ARTISTA NA TRAPEZU
Kad je Galileo Galilej čuo da je neki tamo holandski majstor-prodavac naočara patentirao spravu pomoću koje se udaljene stvari vide uvećane, nije mu mnogo trebalo da shvati genijalno prost princip. Dva sočiva na pravoj distanci i to je sve. A nije mu mnogo trebalo ni da napravi svoju verziju, premda je Holandija registrovala majstorov patent. Što je još gore po majstora, njegova zemlja je poslala cirkularno na sve evropske adrese dopis o patentu što je trebao da znači "nemojte da vam padne na pamet da ovo kopirate".
Ali to je zvučalo potpuno obrnuto, nešto kao kad danas Kinezima pokažete Miki Mausa i kažete "nemojte ovo da kopirate". I naravno, takav isti efekat se proširio renesansnom Evropom - svi napraviše svoje teleskope. Pritom je grešni majstor Liperšej (ili Lipershej, zavisno da li gledate engleski ili holandski) napravio čak inferiornu verziju u odnosu na Galileja, njegov durbin je imao uvećanje od samo tri puta. Prva verzija je koristila dva konveksna sočiva, jedno napred (objektiv) i jedno pozadi (okular) i slika u tom durbinu je bila obrnuta. Kasnije je zamenjeno konveksno konkavnim sočivom u obliku okulara i slika u tom instrumentu je bila ista kao u ljudskom oku - osim što je, jelte, bila i uvećana. To je i osnovna razlika između Galilejevog i Lipershejevog teleskopa.
Galilej je bio i praktičan čovek. "Njegov" izum je bio idealan za prodaju venecijanskoj mornarici a i trgovci su za ova stakla veoma brzo shvatili da mogu da se trampe za velike količine egzotičnih začina na egzotičnim ostrvima. Za jednog isprva studenta medicine, kasnije profesora na Univerzitetu Padova, izumitelja mnogih interesantnih stvari (termometar, recimo) izrada ovih instrumenata je postala osnovni izvor prihoda. A kakav bi on bio proizvođač teleskopa ako se ne bi potrudio da svoj proizvod testira u svim mogućim i nemogućim uslovima?
I tako je Galilej svoj teleskop počeo da usmerava prema noćnom nebu. Nikad u dotadašnjoj istoriji se nije desio veći pomak u astronomiji kao te zime 1609. godine, Venerine faze, Jupiterova porodica satelita, Saturnovi "rogovi", Mesečev reljef, priroda Mlečnog Puta, Sunčeve tamne mrlje... Sve je to razjašnjeno jednim jedinim pogledom na 30x uvećanja. Onaj ko je u rukama držao taj durbin je imao lepe šanse da izgori na lomači, a imajući u vidu da je prethodna Kopernikova avantura pokazala da je isti izbegao lomaču samo zato što je pre proslavljivanja svoje knjige umro (zapravo, nije bilo naš tako: Papi Klementu VII je 1533 prikazana Kopernikova heliocentrična teorija, Papa se oduševio; kopernikanski pogled na svet je postao odbačen od strane Crkve tek kad se Inkvizicija kasnije dočepala istog). Kopernik je bio čovek sa istančanim osećajem za politiku; njome se bavio celog života u kontekstu prepucavanja Poljske i Teutonskog Reda, odnosno Nemaca. Obrazovan kao lekar, zadužen na prvi pogled za ekonomiju a zapravo i za sve drugo, ponekad je bio čovek za pregovore među tamošnjim državicama; toliko je poverenje u njega postojalo. Nije on to želeo, takvu ulogu mu je sudbina namenila. Politički antitalenat Galilej je, s druge strane, znao da svojim teorijama gura prst u oko establišmentu ali mu je bilo svejedno, mislio je da mu pozicija univerzitetskog profesora to dopušta. Svoja otkrića je izložio u delu Sidereus Nuncius i to je bio pravi preokret - Crkva je Kopernikov sistem priznavala kao čisto teoretski i hipotetični matematički model sveta. Naravno, udela u tome je imala i činjenica da je Kopernik bio njihov čovek, lični sekretar Varmijskog biskupa. Njemu je takvo intelektualno švrljanje bilo dopušteno, sve dok je ostajalo u domenima teorijskog. Zato je 1615. godine Papa Pavle V dao instrukciju Galileju da napusti heliocentrični sistem koji je praktično zabranjen, a profesoru iznošenje argumenata onemogućeno.
