KOMETE, KOMETE... 46, 64...
Povodom periodične komete 46P/Wirtanen se povela (uobičajena) borba na internetu oko toga da li će ova kometa biti spektakularna ili ne. Novinari pojedinih medija su jedva dočekali da napišu nešto što će privući klikove, iako ništa ne garantuje spektakl. To je već postalo svakodnevica, u svetu gde se ništa ne plaća (internet-mediji) to uzrokuje da posledično postoji praktično neviđena erozija medijskog kvaliteta zadnjih deceniju-dve. Ta erozija je dovela do toga da svaka neškolovana šuša bude predstavljena kao novinar, da svaka kiša bude oluja veka, oluja bude kataklizma, tornado bude nacionalna histerija a tek komete... One su ravne smaku sveta, što je uostalom još u Srednjem veku i bilo zamišljeno da bude tako od strane tadašnjih organizatora Starog svetskog poretka u vidu Katoličke Crkve. Doduše to je tad bilo savršeno logično, znanje i pismenost su bili rezervisani za Crkvu a ne tamo neke civilne pojedince. Znanje je moć a podeljeno znanje je podeljena moć. Mi danas nemamo tolikih problema, premda je sličnost oko forsiranja (ne)znanja frapantna i po ciljevima i po metodama sa nekadašnjim Vatikanom. Samo fali Inkvizicija...
Srećom dok me još nije spalila neka Inkvizicija saznao sam da pomenuta kometa ima neke karakteristike koje joj daju potencijal. Biće to u prvom redu njen neuobičajeno blizak prolazak pored naše planete, ali i činjenica da je kometa neposredno pre toga najbliža Suncu (perihel), što će reći biće tu maksimum kometine aktivnosti kad je u pitanju izbacivanje prašine i gasova. Ali prethodno će kometa nakratko boraviti nisko na jugu gledano sa naše hemisfere, dok će u decembru krenuti prema zenitu. Moja ideja je da snimim kometu nisko na ponoćnom nebu, naravno, ako je to uopšte moguće. Sazvežđe Fornax je domaćin u ovom momentu i sjaj komete je procenjen na nekih 5-5.5mag.
Tu se i krije začkoljica. Ovaj sjaj deluje mnogo ali on se razvlači na veliku površinu - u ovom slučaju koma je procenjena na gargantuanskih skoro stepen ipo. To je tri puna Meseca u prečniku. Naravno da je onda peta magnituda na toj površini zapravo veoma mali sjaj; probajte da nađete zvezdu pete magnitude u teleskopu na malom uvećanju i da je onda lagano defokusirate. Kad defokusirana loptica dostigne stepen ipo u prečniku... E tad pogledajte da li se bilo šta nazire u vidnom polju. A kad kometa bude bila najbliža nama polovinom decembra procene kažu da će biti sjaja oko 2.5mag. Nešto mi se čini da će prečnik kome biti prilično veći nego sad, što znači da će se taj sjaj razmazati na proporcionalno većoj površini.
Da ne kvarim novinarima uzbuđenje, možda će ova kometa biti ipak vidljiva golim okom kao velika mutna mrlja. Dvogledski doživljaj je zagarantovan. Položaj komete će biti blizu zenita i uticaj LP-a će biti manji, premda, ostaje konstatacija da će 46P/Wirtanen biti pre svega fotografski objekt. Uostalom, periodične komete nikad nisu spektakularne. A i evo jednog primera kako izgleda periodična kometa na nešto preko 0.1AU od naše planete.
Navikao sam na nevolje u astrofotografiji. Navikao je i Džeri (Jerry Lodriguss), ovde su neka njegova astrofotografska pravila koja se u praksi obistinjuju zapanjujuće često. Svejedno svi volimo da pokušamo nešto da snimimo odnosno da imamo ludu sreću da tog dana (noći) ništa ne pođe naopako i da kući donesemo materijal koji će biti poslat za APOD.
