MARS I SUPERNOVA U M95
Prilično sam spržio senzor ovom slikom ali nema veze, vredelo je. Verovatno će na mestu Marsa nadalje stajati nekoliko novih hot-pixela.
Imajući u vidu da se u vidnom polju nalazi objekt magnitude -1.0 očekivano je da će to napraviti svakakve degradirajuće efekte na ostatak slike. Međutim, uprkos velikoj razlici u dinamičkom opsegu slika nije ispala toliko loša koliko sam očekivao.
Nije retka pojava da velike planete prolaze pored deep sky čudesa ali ovog puta je distanca od obe galaksije bila skoro podjednaka. Moje je bilo da rotiram tubus i aparat u fokuseru, i da time približno spajkove dovedem u simetričan položaj.
Reč dve o objektima.
Galaksije M95 i M96 se nalaze u Lavu i, kao što se vidi, predstavljaju dve spirale. Sjaj im je uobičajenih 9.7 i 9.3mag, respektivno. Za otkriće obe galaksije zaslužan je Pierre Méchain a Messier ih je odmah potom uvrstio u svoj katalog nebeskih nejasnoća. Udaljene su od nas 38 odnosno 31 milion svetlosnih godina.
Unutar ove male grupe koju čini nekoliko galaksija, između ostalih i susedna M105, postoje značajne gravitacione interakcije. To se vidi po distorziji krakova M96 (leva na slici) a i po produkciji supernova.
Dana 16.3.2012 je registrovana sjajna supernova u galaksiji M95 tipa II; njena magnituda je na slici oko 13mag. Dobila je oznaku SN2012 aw. Pošto je snimak nastao samo jedan dan nakon eksplozije zvezde na Adžinim livadama iznad Kragujevca u momentu odsustva LP-a moguće je bilo prodreti i koju magnitudu dublje.
Na slici imate obeležen položaj supernove SN2012 aw. Inače je snimanje podrazumevalo 32 snimka od po pola minuta na ISO1600. Problem je bio nakon toga u tome što je Iris odbio da registruje snimke. Verovatno se zbunio ogromnim Marsom u kadru, koji se pritom i lagano pomera. Zato sam oštroumno upotrebio DSS koji je, s druge strane, pobrljavio sa bojama. Sve je otišlo u plavičastu nijansu pa sam vraćao ručno, odnosno odokativno.
Bilo kako bilo, u suštini sam zadovoljan ulovom ovako retkog prizora. Dole je uvećanje za oko 30% od originalne rezolucije.
U principu dobra lokacija može da donese i nešto nižu graničnu magnitudu (pored jačeg kontrasta u srednjim tonovima). Ovde najslabija detektovana zvezda ide 18.5mag u plavoj svetlosti, odnosno 17.1 u crvenoj.
Imajući u vidu da se u vidnom polju nalazi objekt magnitude -1.0 očekivano je da će to napraviti svakakve degradirajuće efekte na ostatak slike. Međutim, uprkos velikoj razlici u dinamičkom opsegu slika nije ispala toliko loša koliko sam očekivao.
Nije retka pojava da velike planete prolaze pored deep sky čudesa ali ovog puta je distanca od obe galaksije bila skoro podjednaka. Moje je bilo da rotiram tubus i aparat u fokuseru, i da time približno spajkove dovedem u simetričan položaj.
Reč dve o objektima.
Galaksije M95 i M96 se nalaze u Lavu i, kao što se vidi, predstavljaju dve spirale. Sjaj im je uobičajenih 9.7 i 9.3mag, respektivno. Za otkriće obe galaksije zaslužan je Pierre Méchain a Messier ih je odmah potom uvrstio u svoj katalog nebeskih nejasnoća. Udaljene su od nas 38 odnosno 31 milion svetlosnih godina.
Unutar ove male grupe koju čini nekoliko galaksija, između ostalih i susedna M105, postoje značajne gravitacione interakcije. To se vidi po distorziji krakova M96 (leva na slici) a i po produkciji supernova.
Dana 16.3.2012 je registrovana sjajna supernova u galaksiji M95 tipa II; njena magnituda je na slici oko 13mag. Dobila je oznaku SN2012 aw. Pošto je snimak nastao samo jedan dan nakon eksplozije zvezde na Adžinim livadama iznad Kragujevca u momentu odsustva LP-a moguće je bilo prodreti i koju magnitudu dublje.
Na slici imate obeležen položaj supernove SN2012 aw. Inače je snimanje podrazumevalo 32 snimka od po pola minuta na ISO1600. Problem je bio nakon toga u tome što je Iris odbio da registruje snimke. Verovatno se zbunio ogromnim Marsom u kadru, koji se pritom i lagano pomera. Zato sam oštroumno upotrebio DSS koji je, s druge strane, pobrljavio sa bojama. Sve je otišlo u plavičastu nijansu pa sam vraćao ručno, odnosno odokativno.
Bilo kako bilo, u suštini sam zadovoljan ulovom ovako retkog prizora. Dole je uvećanje za oko 30% od originalne rezolucije.
U principu dobra lokacija može da donese i nešto nižu graničnu magnitudu (pored jačeg kontrasta u srednjim tonovima). Ovde najslabija detektovana zvezda ide 18.5mag u plavoj svetlosti, odnosno 17.1 u crvenoj.
Коментари
Постави коментар