BESPLATAN SOFT-FOKUS FILTER
Ništa lepše nego kad je nešto besplatno, znaju to Piroćanci. I njihovi daleki rođaci Škotlanđani. Ovog puta sam imao priliku da snimim trougao koji čine (odozgo nadole) Jupiter, Venera i Mesec kroz tanke oblake.
Cirusi su poznati po tome da su poluprovidni zbog jako sitnih čestica leda od kojih su sastavljeni. Takođe i neke druge optičke pojave (korona, svetlosni stubovi, parhelion) jednostavno obožavaju prisustvo cirusa tako da su ovi oblaci često interesantni. Međutim, u ovom slučaju je došlo do jednostavnog rasejanja svetlosti kroz oblak. U principu ovako rade i soft-filteri u fotografiji, poznati i kao difuzer filteri. Njihova primena je uglavnom u portretnoj fotografiji jer vrlo efikasno maskiraju sitnije nesavršenosti na koži ne menjajući pritom oštrinu same fotografije. Evo primera.
Konjunkcija Meseca, Venere i Jupitera nastupa sutradan, ali sam ja požurio jer tad radim noćnu smenu. Trebalo je malo čekati da padne mrak i da se nebo zatamni da bi ova nebeska tela "iskočila" iz pozadine, odnosno da bi nebo ispalo iole tamno. Pritom ne treba ni suviše čekati jer se onda gubi boja neba. Prozor za snimanje ovakve scene nije duži od 15min. Razlika između magnitude ove dve planete nije velika (-1.8 prema -4.4) ali je uočljiva, naročito na svetlom nebu.
Prva i treća fotka su snimljene Tamronom podešenim na 35mm, druga Canonom EF 50 1.8. Za prvu sam iskoristio dva snimka gde je jedan eksponiran za nebo a drugi za zemlju, kasnije je to u obradi uklopljeno.
Fotke su hronološki poređane i može se primetiti promena dinamike neba. Na poslednjoj se čak dole vidi gradski LP.
Odaću vam jednu tajnu: nije samo oblak bio zadužen za efekat difuzera. U obradi se to jednako može postići a mala prednost u odnosu na prave soft-filtere je mogućnost tačnog doziranja jačine efekta.
Evo kako to ide: napravite kopiju originalne slike i zatamnite je junački (kako god, može npr pomoću opcije levels) tako da ostanu vidljive svetle partije. Takođe ćete pritom dobiti i zasićenije boje, što je dobro. Sad treba primeniti filter gaussian blur, vrednost odokativna ali sve između 5 i 20 biće prihvatljivo. Onda se ta kopija "primeni" na originalnu sliku, znači Image>Apply image; Blending>screen, čekirati opcije mask i invert.
Da bi ovo izgledalo pristojno možete smanjiti efekat preko Opacity na proizvoljnu meru. Takođe, nakon što opalite Ok treba malo zatamniti originalnu sliku jer je ovaj proces malo osvetlio. I to je cela filozofija.
Naravno da su namenski filteri mnogo bolji ali ovako možete imati više kontrole, naročito ako treba ovaj efekat proizvesti na određenim regionima selektivno.
Cirusi su poznati po tome da su poluprovidni zbog jako sitnih čestica leda od kojih su sastavljeni. Takođe i neke druge optičke pojave (korona, svetlosni stubovi, parhelion) jednostavno obožavaju prisustvo cirusa tako da su ovi oblaci često interesantni. Međutim, u ovom slučaju je došlo do jednostavnog rasejanja svetlosti kroz oblak. U principu ovako rade i soft-filteri u fotografiji, poznati i kao difuzer filteri. Njihova primena je uglavnom u portretnoj fotografiji jer vrlo efikasno maskiraju sitnije nesavršenosti na koži ne menjajući pritom oštrinu same fotografije. Evo primera.
Konjunkcija Meseca, Venere i Jupitera nastupa sutradan, ali sam ja požurio jer tad radim noćnu smenu. Trebalo je malo čekati da padne mrak i da se nebo zatamni da bi ova nebeska tela "iskočila" iz pozadine, odnosno da bi nebo ispalo iole tamno. Pritom ne treba ni suviše čekati jer se onda gubi boja neba. Prozor za snimanje ovakve scene nije duži od 15min. Razlika između magnitude ove dve planete nije velika (-1.8 prema -4.4) ali je uočljiva, naročito na svetlom nebu.
Prva i treća fotka su snimljene Tamronom podešenim na 35mm, druga Canonom EF 50 1.8. Za prvu sam iskoristio dva snimka gde je jedan eksponiran za nebo a drugi za zemlju, kasnije je to u obradi uklopljeno.
Fotke su hronološki poređane i može se primetiti promena dinamike neba. Na poslednjoj se čak dole vidi gradski LP.
Odaću vam jednu tajnu: nije samo oblak bio zadužen za efekat difuzera. U obradi se to jednako može postići a mala prednost u odnosu na prave soft-filtere je mogućnost tačnog doziranja jačine efekta.
Evo kako to ide: napravite kopiju originalne slike i zatamnite je junački (kako god, može npr pomoću opcije levels) tako da ostanu vidljive svetle partije. Takođe ćete pritom dobiti i zasićenije boje, što je dobro. Sad treba primeniti filter gaussian blur, vrednost odokativna ali sve između 5 i 20 biće prihvatljivo. Onda se ta kopija "primeni" na originalnu sliku, znači Image>Apply image; Blending>screen, čekirati opcije mask i invert.
Da bi ovo izgledalo pristojno možete smanjiti efekat preko Opacity na proizvoljnu meru. Takođe, nakon što opalite Ok treba malo zatamniti originalnu sliku jer je ovaj proces malo osvetlio. I to je cela filozofija.
Naravno da su namenski filteri mnogo bolji ali ovako možete imati više kontrole, naročito ako treba ovaj efekat proizvesti na određenim regionima selektivno.
Коментари
Постави коментар