Naravno, to se skoro nikad ne dešava. Nakon pomnog planiranja vremena i mesta snimanja ispostavilo se da je LP na jugu katastrofalan. Košava se jeste smirila, jet-stream jeste počinjao zapadno od mene i tamo je bilo područje tankih cirusa. Na livadi se ispostavilo da stojim praktično ispod dalekovodskih žica i da je sve 30-60 stepeni duž cele ekliptike moguće snimiti samo kroz žice. Posle postavljanja montaže, balansiranja i useveravanja, prvi probni frejm je delovao zastrašujuće svetlo, pa sam snimanje nastavio sa poluminutnim ekspozicijama umesto višeminutnim. Razlog: za kontrast na bledim objektima kao što su komete najviše na svetu znači što veća apertura, odnosno fotografski rečeno - blenda. Zato su svi snimci snimljeni na f2.8.
Posle proveravanja snimljenog materijala sa užasom sam ustanovio da se u prednjem planu nalazi ogroman trn, ruža ili nešto slično. Kasno je bilo pomerati skalameriju nekoliko metara u stranu pa je ruža ostala, u nadi da će opcija clone u Photoshopu biti dovoljno efikasna (nije bila, btw). Takođe, u obradi se ispostavilo da prilikom rastezanja fajla radi boljeg kontrasta isplivava brutalan horizontalni bending. Onda sam se setio da nisam oduzeo dark-frejmove, pa sam i to na brzinu uradio. Tom prilikom sam morao da rešim neke pojedinačne dark-fajlove jer su bili u horizontalnoj orijentaciji, a ja nisam znao na koju stranu treba da ih rotiram. Ako ih rotiram pogrešno - ceo master dark će biti potpuno neupotrebljiv, pa sam ih jednostavno pobrisao. Na kraju problem bendinga nije ni izbliza rešen, tako da je solucija bila jedino ne biti brutalan u razvlačenju (a razvlačenje je poenta astrofotografije ako ćemo iskreno).
Za nebo je sklopljeno 20 snimaka po pola minuta na f2.8, objektiv pedesetica. Nakon toga obrada u PS, a za zemlju je korišćeno pet snimaka sa isključenim praćenjem, i kasnije su nebo i zemlja jednostavno spojeni.
Kometa se na ovom snimku vidi, premda nikako spektakularno. To sam i očekivao, ipak niska visina i LP čine svoje. Ovde je prečnik kome po meni negde oko deset minuta, umesto predviđenih 86. Koma verovatno jeste tolika, ali se to odavde ne vidi. Visina komete je tačno 13 stepeni nad južnim horizontom, dakle snimljeno je u momentu tranzita. Pogled je u pravcu juga i ovo je jedno od retkih mesta u inače brdovitoj i planinskoj Srbiji gde do samog horizonta (odnosno 100km odavde) nema većih planina. Drugim rečima ovo je jedini pogled koji puca preko ravnica i brežuljaka sve do Kosova, a na Kosovu granicu čini južni Kopaonik (vrhovi Oštro Koplje i Šatorica) koji se nažalost ne razaznaju na horizontu, ali su definitivno tu.
Idemo dalje, to nikako nije jedina kometa vredna fotografisanja na novembarskom nebu.
Problem koji imamo sa zum-objektivima može samo biti još veći. Više od pola snimljenih snimaka sam morao da obrišem: neki su imali problem sa fokusom, pa nakon što podesim fokus pomeri se zum, i tako u krug. Najlepše je što se posle nekoliko snimaka ispostavilo da dužina izlaganja od tri minuta ispada malo preterana za nevođenu montažu jer se videla periodična greška. Zato je vreme smanjeno na dva minuta i snimanje kreće iz početka.
Na kraju sam završio sa 6 dvominutnih snimaka koje sam snimao duže od pola sata, i na kojima se videlo sve što treba da se vidi - i kometa i galaksije. Doduše oduzimanje fleta nije baš bilo proteklo sasvim uspešno, ali šta da se radi.
