine. U noći bez mesečine biće to fascinantan prizor i gotovo sasvim sigurno jedna od najboljih kometa u poslednjih pet godina (eto i mene u kladionici).
Ali danas smo mi daleko od bilo kakve fascinantnosti. Iako se kometa trenutno jako sporo prividno kreće na nebu, Zemlja je sustiže i pretiče ovih dana, nisam upotrebio teleskop za snimanje. Razlog je činjenica da ponovo radim noćne smene i nemam mnogo vremena za astrofotografiju. Tačnije, tog dana je kometa bila blizu dvostrukog jata u Perseju, ali ipak nedovoljno blizu za vidno polje teleskopa. Stoga je upotrebljen teleobjektiv na 250mm žižne daljine, a i dodatno je kropovano.
Ukupno 34x30sec, f5.6 (zato oblik zvezda nije baš savršen) a ni boje nisu pogođene. Zapravo boje su vrlo tačne nakon selektivnog skidanja ružičaste nijanse, ovaj objektiv ima jedan UD element koji smanjuje upravo tu aksijalnu hromatsku aberaciju i one ružne šarene haloe oko sjajnijih zvezda, tako da je ovo zapravo dobar rezultat. Da sam upotrebio teleobjektiv bez tih elemenata boje zvezda bi se sasvim sigurno uklopile jedino u promociju jedne od ovdašnjih televizija prema čijem programu delim jednako veliki animozitet kao i prema hromatskoj aberaciji.
Nešto što je razlog za izbegavanje šire upotrebe teleobjektiva u astrofotografiji je njihova mala apertura. Jeste da je gorepomenuti Nikon 400 2.8 zapravo apohromat 140mm aperture, što je dovoljno za detekciju objekata u proseku do 18mag; ali nešto slično postiže i moja kombinacija (150mm reflektor sa Eosom) premda je meni potrebno minimum 30 snimaka po pola minuta. ASASSN projekat koristi vrlo osetljive CCD kamere i to postiže za pola minuta. Dakle - nekome je i teleobjektiv dovoljan, a nekome ne pomaže ni crkvu da napravi.
U kontekstu toga moj teleobjektiv ima mnogo manju aperturu: 45mm. Zato je slika neuporedivo siromašnija zvezdama a i kometin rep je odsutan. Ovih dana je bilo prijavljeno od strane nekih vizuelnih osmatrača sa 60cm dobsonima da je rep komete vidljiv otprilike do jedne trećine stepena. Na mom snimku toga nema ni u naznakama.
Na desetostruko uvećanom isečku (crno-belo, radi jačeg kontrasta) se vidi da je kometa zapravo stelarna, ponovo bez nekih naznaka repa. To je očekivano za svetlosno zagađena područja, tako da sam znao da nikakvih detalja verovatno neće biti. Granična magnituda na ovom snimku je oko 14mag, zelenim crticama je označena kometa a plavim bezimena zvezda za koju bi neko možda pomislio da je fragmentacija nukleusa (ali nije!):
Za magnitudu ove zvezde bićete uskraćeni, budući da je ceo ovaj region jako loše mapiran u Stelarium-u; gomila zvezda (i to sjajnijih) jednostavno nedostaje. Doduše DSS (CDS) regularno prikazuje sve na ovoj slici, što je i očekivano - fotografsku ploču ne možeš da pređeš i nekako isfušariš rezultat da bi brže završio.
Upravo zbog LP-a nisam procenjivao sjaj komete. Činjenica da se najveći deo repa jednostavno ne vidi govori nam da bi procena sjaja bila netačna, pošto i rep ulazi u kalkulaciju. Gledati sjaj samo glave komete je nebitan podatak sa aspekta magnitude komete, glava je ovde možda 11-12mag. Ukupan sjaj komete se polovinom januara procenjuje na 9.3mag.
Ukoliko neko želi da samostalno procenjuje (ali ne i egzaktno meri) magnitudu komete, moguće je sprovesti u delo jedan od ova dva postupka:
1) defokusirati u teleskopu dovoljno da se dobiju mutne sjajne mrljice. Na osnovu rangiranja tih mrljica po sjaju možemo da procenimo magnitudu, naravno, ako prethodno znamo magnitudu makar jedne ili još bolje nekoliko zvezda iz okoline. Posmatranu zvezdu treba defokusirati onoliko koliko iznosi površina vidljive kome komete.
2) u Photoshopu upotrebimo Gaussian Blur filter, radius podesimo odokativno jer time definišemo veličinu mutnih mrljica (okvirno je 10-20 dovoljno). Dalje se ponovo odokativno upoređuju zvezde.
Mana obe ove metode je sadržana u gorenavedenom snimku. Kad bi kometa bila na brisanom prostoru ovo bi funkcionisalo veoma glatko. Međutim, kometa se nalazi tik između dve zvezde magnitude oko 13mag i sasvim je logično da će i njihov sjaj ući u kalkulaciju, što nije dobro. Postoji opcija da se nekoliko dana kasnije snimi snimak istog regiona i sjaj ove dve zvezde ponovo meri i oduzme sa prvobitnog snimka premda... Ako ipak rešite to da uradite srećno sa oduzimanjem magnitude ove dve zvezde i dobijanja preciznog rezultata. Ja bih rekao da je tu malo isuviše raskrsnica na kojima se može pogrešno skrenuti. Drugim rečima, rezultat će biti neprecizan a onda se postavlja pitanje šta sam kog đavola uopšte radio umesto da, sa iskusnim izrazom lica, jednostavno kažem "jeste, koliko vidim, kometa je desete magnitude".
Коментари
Постави коментар