Pokušao je dalje da se brani štampanjem knjige koja se zvala "Dijalog između dva sistema sveta". Umesto odbrane, iznošenjem opasnih argumenata uspeo je više da se još više zakopa: knjiga je momentalno okrenula novoizabranog Papu i jezuite protiv autora.
Još gore: Galilejev prijatelj kardinal Maffeo Barberini je postao Papa Urban VIII o kome je ovde reč. Zaboravio je kao prvo, teorija je dopuštena kao neozbiljno trućanje ali praktični dokazi oko heliocentričnog sistema nisu; i drugo da Papa, bio on prijatelj ili ne ima gomilu svojih briga i problema oko odbrane sopstvenog trona (i glave uostalom). On naprosto nije shvatao da je upleten u mnogo veću igru vatikanskih intriga i to kao običan pion. Sve se okončalo novim Galilejevim suđenjem 1633.g. i, na sreću, doživotnim kućnim pritvorom. Da je kojim slučajem optužba glasila "jeres" ne bi imao ni teoretske šanse da se izvuče (za tu optužbu sledi spaljivanje a ako jeretik ne gori - onda je nevin). Osnovni problem je bila činjenica da je Sidereus Nuncius sadržavao prikaz gomile novootkrivenih činjenica koje su bile veoma lako proverljive i koje su snažno išle u prilog kopernikanskom odnosno heliocentričnom sistemu sveta. Zato je i Galilej jedva uspeo da sačuva sopstvenu glavu - optuživali su ga na početku čak za protestantizam, naravno da je to odbačeno; što je u očima Katoličke Crkve veći greh od bilo čega drugog. Da je pobio gomilu ljudi dobio bi oprost grehova, ovako, bio je u velikom problemu. Njegova je luda sreća što se u velikoj igri moći ispostavilo da je korisnije da trenutno ostane živ.
Ono što on u tom momentu nije ili nije dovoljno shvatao je priroda Katoličke Crkve u tadašnjim evropskim državama. To je bila jedna ogromna politička stranka, birokratizovana, korumpirana i centralizovana do srži, negde sa manje a negde sa više vlasti; ali u suštini vrlo moćna politička nadnacionalna stranka. Igrati se sa teoretskom doktrinom takve stranke je isto što i ukazivati Polu Potu na neke njegove teorijske nedoslednosti u interpretaciji Marksa; odnosno posledice bi trebalo da budu veoma ekvivalentne. Realno, i Pol Pot i Urban podjednako brinu o nebeskim sferama koliko o marksizmu; ali ako je reč o ideologiji na kojoj se temelji ta vladavina, onda to nikako nije nebitno. Ali nije neuobičajeno da intelektualci stasali na univerzitetima, puni želje da pomognu, upadnu u političko živo blato. Znanje koje oni poseduju nema nikakve veze sa onim znanjem koje je potrebno za ove druge aktivnosti (plivanje i spasavanje iz blata konkretno). Zato je ovaj intelektualac morao da izvodi akrobacije da bi spasio glavu, potpuno nevezano što je bio praktično u potpunosti u pravu. Baš kao i danas - nadrlja onaj ko nije oprezan a ne onaj ko nije u pravu.