Na ovom snimku je koma komete 64P/Swift-Gehrels prečnika 70 sekundi, odnosno nešto preko jednog minuta. Na originalnom stack-u gde nije primenjeno ništa od kabalističkih tehnika - koma je 40 sekundi. Izveštaji drugih kometografa navode da ova kometa ima prečnik kome dva minuta, odnosno 120 sekundi, tako da se vidi da sam uprkos veoma transparentnom i vedrom zenitu imao zapravo osrednji signal na snimku. Drugim rečima trebalo je to mnogo duže eksponirati, nije dovoljno 12 minuta. Označen položaj komete:
Lewis Swift je bio prilično zainteresovan za otkrivanje novih kometa. Razlog toga teško da je bila činjenica da su komete njegova pasija, mada to do jedne mere jesu bile. On je jedan od retkih ljudi u istoriji koji je video Hejlijevu kometu dva puta. Takođe je kao dečak u školi opisao viđenje nove komete, ali je njegov učitelj to pripisao dečijoj mašti. Posle tri dana je stigao zvaničan izveštaj o otkriću komete koja će postati Velika Kometa iz 1843. Glavni razlog njegovog interesovanja je činjenica da njegov patron Hulbert Warner svaku novootkrivenu kometu plaća 200 dolara. E.E. Barnard je od novca koji je dobio za osam kometa napravio kuću u Nešvilu.
Warner je bio čovek koji je u biznis uskočio kao prodavac čeličnih sefova. Vrlo brzo je akumulirao nemali novac ali je u najboljim godinama oboleo od akutnog nefritisa, oboljenja za koji tad nije postojala ni naznaka terapije. Svoje preživljavanje je pripisao leku odnosno tinkturi koju je proizvodio dr Craig. Naravno, Warner je iz zahvalnosti otkupio patent i formulu proizvodnje te čarobne vodice i, uz njegovo poznavanje tadašnjeg marketinga, napravio čudo. Malo kasnije ta zahvalnost se izgubila u sudskom procesu između njih dvojice, ali finanijska imperija zasnovana na "abrakadabra" principu je cvetala. Uostalom i danas postoji čitava armija pomoćnih lekovitih sredstava koja se kupuju u apotekama bez lekarskog recepta. Ono što je i dan-danas fascinantno je činjenica da nijedan od tih preparata ne mora uopšte da leči bilo šta; dovoljno je samo da se uradi kratko ispitivanje koje pokazuje da proizvod nije otrovan odnosno štetan. U poređenju sa zvaničnim lekovima gde eksperimentalne i kliničke studije traju najmanje 15 godina ovo je neverovatna prednost - a tek u Sjedinjenim Državama krajem preprošlog veka je to bio potencijalni zlatni rudnik.
Međutim, Warner je uskoro bankrotirao usled pogrešnih investicija ali je prethodno uspeo da finansira izgradnju opservatorije sa refraktorom od 40cm. I tako je Swift uspeo da otkrije veliki broj kometa; od periodičnih navešću samo 11P, 64P i 109P. Takođe četiri NGC galaksija su njegovo otkriće. I na kraju najbitnije: Swift je jedne noći neposredno pored Xi Pegasi uočio malu nebulu. Vratio se posle pola sata i ustanovio da se mala mrljica ne kreće; šteta, otkrio je još jednu nebulu za NGC katalog. Herschell je sto godina pre njega pored ove zvezde opisao dve nebule čiji je položaj u vreme Swift-a bio izgubljen. Međutim, posle 24h Swift je otkrio da se mala maglina ipak kreće, samim tim - aleluja - bogatiji je za dve stoje. Sledila su izračunavanja orbite iz izmerenih položaja i tu su se rezultati razlikovali: od 6.91 do 8.92 godina. Pritom razlike nisu poticale samo od nepreciznosti i matematičkih zavrzlama, ova kometa je trpela veoma uočljiv uticaj velikih planeta, od Jupitera sve do Plutona. I tako je ova kratkoperiodična kometa izgubljena za narednih stotinak godina.
