RAKOVA OBRATNICA
Na dan kada počinje leto (to je obično 20-22 jun) može da se izmeri najduže trajanje dana na severnoj hemisferi. Na južnoj je obrnuto i tamo sada počinje zima. Međutim, fizika koja stoji iza ovih pojava je malo kompleksnija od pukog navođenja činjenica, što ćemo videti.
Za malo zainteresovanijeg posmatrača prirodnih pojava postaje upadljivo da Sunce svakim danom proleća zalazi sve severnije. Ima tu lepih stvari (noktilusent oblaci, duže trajanje sumraka, intenzivnije boje) ali i nezgodnih po astronome (kraće trajanje noći). Samim tim što dani postaju duži cela hemisfera se tako zagreva. Kako bi izgledalo kada bismo ovaj proces nekako intenzivirali?
Za tako nešto treba ići severnije.
Meni u centralnoj Srbiji, tačnije u Jagodini, tog 22. juna Sunce je zašlo u 20:21h i to na 304.5 stepeni. To je manje od 60 stepeni levo od Severnjače.
Međutim u Novom Sadu Sunce zalazi celih 11 minuta kasnije, i to jedan stepen udesno tj severnije. Jeste Novi Sad zapadnije od Jagodine ali je mnogo više severnije, pa je to efekat dužeg dana. I u Jagodini i u Novom Sadu, naime, Sunce izlazi u istom trenutku.
U Budimpešti recimo zalazak kasni pola sata u odnosu na Jagodinu, a u Varšavi je to 40 minuta. A ako bismo otišli do sela Brändön pored Bodena, severna Švedska, imali bismo noć koja traje ukupno dva minuta! Tačno pola sata nakon ponoći Sunce potone iza horizonta i odmah ponovo izađe.
Naravno da dan koji traje 15 ipo sati u Srbiji daje sasvim drugačiji osećaj u kolebanjima godišnjih doba. To se najbolje vidi po klimi. Ali kako je ako se ide ka jugu?
Stari Grci su još znali za geografsku širinu na kojoj je u podne letnje dugodnevnice Sunce tačno u zenitu. To je bilo veoma prosto izmeriti: štap poboden vertikalno ne baca nikakvu senku. Mi danas znamo da se to dešava na širini od 23° 26′ 21″ severno, najbliže gledano odavde je to Egipat; odnosno da samo do te širine Sunce ima mogućnost da dospe do zenita.
Pošto su ozbiljno posmatrali nebo i imali dobre kartografe Grci su zapazili da se Sunce u momentu početka leta nalazi u sazvežđu Raka. I morali su da se bave tim stvarima jer je navigacija karavana i brodova u Starom veku izuzetno bila zavisna od poznavanja neba.
Mi danas znamo da se Sunce 22. jula nikako ne nalazi u Raku već na tromeđi Bika, Oriona i Blizanaca. To je ona čuvena priča o astrolozima koji već par milenijuma koriste isti (netačan) kalendar pa neko rođen u znaku Bika - recimo ja, ima zapravo Sunce locirano u Ovnu u momentu svog rođenja.
Opseg između 23° severno i južno od ekvatora, tačnije između Rakove i Jarčeve obratnice, je oblast u kojoj Sunce može da sija u zenitu. I to je ujedno oblast koja se definiše kao tropska, dok severno imamo umerenu klimu.
Na kraju imate pogled na mlad Mesec snimljen na najduži dan u godini. I zašto je danas uopšte bitna Rakova obratnica?
Tamo se danas Sunce u podne nalazilo u zenitu.
Za malo zainteresovanijeg posmatrača prirodnih pojava postaje upadljivo da Sunce svakim danom proleća zalazi sve severnije. Ima tu lepih stvari (noktilusent oblaci, duže trajanje sumraka, intenzivnije boje) ali i nezgodnih po astronome (kraće trajanje noći). Samim tim što dani postaju duži cela hemisfera se tako zagreva. Kako bi izgledalo kada bismo ovaj proces nekako intenzivirali?
Za tako nešto treba ići severnije.
Meni u centralnoj Srbiji, tačnije u Jagodini, tog 22. juna Sunce je zašlo u 20:21h i to na 304.5 stepeni. To je manje od 60 stepeni levo od Severnjače.
Međutim u Novom Sadu Sunce zalazi celih 11 minuta kasnije, i to jedan stepen udesno tj severnije. Jeste Novi Sad zapadnije od Jagodine ali je mnogo više severnije, pa je to efekat dužeg dana. I u Jagodini i u Novom Sadu, naime, Sunce izlazi u istom trenutku.
U Budimpešti recimo zalazak kasni pola sata u odnosu na Jagodinu, a u Varšavi je to 40 minuta. A ako bismo otišli do sela Brändön pored Bodena, severna Švedska, imali bismo noć koja traje ukupno dva minuta! Tačno pola sata nakon ponoći Sunce potone iza horizonta i odmah ponovo izađe.
Naravno da dan koji traje 15 ipo sati u Srbiji daje sasvim drugačiji osećaj u kolebanjima godišnjih doba. To se najbolje vidi po klimi. Ali kako je ako se ide ka jugu?
Stari Grci su još znali za geografsku širinu na kojoj je u podne letnje dugodnevnice Sunce tačno u zenitu. To je bilo veoma prosto izmeriti: štap poboden vertikalno ne baca nikakvu senku. Mi danas znamo da se to dešava na širini od 23° 26′ 21″ severno, najbliže gledano odavde je to Egipat; odnosno da samo do te širine Sunce ima mogućnost da dospe do zenita.
Pošto su ozbiljno posmatrali nebo i imali dobre kartografe Grci su zapazili da se Sunce u momentu početka leta nalazi u sazvežđu Raka. I morali su da se bave tim stvarima jer je navigacija karavana i brodova u Starom veku izuzetno bila zavisna od poznavanja neba.
Mi danas znamo da se Sunce 22. jula nikako ne nalazi u Raku već na tromeđi Bika, Oriona i Blizanaca. To je ona čuvena priča o astrolozima koji već par milenijuma koriste isti (netačan) kalendar pa neko rođen u znaku Bika - recimo ja, ima zapravo Sunce locirano u Ovnu u momentu svog rođenja.
Opseg između 23° severno i južno od ekvatora, tačnije između Rakove i Jarčeve obratnice, je oblast u kojoj Sunce može da sija u zenitu. I to je ujedno oblast koja se definiše kao tropska, dok severno imamo umerenu klimu.
Na kraju imate pogled na mlad Mesec snimljen na najduži dan u godini. I zašto je danas uopšte bitna Rakova obratnica?
Tamo se danas Sunce u podne nalazilo u zenitu.
Коментари
Постави коментар