Svojevremeno je grešni disident svoj teleskop usmerio ka Orionovoj maglini (M42). Pošto je koristio više verzija durbina koji su imali različita uvećanja (8x, 10x, 20x i 30x) svim durbinima je bila zajednička jedna stvar - veoma mali objektiv, tj apertura. To je bilo uslovljeno činjenicom da je Galilej mogao toliko velika sočiva da izbrusi, postoji mnogo dokaza da su sočiva za te teleskope imala aperturu od 30-50mm ali je Galilej morao da ograničava njihovu aperturu na 15-25mm usled optičkih nedostataka. Njihov f odnos je obično stoga bio između f45 i f60 što je davalo ogromnu difrakciju i činjenicu da su zvezde bile veoma velike. Sam Galilej je prečnik zvezda prve magnitude procenjihvao na 5 uglovnih sekundi a pete magnitude na ispod jedne sekunde, a zapravo nije znao da je sve to difrakcioni obrazac (Airy-ev disk), odnosno optička varka minijaturnih instrumenata koji su radili na granici uvećanja koja su njima fizički bila dostupna.
Bilo kako bilo, u Orionovoj maglini Galilej nije video nikakvu maglinu. Apsurdno, ali njegovi durbini su bili toliko slabi odnosno uvećanje je bilo toliko veliko da se maglina uopšte nije videla već je njen sjaj pao ispod fona neba. On je uspeo samo da uoči i opiše tri zbijene zvezde.
Ovo je uvećani snimak sa teleskopa, zapravo 11 snimaka eksponiranih po pola sekunde svaki. Nešto slično bi trebalo da je video i Galilej. Međutim, ako se u obradi akcenat stavi na maglinu onda se neki detalji mogu naslutiti jer je ovaj trapez smešten u najsjajnijem delu Orionove magline:
Imajte u vidu da je ovo snimljeno ukupno tokom trajanja pet ipo sekundi na f5 reflektoru, zato su detalji u maglini prilično teško vidljivi. Ali prilikom dužeg nekog eksponiranja četiri zvezde bivaju preeksponirane i nikakav trapez se onda ne može lepo uočiti. Još malo naglašavanja (Luminosity Mask):
Ove četiri zvezde se od Renesanse inače ne zovu Trapezium (zvanična oznaka je bila Theta 1 Orionis). Reč je o Trumpler-ovo terminu, skovanom u XX veku. On je bio poznat kao neko ko se sistematski bavio proučavanjem i klasifikacijom otvorenih zvezdanih jata, tako da je Trapezium i formalno postao malo otvoreno jato. U manjim durbinima kao što je bio Galilejev bilo je vidljivo tri zvezde; u prosečno malom današnjem Lidl-refraktoru (40-50mm) četiri, a u 150mm se već mogu primetiti još dve.
Ovaj isečak je uvećan 8 puta u odnosu na osnovnu rezoluciju; osim prve četiri zvezde (A, B, C i D) nazire se E zvezda u obliku par svetlijih piksela. Na 4h od C zvezde se vidi sumnjivi repić, to je F zvezda ali je nisam obeležio iz razloga što je ionako sve već bilo pretrpano oznakama. Glavni problem sa E i F zvezdama je njihov mali sjaj u odnosu na prve četiri zvezde trapeza, pa to otežava detekciju fotografijom. Tačnije, ako malo više eksponiram onda ih glavne četiri zvezde naprosto "pojedu" svojim sjajem.
Skorašnja snimanja Hubble teleskopom u IR području su pomogla da se napravi 3D mapa (O'Dell i saradnici) ove magline. Trapezijum sam po sebi leži na dnu doline koja se pruža skoro do centra ove magline - zato je taj region najsjajniji. Osim toga, četiri najsjajnije zvezde su zapravo giganti, nikako patuljci. Njihova masa je 15-30 Sunčevih masa; međusobno rastojanje je oko jedna ipo svetlosna godina u proseku. Pripadaju mladim i izuzetno sjajnim OB zvezdama koje svojim sjajem jonizuju okolne delove magline. Primera radi, najsjajnija od njih četiri, Theta 1 Ori, ima luminoznost (ukupno izračen sjaj na svim frekvencijama, ne samo u optičkom delu spektra) koja je 250 hiljada puta veća od luminoznosti Sunca. Sjaj Orionove Magline, dakle, u potpunosti zavisi od sjaja ovih zvezda koje je upravo maglina stvorila. Naša je sreća ili čista slučajnost da je Trapezijum smešten na samom rubu magline, u plitkoj dolini koju je svojim zračenjem sam Trapezijum izdubio, i da je stoga vidljiv sa Zemlje. Da je samo desetak minuta smešten prema "ribljim ustima" (još jedan maštoviti toponim, odnosno astronim detinjastih astronoma) koja zapravo predstavljaju tamnu zavesu prašine - Trapezijum ne bismo nikada videli. Osim kroz Hubble, pošto njegova infracrvena kamera vidi kroz prašinu.