Godine 1973, sa Palomarskog teleskopa ovde opisanog, snimljena je nova mala i tamna kometica (19mag). Nakon inicijalnih proračuna je zaključeno da se orbita ove komete izvanredno poklapa sa izgubljenom Swift-ovom kometom iz 1889.g. a naziv je dobila po onome ko je prvi pregledao fotografsku ploču (Tom Gehrels). Tad je kometa imala komu 30 sekundi u prečniku što je četiri puta manjeg prečnika nego danas. Tom nije dobio nikakav novac za kootkriće ali sve i da je dobio - za 200$ bi mogao da kupi eventualno (to je 1100 današnjih dolara) set od četiri gume i felne za svoj auto, plus mali servis; ili da odvede ženu na tri dana na Havaje. Ili da sebi kupi malo bolje odelo ili sat.
Eto, nepravda je što se više farmaceuti ne druže sa astronomima.
Srećom dok me još nije spalila neka Inkvizicija saznao sam da pomenuta kometa ima neke karakteristike koje joj daju potencijal. Biće to u prvom redu njen neuobičajeno blizak prolazak pored naše planete, ali i činjenica da je kometa neposredno pre toga najbliža Suncu (perihel), što će reći biće tu maksimum kometine aktivnosti kad je u pitanju izbacivanje prašine i gasova. Ali prethodno će kometa nakratko boraviti nisko na jugu gledano sa naše hemisfere, dok će u decembru krenuti prema zenitu. Moja ideja je da snimim kometu nisko na ponoćnom nebu, naravno, ako je to uopšte moguće. Sazvežđe Fornax je domaćin u ovom momentu i sjaj komete je procenjen na nekih 5-5.5mag.
Tu se i krije začkoljica. Ovaj sjaj deluje mnogo ali on se razvlači na veliku površinu - u ovom slučaju koma je procenjena na gargantuanskih skoro stepen ipo. To je tri puna Meseca u prečniku. Naravno da je onda peta magnituda na toj površini zapravo veoma mali sjaj; probajte da nađete zvezdu pete magnitude u teleskopu na malom uvećanju i da je onda lagano defokusirate. Kad defokusirana loptica dostigne stepen ipo u prečniku... E tad pogledajte da li se bilo šta nazire u vidnom polju. A kad kometa bude bila najbliža nama polovinom decembra procene kažu da će biti sjaja oko 2.5mag. Nešto mi se čini da će prečnik kome biti prilično veći nego sad, što znači da će se taj sjaj razmazati na proporcionalno većoj površini.
Da ne kvarim novinarima uzbuđenje, možda će ova kometa biti ipak vidljiva golim okom kao velika mutna mrlja. Dvogledski doživljaj je zagarantovan. Položaj komete će biti blizu zenita i uticaj LP-a će biti manji, premda, ostaje konstatacija da će 46P/Wirtanen biti pre svega fotografski objekt. Uostalom, periodične komete nikad nisu spektakularne. A i evo jednog primera kako izgleda periodična kometa na nešto preko 0.1AU od naše planete.
Navikao sam na nevolje u astrofotografiji. Navikao je i Džeri (Jerry Lodriguss), ovde su neka njegova astrofotografska pravila koja se u praksi obistinjuju zapanjujuće često. Svejedno svi volimo da pokušamo nešto da snimimo odnosno da imamo ludu sreću da tog dana (noći) ništa ne pođe naopako i da kući donesemo materijal koji će biti poslat za APOD.
Naravno, to se skoro nikad ne dešava. Nakon pomnog planiranja vremena i mesta snimanja ispostavilo se da je LP na jugu katastrofalan. Košava se jeste smirila, jet-stream jeste počinjao zapadno od mene i tamo je bilo područje tankih cirusa. Na livadi se ispostavilo da stojim praktično ispod dalekovodskih žica i da je sve 30-60 stepeni duž cele ekliptike moguće snimiti samo kroz žice. Posle postavljanja montaže, balansiranja i useveravanja, prvi probni frejm je delovao zastrašujuće svetlo, pa sam snimanje nastavio sa poluminutnim ekspozicijama umesto višeminutnim. Razlog: za kontrast na bledim objektima kao što su komete najviše na svetu znači što veća apertura, odnosno fotografski rečeno - blenda. Zato su svi snimci snimljeni na f2.8.
