ČAURA NA NEBU
U sazvežđu Canes Venatici (Lovački Psi) postoji pravo malo blago za one koji traže galaksije. Pošto je to sazvežđe sastavljeno iz ne baš sjajnih zvezda, najprostije bi bilo reći da se sasvežđe nalazi južno od Velikog Medveda. Najsjajnija zvezda je, logično, Alfa Canes Venatici - poznatija kao Čarlsovo Srce. Zove se tako jer je navodno sijala jače u periodu ponovnog uspostavljanja engleske monarhije u XVII veku. Mi danas ne znamo da li je ona zaista imala provalu sjaja ili je to samo legenda i uspomena na svrgnutog Čarlsa I.
Ono što je meni ipak interesantnije od engleske istorije je ovo:
Potpuno apsurdno ali na ovoj slici je sever dole. Najsajnija zvezda desno je Beta Canes Venatici magnitude 4.3, što znači da se bez problema vidi.
Skupio sam 34 snimka po 30sec i ovo je isečak u originalnoj rezoluciji:
A sad malo o mrljicama. Veća galaksija je NGC4490 a manja NGC4485; očigledno je da su povezane a ne da su slučajno jedna pored druge. Pritom je veća izgubila svoju spiralnu strukturu u potpunosti a manja je sačuvala neke naznake spirale. Ali to ne znači da se u obe galaksije ne vidi struktura; obe spadaju u objekte u kojima je vizuelno ipak moguće naći nekakve detalje čak i u manjim teleskopima. Ovo naročito važi za veću galaksiju koja ima skoro stelarno jezgro i vidljivu strukturu oko istog.
Veoma je očigledno zašto je ovaj par galaksija (inače obeležen kao Arp 269) nazvan "čaura" (Cocoon galaxy).
Dinamika je tekla tako da su se obe galaksije već srele i sad sledi udaljavanje. Osim posledica po strukturu ovakav, skoro direktan pogodak nosi sa sobom i ogromne gravitacione talase. To onda pokreće lanac događaja koji kulminiraju masovnom produkcijom mladih zvezda koje se vide kao plavi talas u vidljivoj svetlosti. Ovo se pre svega dešava usled gravitacionog "zemljotresa" i sažimanja hladnih molekularnih oblaka koji bi inače čekali milione godina da se sažmu u zvezde. Ovako se to desi u vrlo kratkom periodu i ove, takoreći produktivne galaksije su poznate po tome da veoma brzo potroše svoje gorivo za zvezdanu produkciju. Pritom je unutar tih galaksija vrlo pakleno u tom mometnu: stopa nastanka veoma masivnih, mladih i vrelih zvezda je u suštini velika. Osim toga, ove mlade zvezde traju vrlo kratko ali isijavaju ogromnu energiju, povećavajući jonizaciju okolnog oblaka u H II region (odnosno jonizovani vodonik) koji dalje produkuje zvezde. Na kraju, a to se ionako odvija veoma brzo, mlade, velike zvezde eksplodiraju kao supernove i taj talas dalje destabilizuje oblake gasa u okolini, pokrećući novo formiranje zvezda.
Ispitivanja u radio-spektru su pokazala da se kroz obe galaksije, kao i između, proteže vrela međuzvezdana materija koja je obogaćena metalima i grejana od strane serije supernova tipa II. S druge strane sektori sa X zračenjem su razdvojeni filamentima od sektora sa H-alfa i IC emisijom, što znači da je vrela međuzvezdana materija i fizički odvojena od nešto hladnijeg jonizovanog vodonika.
E, tu smo: supernove. Dve su uočene dosad u većoj galaksiji a sa velikom sigurnošću možemo da pretpostavimo da će taj trend da se nastavi. A kad se to bude ponovo desilo svi će da pohrle da pronađu ovu galaksiju - ona je smeštena odmah u istom vidnom polju pored zvezde Beta Canes Venatici. Faktički triput produžite odstojanje od Alkaida do M51 i tu su Alfa i Beta, ništa prostije. A kad ste već u tom sazvežđu imate gomilu sjajnih i interesantnih galaksija: M63, M94, M106...
Ono što je meni ipak interesantnije od engleske istorije je ovo:
Potpuno apsurdno ali na ovoj slici je sever dole. Najsajnija zvezda desno je Beta Canes Venatici magnitude 4.3, što znači da se bez problema vidi.
Skupio sam 34 snimka po 30sec i ovo je isečak u originalnoj rezoluciji:
A sad malo o mrljicama. Veća galaksija je NGC4490 a manja NGC4485; očigledno je da su povezane a ne da su slučajno jedna pored druge. Pritom je veća izgubila svoju spiralnu strukturu u potpunosti a manja je sačuvala neke naznake spirale. Ali to ne znači da se u obe galaksije ne vidi struktura; obe spadaju u objekte u kojima je vizuelno ipak moguće naći nekakve detalje čak i u manjim teleskopima. Ovo naročito važi za veću galaksiju koja ima skoro stelarno jezgro i vidljivu strukturu oko istog.
Veoma je očigledno zašto je ovaj par galaksija (inače obeležen kao Arp 269) nazvan "čaura" (Cocoon galaxy).
Dinamika je tekla tako da su se obe galaksije već srele i sad sledi udaljavanje. Osim posledica po strukturu ovakav, skoro direktan pogodak nosi sa sobom i ogromne gravitacione talase. To onda pokreće lanac događaja koji kulminiraju masovnom produkcijom mladih zvezda koje se vide kao plavi talas u vidljivoj svetlosti. Ovo se pre svega dešava usled gravitacionog "zemljotresa" i sažimanja hladnih molekularnih oblaka koji bi inače čekali milione godina da se sažmu u zvezde. Ovako se to desi u vrlo kratkom periodu i ove, takoreći produktivne galaksije su poznate po tome da veoma brzo potroše svoje gorivo za zvezdanu produkciju. Pritom je unutar tih galaksija vrlo pakleno u tom mometnu: stopa nastanka veoma masivnih, mladih i vrelih zvezda je u suštini velika. Osim toga, ove mlade zvezde traju vrlo kratko ali isijavaju ogromnu energiju, povećavajući jonizaciju okolnog oblaka u H II region (odnosno jonizovani vodonik) koji dalje produkuje zvezde. Na kraju, a to se ionako odvija veoma brzo, mlade, velike zvezde eksplodiraju kao supernove i taj talas dalje destabilizuje oblake gasa u okolini, pokrećući novo formiranje zvezda.
Ispitivanja u radio-spektru su pokazala da se kroz obe galaksije, kao i između, proteže vrela međuzvezdana materija koja je obogaćena metalima i grejana od strane serije supernova tipa II. S druge strane sektori sa X zračenjem su razdvojeni filamentima od sektora sa H-alfa i IC emisijom, što znači da je vrela međuzvezdana materija i fizički odvojena od nešto hladnijeg jonizovanog vodonika.
E, tu smo: supernove. Dve su uočene dosad u većoj galaksiji a sa velikom sigurnošću možemo da pretpostavimo da će taj trend da se nastavi. A kad se to bude ponovo desilo svi će da pohrle da pronađu ovu galaksiju - ona je smeštena odmah u istom vidnom polju pored zvezde Beta Canes Venatici. Faktički triput produžite odstojanje od Alkaida do M51 i tu su Alfa i Beta, ništa prostije. A kad ste već u tom sazvežđu imate gomilu sjajnih i interesantnih galaksija: M63, M94, M106...
Коментари
Постави коментар