KONJUNKCIJA MESECA I PLANETA
Uvek atraktivna je konjunkcija Meseca i bilo kog drugog tela: najprostije rečeno nebeska tela se poređaju u položaju prema Suncu, gledano od nas. Suprotna pojava se zove opozicija, nebeska tela su postavljena na svojim putanjama nasuprot Sunca i odmah vam pada na pamet da se opozicija Meseca zove pun Mesec.
Takođe, unutrašnje planete (Merkur i Venera) nikako ne mogu da budu u opoziciji, umesto toga one prolaze sa suprotne strane Sunca i to se onda zove gornja konjunkcija, dok je prolazak ispred Sunca donja konjunkcija. Udaljene planete imaju konjunkciju tako što isključivo prolaze iza Sunca.
Ove osnovne podele iz položajne astronomije bi verovatno značile nekom srednjevekovnom astrologu u cilju preživljavanja. Tada je kapiranje tih pojmova i uklapanje sa geocentričnim modelom zahtevalo mentalnu vratolomiju.
Ovog puta su se naređali jedno do drugog Mars, Venera i Mesec; gledano od najdaljeg ka najbližem. Mars je sa druge strane Sunca a Venera i Mesec sa ove strane.
Pošto sam hteo da u fotos uključim i Rtanj trebalo je malo proputovati po okolini; malo kraćeg ubeđivanja i lepša polovina je pristala da se priključi ekspediciji. Strana sveta na kojoj zalaze Mesec i ove dve planete je skoro tačno zapad, pa je računanje bilo vrlo prosto. Trebalo je samo na mapi nacrtati liniju koja vodi istočno, počevši od Rtnja.
Da sve ne bude previše prosto pobrinula se konfiguracija terena koja kaže da je predeo južno od Zaječara vrlo brdovit. U praksi to znači da se Rtanj češće ne vidi nego što se vidi, a vidi se samo sa uzvišenja. Gledajući mapu reljefa zaključio sam da brda između Lenovca i Lasova pružaju najveće šanse da se Rtanj vidi kako treba. Sa tog mesta se perfektno vidi kako Mesec i planete zalaze za planinu i to mora da je fascinantan prizor.
Sunce je zašlo kad smo bili na brdima iznad Felix Romulian-e. Levo od drveta vidite Rtanj i cilj je doći do mesta gde je Rtanj na zapadu (tj na mestu drveta). Deluje prosto.
Na putu do tamo sam se uverio da je ledena kiša jesenas napravila pravu kataklizmu. Nije bilo drveta ispod kog nisu ležale polomljene grane, a mnoga stabla su kompletno uništena. Tom prilikom sam video jedno usamljeno drvo koje je bilo idealno za snimak.
Snimljeno je sa tripoda; Tamron 17-50@36mm, ISO200, 2sec izlaganja. Problem je bio na šta fokusirati pa je fokus postavljen na drvo i malo iza; blenda f11 tako da je skoro sve u fokusu. Nisam hteo da blendu spuštam niže i zbog difrakcije ali pre svega zbog potrebnog vremena jer se Mesec i Venera veoma brzo kreću. Zaboravite detalje na Mesecu ako je vreme desetak sekundi i više.
Sa ove fotke vidite da još uvek nisam blizu mesta odakle treba snimati; trebalo je voziti još južno. Kad sam konačno stigao ispostavilo se da to mesto ne nudi nikakvu preglednost prema Rtnju! Po ko zna koji put me je Google prešao; gledano po konfiguraciji reljefa trebalo bi odatle videti Rtanj i to sa puta ali u praksi za to treba pešačiti 50-100m po šumi uzbrdo. Jesam li napomenuo da sam prethodno video tamo gomilu divljači? Ne? Dobro, bili su uglavnom srndaći i lisice, ali ja od oružja imam samo manfrotto. Zamišljam kako tučem srndaća tripodom...
Ovde je na 8 sekundi već na granici da se primeti pokret. Pošto je to bio praktični maksimum i nisam imao volje za lutanje po nenaseljenim šumama samo da bih ulovio zalazak Meseca za planinu Rtanj; okrenuo sam auto nazad prema Zaječaru. Pritom smo prošli kroz simpatično selo Lenovac, smešteno u nekakvom ambisu i odatle sam snimio sledeću fotku.
U pitanju su dve fotke po 8sec, f4.5 i ISO400. Dole su preklopljene za zemlju a gore su pomerene da bi kompenzovale rotaciju; zahvaljujući tome se malo i nazire silueta Rtnja. Takođe vidite da se nalazim severno od mesta na kome Mesec zalazi za planinu.
I upravo na najzabačenijem proplanku na visoravni, stao sam da opalim još koji snimak. U mrklom mraku se vrlo lako zapažala zodijačka svetlost. To je pokazatelj u kakvoj se divljini nalazimo.
Da ne bih potpuno spalio Mesec ISO je spušten na 400, f2.8 i pola minuta. To znači da je zodijačka svetlost bila još fascinantnija; prostirala se skoro do pola neba!
U povratku nisam propustio da opalim poneki probni kadar planine Baba ispred Paraćina (30sec i ISO800) a tu ujedno možete da vidite i efekte svetlosnog zagađenja od strane reflektora sa pumpe.