Posle proveravanja snimljenog materijala sa užasom sam ustanovio da se u prednjem planu nalazi ogroman trn, ruža ili nešto slično. Kasno je bilo pomerati skalameriju nekoliko metara u stranu pa je ruža ostala, u nadi da će opcija clone u Photoshopu biti dovoljno efikasna (nije bila, btw). Takođe, u obradi se ispostavilo da prilikom rastezanja fajla radi boljeg kontrasta isplivava brutalan horizontalni bending. Onda sam se setio da nisam oduzeo dark-frejmove, pa sam i to na brzinu uradio. Tom prilikom sam morao da rešim neke pojedinačne dark-fajlove jer su bili u horizontalnoj orijentaciji, a ja nisam znao na koju stranu treba da ih rotiram. Ako ih rotiram pogrešno - ceo master dark će biti potpuno neupotrebljiv, pa sam ih jednostavno pobrisao. Na kraju problem bendinga nije ni izbliza rešen, tako da je solucija bila jedino ne biti brutalan u razvlačenju (a razvlačenje je poenta astrofotografije ako ćemo iskreno).
Za nebo je sklopljeno 20 snimaka po pola minuta na f2.8, objektiv pedesetica. Nakon toga obrada u PS, a za zemlju je korišćeno pet snimaka sa isključenim praćenjem, i kasnije su nebo i zemlja jednostavno spojeni.
Kometa se na ovom snimku vidi, premda nikako spektakularno. To sam i očekivao, ipak niska visina i LP čine svoje. Ovde je prečnik kome po meni negde oko deset minuta, umesto predviđenih 86. Koma verovatno jeste tolika, ali se to odavde ne vidi. Visina komete je tačno 13 stepeni nad južnim horizontom, dakle snimljeno je u momentu tranzita. Pogled je u pravcu juga i ovo je jedno od retkih mesta u inače brdovitoj i planinskoj Srbiji gde do samog horizonta (odnosno 100km odavde) nema većih planina. Drugim rečima ovo je jedini pogled koji puca preko ravnica i brežuljaka sve do Kosova, a na Kosovu granicu čini južni Kopaonik (vrhovi Oštro Koplje i Šatorica) koji se nažalost ne razaznaju na horizontu, ali su definitivno tu.
Idemo dalje, to nikako nije jedina kometa vredna fotografisanja na novembarskom nebu.
Problem koji imamo sa zum-objektivima može samo biti još veći. Više od pola snimljenih snimaka sam morao da obrišem: neki su imali problem sa fokusom, pa nakon što podesim fokus pomeri se zum, i tako u krug. Najlepše je što se posle nekoliko snimaka ispostavilo da dužina izlaganja od tri minuta ispada malo preterana za nevođenu montažu jer se videla periodična greška. Zato je vreme smanjeno na dva minuta i snimanje kreće iz početka.
Na kraju sam završio sa 6 dvominutnih snimaka koje sam snimao duže od pola sata, i na kojima se videlo sve što treba da se vidi - i kometa i galaksije. Doduše oduzimanje fleta nije baš bilo proteklo sasvim uspešno, ali šta da se radi.
Na ovom snimku je koma komete 64P/Swift-Gehrels prečnika 70 sekundi, odnosno nešto preko jednog minuta. Na originalnom stack-u gde nije primenjeno ništa od kabalističkih tehnika - koma je 40 sekundi. Izveštaji drugih kometografa navode da ova kometa ima prečnik kome dva minuta, odnosno 120 sekundi, tako da se vidi da sam uprkos veoma transparentnom i vedrom zenitu imao zapravo osrednji signal na snimku. Drugim rečima trebalo je to mnogo duže eksponirati, nije dovoljno 12 minuta. Označen položaj komete:
Lewis Swift je bio prilično zainteresovan za otkrivanje novih kometa. Razlog toga teško da je bila činjenica da su komete njegova pasija, mada to do jedne mere jesu bile. On je jedan od retkih ljudi u istoriji koji je video Hejlijevu kometu dva puta. Takođe je kao dečak u školi opisao viđenje nove komete, ali je njegov učitelj to pripisao dečijoj mašti. Posle tri dana je stigao zvaničan izveštaj o otkriću komete koja će postati Velika Kometa iz 1843. Glavni razlog njegovog interesovanja je činjenica da njegov patron Hulbert Warner svaku novootkrivenu kometu plaća 200 dolara. E.E. Barnard je od novca koji je dobio za osam kometa napravio kuću u Nešvilu.