Zvezde ovog jata, skoro sve, spadaju u promenljive. Takođe polovina svih članica jata ima velike cirkumstelarne diskove koji su preostali od njihovog nastanka. To takođe znači da sve te zvezde imaju velike šanse da se u tim diskovima upravo kondenzuju planete. Osim Trapezijum jata, ukupan broj zvezda u Orionovoj maglini iznosi oko 2000 i tu spadaju uglavnom one koje su obavijene gasom i prašinom ili koje su u osnovi braon patuljci. To naravno znači da se najveći deo tih zvezda nikad neće videti kroz amaterski teleskop, bez obzira koliko velika njegova apertura bila.
Postoji još jedna interesantna manifestacija gustog pakovanja zvezda na jednom mestu. Usled veoma haotičnih rotacija i korotacija u višestrukim sistemima dolazi veoma brzo do katapultiranja pojedinih zvezda u okolni prostor. Nesrećne zvezde u tom slučaju plove kroz prostor prosečno oko 100km/sec i njihovo poreklo se relativno prosto može ustanoviti konstatovanjem:
1) njihove brzine,
2) pravca iz kog dolaze,
3) spektra koji ukazuje na sličnost sa zvezdama Trapezijuma.
Najpoznatije zvezde koje su dobile šut-kartu iz Orionove magline su Mju Columbae, AE Aurigae i 53 Arietis. Obzirom da je teorija višestrukih sistema malo nedovoljna za ovoliki broj izbacivanja danas je u opticaju pretpostavka o postojanju crne rupe srednjih dimenzija (100 solarnih masa) u M42. To bi dosta lako objasnilo katapultiranje tolikih članica, ali bi mnogo bitnije bilo uklapanje u veoma šarolike izmerene brzine kretanja članica Trapezijuma. Međutim, do danas crna rupa nije uočena ni direktno ni indirektno.
Epilog:
- 1718 godine Inkvizicija odobrava štampanje sabranih dela Galileja, osim gorepomenutog Dijaloga.
- 1741 godine Papa Benedikt XIV odobrava štampanje svih Galilejevih dela, uključujući blago cenzurisani Dijalog.
- 1835 Dijalog konačno sklonjen iz Indeksa zabranjenih knjiga.
- 1939 Papa Pije XII je Galileja pohvalio kao hrabrog čoveka koji se borio za svoje mišljenje.
- 1990 kardinal Ratzinger citira svog zemljaka i teoretičara razvoja naučne misli, Feyerabenda, koji tvrdi da se "Crkva u vreme Galileja držala mnogo doslednije nego sam Galilej, i da je takođe uzela u razmatranje etičke i socijalne posledice Galilejevog učenja. Njena presuda protiv Galileja je bila racionalna i revizija te presude jedino može biti opravdana samo na polju onoga što je politički oportuno". Na pitanje da li se slaže sa iznetim mišljenjem Ratzinger je nemušto rekao "bilo bi smešno konstruisati impulsivno izvinjenje na bazi takvog mišljenja". Posle toga nije bilo nikakve dileme da bi kardinal Ratzinger Galileja da može spalio, tako da niko nije sumnjao ko će biti kandidat tvrdog krila za sledećeg Papu. Za njega nisu postojali argumenti već samo granitna tvorevina koju brani apsolutno svim sredstvima.
