STOJA PONOVO
Jednom sam već snimao galaksiju M100 (sa Adžinih Livada, sa Kragujevčanima) ali nije zgoreg ponoviti to sa jednako dobre lokacije, odnosno sa Crnog Vrha u kasno proleće. Takođe, razlika je ovog puta u senzoru (EOS 20D vs 40D) mada bih rekao da je ta razlika iako primetna, definitivno mala.
Da se primetiti da je prečnik zvezda manji i da je obrada neuporedivo umerenija. Nivo detalja u galaksiji je praktično isti. Moje mišljenje je da iz ovog snimanja ja ne bih sa ovom sadašnjom opremom nikakvu veliku prednost imao ako bih snimao najnovijim kropovima, odnosno senzorima.
Ova galaksija je otkrivena od strane Mechain-a i uvrštena u Messier-ov katalog kao "nebula bez zvezda" ali je kasnije sve to promenjeno. William Herschel je uočio zrnastu strukturu odnosno neke svetlije petlje u kracima a kasnije je galaksiju Smyth opisao kao belu maglinu sa perlama i naglasio postojanje mrljastih svetlih tačaka. Osim što je u mornarici imao čin admirala, Smyth je bio neko čije se mišljenje poštuje između ostalog i u astronomiji - imao je privatnu opservatoriju i u njoj refraktor od 150mm aperture. Upravo njegovo mišljenje o ovom objektu je uticalo na stav Lorda Parsonsa (William Parsons, Earl - po evropskoj nomenklaturi plemstva ovo bi odgovaralo grofu) da ovu i još neke galaksije, ukupno njih 14, proglasi za spiralne nebule i njihov sastav objasni na čudan način za prvu polovinu XIX veka.
Naime, on je rekao da su te nebule sastavljene iz zvezda. Apsurdno ali bio je u pravu svih sto godina pre nego što je zvanična nauka to prihvatila kao činjenicu. Naravno, Parsons je to verovatno lupio u naletu omnipotencije, budući da je nekoliko decenija njegov Levijatan bio najveći teleskop na svetu (1.8 metara aperture, doduše ogledalo je bilo napravljeno od uglačanog metala pa bi to odgovaralo današnjoj aperturi od 0.5-1m). U prilog tom entuzijazmu koji utiče na rasuđivanje govori činjenica da je Lord Parsons objavio da je razbio Orionovu maglinu na pojedinačne zvezde, kao i praktično doživotni rivalitet sa John-om Herschell-om. Tendencija lordova da razgraniči prirodu ovih nebula je u suštini bila želja da jednom za sva vremena raskrsti sa Kantovom teorijom o planetarnim sistemima u nastanku. Po toj teoriji Imanuel Kant je krajem XVIII veka, bez velikog teorijskog i sa nikakvim praktičnim znanjem iz oblasti astronomije tvrdio da su sve magline kao gasoviti oblaci zapravo budući planetarni sistemi iz kojih dejstvom gravitacije upravo nastaju planete. Uprkos činjenici da ima i toga, velika većina maglina vidljivih teleskopima ipak ne spadaju u tu kategoriju. I time je Imanuel ovim svojim oštroumnim teorijskim radom praktično utemeljio novu nauku na modernim principima - kosmogoniju.
Koji je bio lordov motiv da napadne Kantovu nebularnu hipotezu? Motiv je bilo mišljenje Parsonsa da sve nebule nikako nisu gasovite kao što se do tada tvrdilo. Nebule su stelarne, a vi što to ne vidite - pa, vi imate isuviše male teleskope. Doduše, nekoliko godina pred svoju smrt Lord Parsons je zasigurno bio indisponiran činjenicom da je neki tamo njegov zemljak, Huggins ili tako nekako, montirao spektroskop na refraktor, a petljao je i sa fotografskim pločama na teleskopu. On je tvrdio da je spektar Orionove magline sličan gasu a ne zvezdanom spektru, ali šta to ima veze. I njegov teleskop je bio mali.
