JATO M5 U ZMIJI
Kao što se iz naslova vidi tema je globularno (zbijeno) zvezdano jato M5 koje u ponoć u maju blista na sredini južnog neba. Idealno vreme za snimanje istog.
Globularnih jata na jugu iz naših krajeva ima poprilično. Zapravo ona su prividno raspoređena tako; njihov stvarni položaj je bilo gde u halou naše galaksije. Ipak ih statistički ima najviše sa obe strane Mlečnog puta i to u pravcu središta istog. Za posmatrače iz naših krajeva to je opet južni deo neba.
Što se tiče konkretno M5, jato je izuzetno staro i samim tim sagrađeno uglavnom od zvezda na glavnom nizu i crvenih giganata. Belih patuljaka ima manje. Naravno da se to vidi kao boja na slici; jato i većina zvezda u njemu su uglavnom crveni.
Sa prečnikom samog jata od 165 svetlosnih godina, odnosno gravitacionim dometom od 200 s.g. ovo je jedno od najvećih globularnih jata. Sa nekih stotinak dosad otkrivenih promenljivih M5 je i danas veoma interesantan objekat za proučavanje; pomenuću još i otkriće veoma retke patuljaste nove u ovom jatu (osim ovde nađene stu i u M30 i NGC6712). Ovo je važno jer se danas predpostavlja da patuljaste nove možemo da koristimo kao standardne mere za udaljenost objekata, slično kao što su to svojevremeno bile RR Lyrae Edvinu Hablu za merenje distance M31.
Ovo jato se pod izuzetnim uslovima naslućuje i golim okom, mada se mnogo lakše zapaža dvogledom. Manji teleskopi isporučuju sliku fascinantne svetle mrlje koja je upadljivo svetlija u svom centru. Najsjajnije zvezde su 11-12mag pa je za razlaganje na pojedinačne zvezde ipak potreban malo veći instrument; minimalno 200mm se preporučuje. A kad smo kod većih instrumenata, na aperturama od preko 15" se vrlo lako zapaža zatamnjenje u strukturi jata istočno od jezgra; na mojoj slici je to na 12h.
Najsjanija zvezda na slici je 5 Serpens; ona je pete magnitude. Inače ima malog pratioca desete magnitude koji se ovde jedva nazire na 13h, preklapajući se sa strukturom diska glavne zvezde.
Snimano je 43x20sec, ISO800. Obrada je Iris i PS CS3. Sever je desno.
Na snimcima se vidi da vinjetiranja uopšte nema a nije bilo ni potrebe da se oduzima flat. Razlog je bila oprezna upotreba opcije curves. Drugi snimak predstavlja crop koji je uvećan blagim resamplingom i tu se vidi drugi razlog mog zadovoljstva: centar nije izgoreo i sačuvao je svoje detalje. Takođe, to najviše zavisi od naknadne obrade u PS CS3.
Globularnih jata na jugu iz naših krajeva ima poprilično. Zapravo ona su prividno raspoređena tako; njihov stvarni položaj je bilo gde u halou naše galaksije. Ipak ih statistički ima najviše sa obe strane Mlečnog puta i to u pravcu središta istog. Za posmatrače iz naših krajeva to je opet južni deo neba.
Što se tiče konkretno M5, jato je izuzetno staro i samim tim sagrađeno uglavnom od zvezda na glavnom nizu i crvenih giganata. Belih patuljaka ima manje. Naravno da se to vidi kao boja na slici; jato i većina zvezda u njemu su uglavnom crveni.
Sa prečnikom samog jata od 165 svetlosnih godina, odnosno gravitacionim dometom od 200 s.g. ovo je jedno od najvećih globularnih jata. Sa nekih stotinak dosad otkrivenih promenljivih M5 je i danas veoma interesantan objekat za proučavanje; pomenuću još i otkriće veoma retke patuljaste nove u ovom jatu (osim ovde nađene stu i u M30 i NGC6712). Ovo je važno jer se danas predpostavlja da patuljaste nove možemo da koristimo kao standardne mere za udaljenost objekata, slično kao što su to svojevremeno bile RR Lyrae Edvinu Hablu za merenje distance M31.
Ovo jato se pod izuzetnim uslovima naslućuje i golim okom, mada se mnogo lakše zapaža dvogledom. Manji teleskopi isporučuju sliku fascinantne svetle mrlje koja je upadljivo svetlija u svom centru. Najsjajnije zvezde su 11-12mag pa je za razlaganje na pojedinačne zvezde ipak potreban malo veći instrument; minimalno 200mm se preporučuje. A kad smo kod većih instrumenata, na aperturama od preko 15" se vrlo lako zapaža zatamnjenje u strukturi jata istočno od jezgra; na mojoj slici je to na 12h.
Najsjanija zvezda na slici je 5 Serpens; ona je pete magnitude. Inače ima malog pratioca desete magnitude koji se ovde jedva nazire na 13h, preklapajući se sa strukturom diska glavne zvezde.
Snimano je 43x20sec, ISO800. Obrada je Iris i PS CS3. Sever je desno.
Na snimcima se vidi da vinjetiranja uopšte nema a nije bilo ni potrebe da se oduzima flat. Razlog je bila oprezna upotreba opcije curves. Drugi snimak predstavlja crop koji je uvećan blagim resamplingom i tu se vidi drugi razlog mog zadovoljstva: centar nije izgoreo i sačuvao je svoje detalje. Takođe, to najviše zavisi od naknadne obrade u PS CS3.
Коментари
Постави коментар