- 1992 Jovan Pavle II izražava žaljenje zbog načina kako se postupalo sa Galilejem.
- 2009 na 400. godišnjicu Galilejevih otkrića Papa Benedikt XVI hvali njegov doprinos astronomiji.
- 2010 je odbijena ideja da se podigne spomenik Galileju unutar vatikanskih zidina.
Ali to je zvučalo potpuno obrnuto, nešto kao kad danas Kinezima pokažete Miki Mausa i kažete "nemojte ovo da kopirate". I naravno, takav isti efekat se proširio renesansnom Evropom - svi napraviše svoje teleskope. Pritom je grešni majstor Liperšej (ili Lipershej, zavisno da li gledate engleski ili holandski) napravio čak inferiornu verziju u odnosu na Galileja, njegov durbin je imao uvećanje od samo tri puta. Prva verzija je koristila dva konveksna sočiva, jedno napred (objektiv) i jedno pozadi (okular) i slika u tom durbinu je bila obrnuta. Kasnije je zamenjeno konveksno konkavnim sočivom u obliku okulara i slika u tom instrumentu je bila ista kao u ljudskom oku - osim što je, jelte, bila i uvećana. To je i osnovna razlika između Galilejevog i Lipershejevog teleskopa.
Galilej je bio i praktičan čovek. "Njegov" izum je bio idealan za prodaju venecijanskoj mornarici a i trgovci su za ova stakla veoma brzo shvatili da mogu da se trampe za velike količine egzotičnih začina na egzotičnim ostrvima. Za jednog isprva studenta medicine, kasnije profesora na Univerzitetu Padova, izumitelja mnogih interesantnih stvari (termometar, recimo) izrada ovih instrumenata je postala osnovni izvor prihoda. A kakav bi on bio proizvođač teleskopa ako se ne bi potrudio da svoj proizvod testira u svim mogućim i nemogućim uslovima?
I tako je Galilej svoj teleskop počeo da usmerava prema noćnom nebu. Nikad u dotadašnjoj istoriji se nije desio veći pomak u astronomiji kao te zime 1609. godine, Venerine faze, Jupiterova porodica satelita, Saturnovi "rogovi", Mesečev reljef, priroda Mlečnog Puta, Sunčeve tamne mrlje... Sve je to razjašnjeno jednim jedinim pogledom na 30x uvećanja. Onaj ko je u rukama držao taj durbin je imao lepe šanse da izgori na lomači, a imajući u vidu da je prethodna Kopernikova avantura pokazala da je isti izbegao lomaču samo zato što je pre proslavljivanja svoje knjige umro (zapravo, nije bilo naš tako: Papi Klementu VII je 1533 prikazana Kopernikova heliocentrična teorija, Papa se oduševio; kopernikanski pogled na svet je postao odbačen od strane Crkve tek kad se Inkvizicija kasnije dočepala istog). Kopernik je bio čovek sa istančanim osećajem za politiku; njome se bavio celog života u kontekstu prepucavanja Poljske i Teutonskog Reda, odnosno Nemaca. Obrazovan kao lekar, zadužen na prvi pogled za ekonomiju a zapravo i za sve drugo, ponekad je bio čovek za pregovore među tamošnjim državicama; toliko je poverenje u njega postojalo. Nije on to želeo, takvu ulogu mu je sudbina namenila. Politički antitalenat Galilej je, s druge strane, znao da svojim teorijama gura prst u oko establišmentu ali mu je bilo svejedno, mislio je da mu pozicija univerzitetskog profesora to dopušta. Svoja otkrića je izložio u delu Sidereus Nuncius i to je bio pravi preokret - Crkva je Kopernikov sistem priznavala kao čisto teoretski i hipotetični matematički model sveta. Naravno, udela u tome je imala i činjenica da je Kopernik bio njihov čovek, lični sekretar Varmijskog biskupa. Njemu je takvo intelektualno švrljanje bilo dopušteno, sve dok je ostajalo u domenima teorijskog. Zato je 1615. godine Papa Pavle V dao instrukciju Galileju da napusti heliocentrični sistem koji je praktično zabranjen, a profesoru iznošenje argumenata onemogućeno.
