M100 I OKOLNE GALAKSIJE
Svakako jedna od interesantnijih galaksija u Virgo klasteru (premda smeštena na granici Virgo i Coma sazvežđa) je M100. Za njeno otkrivanje je zaslužan Mechain nakon čega je Messier uvrstio u katalog; ali pravac interesovanja ka ovom objektu je okrenuo William Herschell. Navodno je prepoznao zvezdana jata u samoj galaksiji dok je Lord Rosse prepoznao spiralni obrazac strukture tako poznat na primeru M51.
O ovoj galaksiji nema puno interesantnih podataka, sem da je u zadnjih 100 godina imala pet supernovih. Pratioc NGC4322 se nalazi severno od glavne galaksije, dok je NGC4328 poznata po crnoj rupi u svom centru od 40 miliona solarnih masa.
Sem nje i par drugih na slici postoji još desetak neobeleženih galaksija niže magnitude, ali ionako nisu interesantne - sem kao test optike i meteorološke transparencije.
U principu sam ovde isprobao tehniku "maksimalnog razvlačenja" koja se sastoji u tome da se prvo 32-bitni stack preeksponira a zatim regularno obrađuje ponovo kao 16b slika. Pritom se javljaju regioni preeksponiranosti ali se srednji i tamniji tonovi time jasno naglašavaju a to se upravo očekuje kod galaksija. Paralelno sa tim se iz početka obrađuje 16b TIF i njime se maskiraju preeksponirani regioni (jezgro i veće zvezde) na prethodnoj slici.
Naravno da je nemoguće izbeći šum kod ovako kratkih ekspozicija, treba imati u vidu da je broj light frameova 43 i ukupna ekspozicija izlazi na 21.5 minuta. Međutim, treba probati obradu do maksimuma ako imate tamno nebo.
A ja sam imao te večeri. Snimljeno na Adžinim livadama polovinom marta.
O ovoj galaksiji nema puno interesantnih podataka, sem da je u zadnjih 100 godina imala pet supernovih. Pratioc NGC4322 se nalazi severno od glavne galaksije, dok je NGC4328 poznata po crnoj rupi u svom centru od 40 miliona solarnih masa.
Sem nje i par drugih na slici postoji još desetak neobeleženih galaksija niže magnitude, ali ionako nisu interesantne - sem kao test optike i meteorološke transparencije.
U principu sam ovde isprobao tehniku "maksimalnog razvlačenja" koja se sastoji u tome da se prvo 32-bitni stack preeksponira a zatim regularno obrađuje ponovo kao 16b slika. Pritom se javljaju regioni preeksponiranosti ali se srednji i tamniji tonovi time jasno naglašavaju a to se upravo očekuje kod galaksija. Paralelno sa tim se iz početka obrađuje 16b TIF i njime se maskiraju preeksponirani regioni (jezgro i veće zvezde) na prethodnoj slici.
Naravno da je nemoguće izbeći šum kod ovako kratkih ekspozicija, treba imati u vidu da je broj light frameova 43 i ukupna ekspozicija izlazi na 21.5 minuta. Međutim, treba probati obradu do maksimuma ako imate tamno nebo.
A ja sam imao te večeri. Snimljeno na Adžinim livadama polovinom marta.
Коментари
Постави коментар