Warner je bio čovek koji je u biznis uskočio kao prodavac čeličnih sefova. Vrlo brzo je akumulirao nemali novac ali je u najboljim godinama oboleo od akutnog nefritisa, oboljenja za koji tad nije postojala ni naznaka terapije. Svoje preživljavanje je pripisao leku odnosno tinkturi koju je proizvodio dr Craig. Naravno, Warner je iz zahvalnosti otkupio patent i formulu proizvodnje te čarobne vodice i, uz njegovo poznavanje tadašnjeg marketinga, napravio čudo. Malo kasnije ta zahvalnost se izgubila u sudskom procesu između njih dvojice, ali finanijska imperija zasnovana na "abrakadabra" principu je cvetala. Uostalom i danas postoji čitava armija pomoćnih lekovitih sredstava koja se kupuju u apotekama bez lekarskog recepta. Ono što je i dan-danas fascinantno je činjenica da nijedan od tih preparata ne mora uopšte da leči bilo šta; dovoljno je samo da se uradi kratko ispitivanje koje pokazuje da proizvod nije otrovan odnosno štetan. U poređenju sa zvaničnim lekovima gde eksperimentalne i kliničke studije traju najmanje 15 godina ovo je neverovatna prednost - a tek u Sjedinjenim Državama krajem preprošlog veka je to bio potencijalni zlatni rudnik.
Međutim, Warner je uskoro bankrotirao usled pogrešnih investicija ali je prethodno uspeo da finansira izgradnju opservatorije sa refraktorom od 40cm. I tako je Swift uspeo da otkrije veliki broj kometa; od periodičnih navešću samo 11P, 64P i 109P. Takođe četiri NGC galaksija su njegovo otkriće. I na kraju najbitnije: Swift je jedne noći neposredno pored Xi Pegasi uočio malu nebulu. Vratio se posle pola sata i ustanovio da se mala mrljica ne kreće; šteta, otkrio je još jednu nebulu za NGC katalog. Herschell je sto godina pre njega pored ove zvezde opisao dve nebule čiji je položaj u vreme Swift-a bio izgubljen. Međutim, posle 24h Swift je otkrio da se mala maglina ipak kreće, samim tim - aleluja - bogatiji je za dve stoje. Sledila su izračunavanja orbite iz izmerenih položaja i tu su se rezultati razlikovali: od 6.91 do 8.92 godina. Pritom razlike nisu poticale samo od nepreciznosti i matematičkih zavrzlama, ova kometa je trpela veoma uočljiv uticaj velikih planeta, od Jupitera sve do Plutona. I tako je ova kratkoperiodična kometa izgubljena za narednih stotinak godina.
Godine 1973, sa Palomarskog teleskopa ovde opisanog, snimljena je nova mala i tamna kometica (19mag). Nakon inicijalnih proračuna je zaključeno da se orbita ove komete izvanredno poklapa sa izgubljenom Swift-ovom kometom iz 1889.g. a naziv je dobila po onome ko je prvi pregledao fotografsku ploču (Tom Gehrels). Tad je kometa imala komu 30 sekundi u prečniku što je četiri puta manjeg prečnika nego danas. Tom nije dobio nikakav novac za kootkriće ali sve i da je dobio - za 200$ bi mogao da kupi eventualno (to je 1100 današnjih dolara) set od četiri gume i felne za svoj auto, plus mali servis; ili da odvede ženu na tri dana na Havaje. Ili da sebi kupi malo bolje odelo ili sat.
Eto, nepravda je što se više farmaceuti ne druže sa astronomima.
Коментари
Постави коментар