Pokušao je dalje da se brani štampanjem knjige koja se zvala "Dijalog između dva sistema sveta". Umesto odbrane, iznošenjem opasnih argumenata uspeo je više da se još više zakopa: knjiga je momentalno okrenula novoizabranog Papu i jezuite protiv autora.
Još gore: Galilejev prijatelj kardinal Maffeo Barberini je postao Papa Urban VIII o kome je ovde reč. Zaboravio je kao prvo, teorija je dopuštena kao neozbiljno trućanje ali praktični dokazi oko heliocentričnog sistema nisu; i drugo da Papa, bio on prijatelj ili ne ima gomilu svojih briga i problema oko odbrane sopstvenog trona (i glave uostalom). On naprosto nije shvatao da je upleten u mnogo veću igru vatikanskih intriga i to kao običan pion. Sve se okončalo novim Galilejevim suđenjem 1633.g. i, na sreću, doživotnim kućnim pritvorom. Da je kojim slučajem optužba glasila "jeres" ne bi imao ni teoretske šanse da se izvuče (za tu optužbu sledi spaljivanje a ako jeretik ne gori - onda je nevin). Osnovni problem je bila činjenica da je Sidereus Nuncius sadržavao prikaz gomile novootkrivenih činjenica koje su bile veoma lako proverljive i koje su snažno išle u prilog kopernikanskom odnosno heliocentričnom sistemu sveta. Zato je i Galilej jedva uspeo da sačuva sopstvenu glavu - optuživali su ga na početku čak za protestantizam, naravno da je to odbačeno; što je u očima Katoličke Crkve veći greh od bilo čega drugog. Da je pobio gomilu ljudi dobio bi oprost grehova, ovako, bio je u velikom problemu. Njegova je luda sreća što se u velikoj igri moći ispostavilo da je korisnije da trenutno ostane živ.
Ono što on u tom momentu nije ili nije dovoljno shvatao je priroda Katoličke Crkve u tadašnjim evropskim državama. To je bila jedna ogromna politička stranka, birokratizovana, korumpirana i centralizovana do srži, negde sa manje a negde sa više vlasti; ali u suštini vrlo moćna politička nadnacionalna stranka. Igrati se sa teoretskom doktrinom takve stranke je isto što i ukazivati Polu Potu na neke njegove teorijske nedoslednosti u interpretaciji Marksa; odnosno posledice bi trebalo da budu veoma ekvivalentne. Realno, i Pol Pot i Urban podjednako brinu o nebeskim sferama koliko o marksizmu; ali ako je reč o ideologiji na kojoj se temelji ta vladavina, onda to nikako nije nebitno. Ali nije neuobičajeno da intelektualci stasali na univerzitetima, puni želje da pomognu, upadnu u političko živo blato. Znanje koje oni poseduju nema nikakve veze sa onim znanjem koje je potrebno za ove druge aktivnosti (plivanje i spasavanje iz blata konkretno). Zato je ovaj intelektualac morao da izvodi akrobacije da bi spasio glavu, potpuno nevezano što je bio praktično u potpunosti u pravu. Baš kao i danas - nadrlja onaj ko nije oprezan a ne onaj ko nije u pravu.
Svojevremeno je grešni disident svoj teleskop usmerio ka Orionovoj maglini (M42). Pošto je koristio više verzija durbina koji su imali različita uvećanja (8x, 10x, 20x i 30x) svim durbinima je bila zajednička jedna stvar - veoma mali objektiv, tj apertura. To je bilo uslovljeno činjenicom da je Galilej mogao toliko velika sočiva da izbrusi, postoji mnogo dokaza da su sočiva za te teleskope imala aperturu od 30-50mm ali je Galilej morao da ograničava njihovu aperturu na 15-25mm usled optičkih nedostataka. Njihov f odnos je obično stoga bio između f45 i f60 što je davalo ogromnu difrakciju i činjenicu da su zvezde bile veoma velike. Sam Galilej je prečnik zvezda prve magnitude procenjihvao na 5 uglovnih sekundi a pete magnitude na ispod jedne sekunde, a zapravo nije znao da je sve to difrakcioni obrazac (Airy-ev disk), odnosno optička varka minijaturnih instrumenata koji su radili na granici uvećanja koja su njima fizički bila dostupna.
