MESEC I SPIKA
Svaki novi komad opreme obavezno se prvo dobro istestira na Mesecu a zatim i na ostalim astronomskim objektima. U ovom slučaju šaka mi je dopao eos 40d i uporno pokušavam da vidim ima li promene u odnosu na 20d što se tiče dinamičkog raspona, a što bi mi najdraže bilo. Ostale fensi sitnice (live-view, veći displej i sl) su u astrofotografiji korisne ali ne donose bolju sliku. Glavna stvar je senzor a tu će biti još testiranja.
Ideja je bila da snimim Mesec u prvoj četvrtini onako, na brzinu. Počeo sam već u sumrak, samo što je Sunce zašlo. Teleskop 150/750 je iznet na ambijentalnih 30-ak stepeni, naravno da je razlika temperature optike i okoline napravila jaku turbulenciju ali rešio sam da ipak snimam. Parametri: ISO100 i 1/100sec:
Ideja je bila da snimim Mesec u prvoj četvrtini onako, na brzinu. Počeo sam već u sumrak, samo što je Sunce zašlo. Teleskop 150/750 je iznet na ambijentalnih 30-ak stepeni, naravno da je razlika temperature optike i okoline napravila jaku turbulenciju ali rešio sam da ipak snimam. Parametri: ISO100 i 1/100sec:
Boje su malo podešavane, uvek je potrebno doterati balans bele kod objekata koji idu naniže. U ovom slučaju originalna slika je vukla malo na žuto. Ono što je takođe bilo upadljivo je termička turbulencija.
Rekli biste lepa, oštra sličica? Pa ne baš. Turbulencija je efikasno brisala najsitnije detalje tako da je postizanje pravog fokusa bilo faktički nemoguće. Evo isečka uvećanog za 80%, bez ikakve obrade, gde se vidi sva katastrofa turbulencije.
Šta da se radi, ostavio sam ceo sklop nekih pola sata da se adaptira pa da mogu nešto da radim. Nakon toga se situacija vidno poboljšala i pao je mrak a ja sam onda ugledao nešto pored Meseca: Spiku, najsjajniju zvezdu sazvežđa Virgo.
Spika (klas žita na latinskom, ko zna kakve to veze ima sa devicama) je i inače jako blizu ekliptike pa se često mimoilazi sa planetama i Mesecom. Priča se da je Hiparhu upravo ova zvezda poslužali kao osnova za otkriće precesije, u osnovi on je izmerio da se ona pomera unazad oko 50 ugaonih sekundi godišnje, manje od jednog minuta, odnosno ceo stepen za 71 godinu.
Uopšteno rečeno ova zvezda magnitude 1.04 je plavi gigant, dvojna zvezda i pulsirajuća promenljiva tipa Beta Cefeja. Od svega toga u mom teleskopu se nazire samo da je plavičasta. Pošto su i Mesec i Spika smešteni van centra kadra, a imjući u vidu da newtonian bez korektora nije flat-field sistem očekivane degradacije slike su primetne (rub Meseca dole desno).
Коментари
Постави коментар