M52 REGION - POREĐENJE IRIS vs DSS
Sazvežđe Kasiopeje je veoma interesantno po pitanju deep sky objekata. Ima tu svega i svačega; od dvojnih i promenljivih zvezda, preko gomile otvorenih i zatvorenih zvezdanih jata (klastera) do maglina.
Međutim, sem opreme i dobre volje skoro svi ovi objekti zahtevaju i tamno nebo. Pošto je opštepoznata stvar da ja to ovde nemam pokušao sam da snimim region oko jata M52 objektivom 200mm kastriranim na f7. Aparat nije bio modifikovan pa se rezultati ne mogu nazvati reprezentativnim.
Na snimku koga čine 10 snimka po 4min na ISO800 možemo da vidimo mnogo toga. Najbitniji objekti su obeleženi dole:
Imam utisak da Iris toliko dobro radi svoj posao da slika koja izađe iz njega ima najveće šanse da prikaže tamne nijanse malog dinamičkog raspona. Doduše, to ima svoju cenu - skoro sve sjajnije zvezde su u Irisu naprosto pregorele. Pokušao sam da istu obradu obavim u potpuno amaterski nastrojenom DSS-u i rezultat je mnogo bolji, bar po pitanju izgorelih zvezda. Estetika čuda čini.
Cena slave je ta da je dinamički raspon u srednjim tonovima nešto manji, procenite sami.
Da napomenem da sam odokativno rastezao curves u PS-u tako da oba primera i nisu baš 1000% reprezentativna; međutim, možemo da smatramo da je ekvivalentna. U svakom slučaju ovde poeni po pitanju estetike zvezda neočekivano idu DSS-u.
Ali (uvek ima neko ali) DSS je program koji nije baš vešt sa bojama. Moralo je dobro da se žonglira u Photoshopu da bi se dobio ovakav rezultat tako da...
Rekoh, estetika...
Međutim, sem opreme i dobre volje skoro svi ovi objekti zahtevaju i tamno nebo. Pošto je opštepoznata stvar da ja to ovde nemam pokušao sam da snimim region oko jata M52 objektivom 200mm kastriranim na f7. Aparat nije bio modifikovan pa se rezultati ne mogu nazvati reprezentativnim.
Na snimku koga čine 10 snimka po 4min na ISO800 možemo da vidimo mnogo toga. Najbitniji objekti su obeleženi dole:
Imam utisak da Iris toliko dobro radi svoj posao da slika koja izađe iz njega ima najveće šanse da prikaže tamne nijanse malog dinamičkog raspona. Doduše, to ima svoju cenu - skoro sve sjajnije zvezde su u Irisu naprosto pregorele. Pokušao sam da istu obradu obavim u potpuno amaterski nastrojenom DSS-u i rezultat je mnogo bolji, bar po pitanju izgorelih zvezda. Estetika čuda čini.
Cena slave je ta da je dinamički raspon u srednjim tonovima nešto manji, procenite sami.
Da napomenem da sam odokativno rastezao curves u PS-u tako da oba primera i nisu baš 1000% reprezentativna; međutim, možemo da smatramo da je ekvivalentna. U svakom slučaju ovde poeni po pitanju estetike zvezda neočekivano idu DSS-u.
Ali (uvek ima neko ali) DSS je program koji nije baš vešt sa bojama. Moralo je dobro da se žonglira u Photoshopu da bi se dobio ovakav rezultat tako da...
Rekoh, estetika...
Коментари
Постави коментар