Bilo kako bilo, u Orionovoj maglini Galilej nije video nikakvu maglinu. Apsurdno, ali njegovi durbini su bili toliko slabi odnosno uvećanje je bilo toliko veliko da se maglina uopšte nije videla već je njen sjaj pao ispod fona neba. On je uspeo samo da uoči i opiše tri zbijene zvezde.
Ovo je uvećani snimak sa teleskopa, zapravo 11 snimaka eksponiranih po pola sekunde svaki. Nešto slično bi trebalo da je video i Galilej. Međutim, ako se u obradi akcenat stavi na maglinu onda se neki detalji mogu naslutiti jer je ovaj trapez smešten u najsjajnijem delu Orionove magline:
Imajte u vidu da je ovo snimljeno ukupno tokom trajanja pet ipo sekundi na f5 reflektoru, zato su detalji u maglini prilično teško vidljivi. Ali prilikom dužeg nekog eksponiranja četiri zvezde bivaju preeksponirane i nikakav trapez se onda ne može lepo uočiti. Još malo naglašavanja (Luminosity Mask):
Ove četiri zvezde se od Renesanse inače ne zovu Trapezium (zvanična oznaka je bila Theta 1 Orionis). Reč je o Trumpler-ovo terminu, skovanom u XX veku. On je bio poznat kao neko ko se sistematski bavio proučavanjem i klasifikacijom otvorenih zvezdanih jata, tako da je Trapezium i formalno postao malo otvoreno jato. U manjim durbinima kao što je bio Galilejev bilo je vidljivo tri zvezde; u prosečno malom današnjem Lidl-refraktoru (40-50mm) četiri, a u 150mm se već mogu primetiti još dve.
Ovaj isečak je uvećan 8 puta u odnosu na osnovnu rezoluciju; osim prve četiri zvezde (A, B, C i D) nazire se E zvezda u obliku par svetlijih piksela. Na 4h od C zvezde se vidi sumnjivi repić, to je F zvezda ali je nisam obeležio iz razloga što je ionako sve već bilo pretrpano oznakama. Glavni problem sa E i F zvezdama je njihov mali sjaj u odnosu na prve četiri zvezde trapeza, pa to otežava detekciju fotografijom. Tačnije, ako malo više eksponiram onda ih glavne četiri zvezde naprosto "pojedu" svojim sjajem.
Skorašnja snimanja Hubble teleskopom u IR području su pomogla da se napravi 3D mapa (O'Dell i saradnici) ove magline. Trapezijum sam po sebi leži na dnu doline koja se pruža skoro do centra ove magline - zato je taj region najsjajniji. Osim toga, četiri najsjajnije zvezde su zapravo giganti, nikako patuljci. Njihova masa je 15-30 Sunčevih masa; međusobno rastojanje je oko jedna ipo svetlosna godina u proseku. Pripadaju mladim i izuzetno sjajnim OB zvezdama koje svojim sjajem jonizuju okolne delove magline. Primera radi, najsjajnija od njih četiri, Theta 1 Ori, ima luminoznost (ukupno izračen sjaj na svim frekvencijama, ne samo u optičkom delu spektra) koja je 250 hiljada puta veća od luminoznosti Sunca. Sjaj Orionove Magline, dakle, u potpunosti zavisi od sjaja ovih zvezda koje je upravo maglina stvorila. Naša je sreća ili čista slučajnost da je Trapezijum smešten na samom rubu magline, u plitkoj dolini koju je svojim zračenjem sam Trapezijum izdubio, i da je stoga vidljiv sa Zemlje. Da je samo desetak minuta smešten prema "ribljim ustima" (još jedan maštoviti toponim, odnosno astronim detinjastih astronoma) koja zapravo predstavljaju tamnu zavesu prašine - Trapezijum ne bismo nikada videli. Osim kroz Hubble, pošto njegova infracrvena kamera vidi kroz prašinu.
