DOVIĐENJA
Kometa C/2014 Q2 Lovejoy je svoj perihel (najbliži prilaz Suncu) imala 30. januara, tačno pre dve nedelje. Što se mene tiče srećan joj put, jer se vidimo ponovo za nekih 8000 godina. U momentu perihela kometa je bila udaljena za trećinu više nego naša planeta od Sunca.
Još više meseci će biti moguće snimiti teleskopima ovu kometu ali prava prilika za pogled na njenu strukturu je ipak prošao - u jednom od prošlih postova sam opisao retko iskustvo tamnog neba gde se kometa jasno videla golim okom kao mutna zvezdica.
Još jedna interesantna pojava na našem nebu, pod bistrim i tamnim nebom takođe vidljiva golim okom, odlazi ovih dana u dnevnu svetlost - galaksija u Andromedi. Doduše ona će opet biti vidljiva na jesen tako da je nećemo dugo čekati.
U to ime sam otišao u mrak da snimim te dve šarene lepotice. Pripremio sam 12 snimka po 20sec, objektiv Tamron 17-50 je bio podešen na 30mm i f2.8. Stakiranje obavljeno u DSS-u i finalna podešavanja u PS-u. Ukupno vreme izlaganja je znači samo 4 minuta - sa tripoda i ne može nešto više da se uradi.
Obeležen je položaj interesantnijih pojava, odozgo nadole su dvostruko jato u Perseju (NGC869 & 884), kometa Lovejoy, i galaksija u Andromedi (M31, NGC224).
Prilikom obrade su posebno rađeni stek za nebo i za zemlju; kasnije je sve u Photoshopu uklopljeno.
Ovde vidite Orion kako lagano tone na zapadu, kao i jedan deo zimskih sazvežđa. Sasvim levo najsjajnija zvezda je Sirijus a iznad Oriona se nazire mala ljubičasta mrljica - na tom mestu se nalazi maglina Rozeta u sazvežđu Jednoroga (Monoceros). Sasvim prihvatljiv rezultat za jedan minut ekspozicije.
A šta kažete za boju zemlje? Ne, nije izlazeće Sunce bilo zaslužno za ovaj efekat. Na susednom brdu se nalaze neobjašnjivo jaki reflektori koji služe... eto, da obasjavaju okolna brda kilometrima. Da nije ovog objašnjenja moglo bi da izgleda kao da je snimljena neka kataklizma ili nuklearna proba.
Izgleda da struja nije dovoljno skupa sve dok postoji ovoliko svetlosnog zagađenja.
Još više meseci će biti moguće snimiti teleskopima ovu kometu ali prava prilika za pogled na njenu strukturu je ipak prošao - u jednom od prošlih postova sam opisao retko iskustvo tamnog neba gde se kometa jasno videla golim okom kao mutna zvezdica.
Još jedna interesantna pojava na našem nebu, pod bistrim i tamnim nebom takođe vidljiva golim okom, odlazi ovih dana u dnevnu svetlost - galaksija u Andromedi. Doduše ona će opet biti vidljiva na jesen tako da je nećemo dugo čekati.
U to ime sam otišao u mrak da snimim te dve šarene lepotice. Pripremio sam 12 snimka po 20sec, objektiv Tamron 17-50 je bio podešen na 30mm i f2.8. Stakiranje obavljeno u DSS-u i finalna podešavanja u PS-u. Ukupno vreme izlaganja je znači samo 4 minuta - sa tripoda i ne može nešto više da se uradi.
Obeležen je položaj interesantnijih pojava, odozgo nadole su dvostruko jato u Perseju (NGC869 & 884), kometa Lovejoy, i galaksija u Andromedi (M31, NGC224).
Prilikom obrade su posebno rađeni stek za nebo i za zemlju; kasnije je sve u Photoshopu uklopljeno.
Ovde vidite Orion kako lagano tone na zapadu, kao i jedan deo zimskih sazvežđa. Sasvim levo najsjajnija zvezda je Sirijus a iznad Oriona se nazire mala ljubičasta mrljica - na tom mestu se nalazi maglina Rozeta u sazvežđu Jednoroga (Monoceros). Sasvim prihvatljiv rezultat za jedan minut ekspozicije.
A šta kažete za boju zemlje? Ne, nije izlazeće Sunce bilo zaslužno za ovaj efekat. Na susednom brdu se nalaze neobjašnjivo jaki reflektori koji služe... eto, da obasjavaju okolna brda kilometrima. Da nije ovog objašnjenja moglo bi da izgleda kao da je snimljena neka kataklizma ili nuklearna proba.
Izgleda da struja nije dovoljno skupa sve dok postoji ovoliko svetlosnog zagađenja.
Коментари
Постави коментар