Da ne budemo nepravedni prema Parsonsu, ipak je on napravio veliki doprinos otkrivši 226 objekata koji su kasnije ušli u NGC katalog. Takođe, M1 je prekrstio u Rak maglinu, budući da mu je tako delovalo kad je prvi put skicirao taj objekat.
Da se primetiti da je prečnik zvezda manji i da je obrada neuporedivo umerenija. Nivo detalja u galaksiji je praktično isti. Moje mišljenje je da iz ovog snimanja ja ne bih sa ovom sadašnjom opremom nikakvu veliku prednost imao ako bih snimao najnovijim kropovima, odnosno senzorima.
Ova galaksija je otkrivena od strane Mechain-a i uvrštena u Messier-ov katalog kao "nebula bez zvezda" ali je kasnije sve to promenjeno. William Herschel je uočio zrnastu strukturu odnosno neke svetlije petlje u kracima a kasnije je galaksiju Smyth opisao kao belu maglinu sa perlama i naglasio postojanje mrljastih svetlih tačaka. Osim što je u mornarici imao čin admirala, Smyth je bio neko čije se mišljenje poštuje između ostalog i u astronomiji - imao je privatnu opservatoriju i u njoj refraktor od 150mm aperture. Upravo njegovo mišljenje o ovom objektu je uticalo na stav Lorda Parsonsa (William Parsons, Earl - po evropskoj nomenklaturi plemstva ovo bi odgovaralo grofu) da ovu i još neke galaksije, ukupno njih 14, proglasi za spiralne nebule i njihov sastav objasni na čudan način za prvu polovinu XIX veka.
Naime, on je rekao da su te nebule sastavljene iz zvezda. Apsurdno ali bio je u pravu svih sto godina pre nego što je zvanična nauka to prihvatila kao činjenicu. Naravno, Parsons je to verovatno lupio u naletu omnipotencije, budući da je nekoliko decenija njegov Levijatan bio najveći teleskop na svetu (1.8 metara aperture, doduše ogledalo je bilo napravljeno od uglačanog metala pa bi to odgovaralo današnjoj aperturi od 0.5-1m). U prilog tom entuzijazmu koji utiče na rasuđivanje govori činjenica da je Lord Parsons objavio da je razbio Orionovu maglinu na pojedinačne zvezde, kao i praktično doživotni rivalitet sa John-om Herschell-om. Tendencija lordova da razgraniči prirodu ovih nebula je u suštini bila želja da jednom za sva vremena raskrsti sa Kantovom teorijom o planetarnim sistemima u nastanku. Po toj teoriji Imanuel Kant je krajem XVIII veka, bez velikog teorijskog i sa nikakvim praktičnim znanjem iz oblasti astronomije tvrdio da su sve magline kao gasoviti oblaci zapravo budući planetarni sistemi iz kojih dejstvom gravitacije upravo nastaju planete. Uprkos činjenici da ima i toga, velika većina maglina vidljivih teleskopima ipak ne spadaju u tu kategoriju. I time je Imanuel ovim svojim oštroumnim teorijskim radom praktično utemeljio novu nauku na modernim principima - kosmogoniju.
Koji je bio lordov motiv da napadne Kantovu nebularnu hipotezu? Motiv je bilo mišljenje Parsonsa da sve nebule nikako nisu gasovite kao što se do tada tvrdilo. Nebule su stelarne, a vi što to ne vidite - pa, vi imate isuviše male teleskope. Doduše, nekoliko godina pred svoju smrt Lord Parsons je zasigurno bio indisponiran činjenicom da je neki tamo njegov zemljak, Huggins ili tako nekako, montirao spektroskop na refraktor, a petljao je i sa fotografskim pločama na teleskopu. On je tvrdio da je spektar Orionove magline sličan gasu a ne zvezdanom spektru, ali šta to ima veze. I njegov teleskop je bio mali.
Da ne budemo nepravedni prema Parsonsu, ipak je on napravio veliki doprinos otkrivši 226 objekata koji su kasnije ušli u NGC katalog. Takođe, M1 je prekrstio u Rak maglinu, budući da mu je tako delovalo kad je prvi put skicirao taj objekat.
Коментари
Постави коментар