Zvezde ovog jata, skoro sve, spadaju u promenljive. Takođe polovina svih članica jata ima velike cirkumstelarne diskove koji su preostali od njihovog nastanka. To takođe znači da sve te zvezde imaju velike šanse da se u tim diskovima upravo kondenzuju planete. Osim Trapezijum jata, ukupan broj zvezda u Orionovoj maglini iznosi oko 2000 i tu spadaju uglavnom one koje su obavijene gasom i prašinom ili koje su u osnovi braon patuljci. To naravno znači da se najveći deo tih zvezda nikad neće videti kroz amaterski teleskop, bez obzira koliko velika njegova apertura bila.
Postoji još jedna interesantna manifestacija gustog pakovanja zvezda na jednom mestu. Usled veoma haotičnih rotacija i korotacija u višestrukim sistemima dolazi veoma brzo do katapultiranja pojedinih zvezda u okolni prostor. Nesrećne zvezde u tom slučaju plove kroz prostor prosečno oko 100km/sec i njihovo poreklo se relativno prosto može ustanoviti konstatovanjem:
1) njihove brzine,
2) pravca iz kog dolaze,
3) spektra koji ukazuje na sličnost sa zvezdama Trapezijuma.
Najpoznatije zvezde koje su dobile šut-kartu iz Orionove magline su Mju Columbae, AE Aurigae i 53 Arietis. Obzirom da je teorija višestrukih sistema malo nedovoljna za ovoliki broj izbacivanja danas je u opticaju pretpostavka o postojanju crne rupe srednjih dimenzija (100 solarnih masa) u M42. To bi dosta lako objasnilo katapultiranje tolikih članica, ali bi mnogo bitnije bilo uklapanje u veoma šarolike izmerene brzine kretanja članica Trapezijuma. Međutim, do danas crna rupa nije uočena ni direktno ni indirektno.
Epilog:
- 1718 godine Inkvizicija odobrava štampanje sabranih dela Galileja, osim gorepomenutog Dijaloga.
- 1741 godine Papa Benedikt XIV odobrava štampanje svih Galilejevih dela, uključujući blago cenzurisani Dijalog.
- 1835 Dijalog konačno sklonjen iz Indeksa zabranjenih knjiga.
- 1939 Papa Pije XII je Galileja pohvalio kao hrabrog čoveka koji se borio za svoje mišljenje.
- 1990 kardinal Ratzinger citira svog zemljaka i teoretičara razvoja naučne misli, Feyerabenda, koji tvrdi da se "Crkva u vreme Galileja držala mnogo doslednije nego sam Galilej, i da je takođe uzela u razmatranje etičke i socijalne posledice Galilejevog učenja. Njena presuda protiv Galileja je bila racionalna i revizija te presude jedino može biti opravdana samo na polju onoga što je politički oportuno". Na pitanje da li se slaže sa iznetim mišljenjem Ratzinger je nemušto rekao "bilo bi smešno konstruisati impulsivno izvinjenje na bazi takvog mišljenja". Posle toga nije bilo nikakve dileme da bi kardinal Ratzinger Galileja da može spalio, tako da niko nije sumnjao ko će biti kandidat tvrdog krila za sledećeg Papu. Za njega nisu postojali argumenti već samo granitna tvorevina koju brani apsolutno svim sredstvima.
- 1992 Jovan Pavle II izražava žaljenje zbog načina kako se postupalo sa Galilejem.
- 2009 na 400. godišnjicu Galilejevih otkrića Papa Benedikt XVI hvali njegov doprinos astronomiji.
- 2010 je odbijena ideja da se podigne spomenik Galileju unutar vatikanskih zidina.
Коментари
Постави коментар