VEŠALICA - CR399
Reč je o klasičnom objektu iz liste za dvogled. Prečnik od celog stepena i magnituda 3.6 znače da se ovaj objekat bez problema vidi golim okom, naravno, iz tamnijih krajeva. Vešalica (Coathanger) ima i službenu oznaku Cr399 a zovu je još i Brocchi's cluster po astronomu amateru koji je Vešalicu opisao i uvrstio u spisak za kalibracijsku fotometriju, tada revolucionarnu novu metodu (dvadesetih godina XX veka).
Klaster uključuje i zvezde 4, 5 i 7 Vulpeculae; 6 zvezda je u pravoj liniji a 4 se nalaze sa južne strane. Sem tih 10 najsjajnijih još tridesetak drugih je prijavljeno u okolini i smatralo se da sve one čine klaster.
Danas je jasno da nikakve reči o klasteru nema, nakon što je Hipparcos izmerio zvezdane paralakse može se reći da Vešalicu čini niz sasvim slučajno poređanih zvezda koje nisu ni blizu a i ne kreću se u istom smeru.
O fotosu: budući da je snimanje obavljeno na oko 30 stepeni ambijentalne temperature u startu mi je bilo jasno da će biti mnogo šuma. Nakon spajanja 39 slika po 30sec ISO1600 kroz 200mm objektiv na f7.0 temperaturni šum je ispao skoro nerešiv problem. Analizom fotki Iris je našao rekordan broj hot pixela.
Na levoj strani Vešalice se nalazi mali izduženi klaster NGC6802 sa prečnikom od oko 3 minuta. Njegove zvezde (inače poprilično kompresovane) se kreću 14-18mag. Razlučivanje je poprilično težak zadatak za 200mm prajm ali i atmosferu koja je bila toliko nestabilna da su zvezde oscilirale u sjaju za više od jedne magnitude.
To je i glavni razlog zašto sam snimao na manjoj žižnoj daljini.
Klaster uključuje i zvezde 4, 5 i 7 Vulpeculae; 6 zvezda je u pravoj liniji a 4 se nalaze sa južne strane. Sem tih 10 najsjajnijih još tridesetak drugih je prijavljeno u okolini i smatralo se da sve one čine klaster.
Danas je jasno da nikakve reči o klasteru nema, nakon što je Hipparcos izmerio zvezdane paralakse može se reći da Vešalicu čini niz sasvim slučajno poređanih zvezda koje nisu ni blizu a i ne kreću se u istom smeru.
O fotosu: budući da je snimanje obavljeno na oko 30 stepeni ambijentalne temperature u startu mi je bilo jasno da će biti mnogo šuma. Nakon spajanja 39 slika po 30sec ISO1600 kroz 200mm objektiv na f7.0 temperaturni šum je ispao skoro nerešiv problem. Analizom fotki Iris je našao rekordan broj hot pixela.
Na levoj strani Vešalice se nalazi mali izduženi klaster NGC6802 sa prečnikom od oko 3 minuta. Njegove zvezde (inače poprilično kompresovane) se kreću 14-18mag. Razlučivanje je poprilično težak zadatak za 200mm prajm ali i atmosferu koja je bila toliko nestabilna da su zvezde oscilirale u sjaju za više od jedne magnitude.
To je i glavni razlog zašto sam snimao na manjoj žižnoj daljini.
Коментари
Постави коментар