Tu je i napušteno koješta, liči na neku farmu. Vide se galaksije M31 i M33, kometa Lovejoy i slično. Karakteristično je da sam isto koristio ISO800 umesto 1600.
Takođe, unutrašnje planete (Merkur i Venera) nikako ne mogu da budu u opoziciji, umesto toga one prolaze sa suprotne strane Sunca i to se onda zove gornja konjunkcija, dok je prolazak ispred Sunca donja konjunkcija. Udaljene planete imaju konjunkciju tako što isključivo prolaze iza Sunca.
Ove osnovne podele iz položajne astronomije bi verovatno značile nekom srednjevekovnom astrologu u cilju preživljavanja. Tada je kapiranje tih pojmova i uklapanje sa geocentričnim modelom zahtevalo mentalnu vratolomiju.
Ovog puta su se naređali jedno do drugog Mars, Venera i Mesec; gledano od najdaljeg ka najbližem. Mars je sa druge strane Sunca a Venera i Mesec sa ove strane.
Pošto sam hteo da u fotos uključim i Rtanj trebalo je malo proputovati po okolini; malo kraćeg ubeđivanja i lepša polovina je pristala da se priključi ekspediciji. Strana sveta na kojoj zalaze Mesec i ove dve planete je skoro tačno zapad, pa je računanje bilo vrlo prosto. Trebalo je samo na mapi nacrtati liniju koja vodi istočno, počevši od Rtnja.
Da sve ne bude previše prosto pobrinula se konfiguracija terena koja kaže da je predeo južno od Zaječara vrlo brdovit. U praksi to znači da se Rtanj češće ne vidi nego što se vidi, a vidi se samo sa uzvišenja. Gledajući mapu reljefa zaključio sam da brda između Lenovca i Lasova pružaju najveće šanse da se Rtanj vidi kako treba. Sa tog mesta se perfektno vidi kako Mesec i planete zalaze za planinu i to mora da je fascinantan prizor.
Sunce je zašlo kad smo bili na brdima iznad Felix Romulian-e. Levo od drveta vidite Rtanj i cilj je doći do mesta gde je Rtanj na zapadu (tj na mestu drveta). Deluje prosto.
Na putu do tamo sam se uverio da je ledena kiša jesenas napravila pravu kataklizmu. Nije bilo drveta ispod kog nisu ležale polomljene grane, a mnoga stabla su kompletno uništena. Tom prilikom sam video jedno usamljeno drvo koje je bilo idealno za snimak.
Snimljeno je sa tripoda; Tamron 17-50@36mm, ISO200, 2sec izlaganja. Problem je bio na šta fokusirati pa je fokus postavljen na drvo i malo iza; blenda f11 tako da je skoro sve u fokusu. Nisam hteo da blendu spuštam niže i zbog difrakcije ali pre svega zbog potrebnog vremena jer se Mesec i Venera veoma brzo kreću. Zaboravite detalje na Mesecu ako je vreme desetak sekundi i više.
Sa ove fotke vidite da još uvek nisam blizu mesta odakle treba snimati; trebalo je voziti još južno. Kad sam konačno stigao ispostavilo se da to mesto ne nudi nikakvu preglednost prema Rtnju! Po ko zna koji put me je Google prešao; gledano po konfiguraciji reljefa trebalo bi odatle videti Rtanj i to sa puta ali u praksi za to treba pešačiti 50-100m po šumi uzbrdo. Jesam li napomenuo da sam prethodno video tamo gomilu divljači? Ne? Dobro, bili su uglavnom srndaći i lisice, ali ja od oružja imam samo manfrotto. Zamišljam kako tučem srndaća tripodom...
Ovde je na 8 sekundi već na granici da se primeti pokret. Pošto je to bio praktični maksimum i nisam imao volje za lutanje po nenaseljenim šumama samo da bih ulovio zalazak Meseca za planinu Rtanj; okrenuo sam auto nazad prema Zaječaru. Pritom smo prošli kroz simpatično selo Lenovac, smešteno u nekakvom ambisu i odatle sam snimio sledeću fotku.
U pitanju su dve fotke po 8sec, f4.5 i ISO400. Dole su preklopljene za zemlju a gore su pomerene da bi kompenzovale rotaciju; zahvaljujući tome se malo i nazire silueta Rtnja. Takođe vidite da se nalazim severno od mesta na kome Mesec zalazi za planinu.
I upravo na najzabačenijem proplanku na visoravni, stao sam da opalim još koji snimak. U mrklom mraku se vrlo lako zapažala zodijačka svetlost. To je pokazatelj u kakvoj se divljini nalazimo.
Da ne bih potpuno spalio Mesec ISO je spušten na 400, f2.8 i pola minuta. To znači da je zodijačka svetlost bila još fascinantnija; prostirala se skoro do pola neba!
U povratku nisam propustio da opalim poneki probni kadar planine Baba ispred Paraćina (30sec i ISO800) a tu ujedno možete da vidite i efekte svetlosnog zagađenja od strane reflektora sa pumpe.
Tu je i napušteno koješta, liči na neku farmu. Vide se galaksije M31 i M33, kometa Lovejoy i slično. Karakteristično je da sam isto koristio ISO800 umesto 1600.
Коментари
Постави коментар