JEDNA SOVA I JEDNA GALAKSIJA
Objekti koji spadaju u najinteresantnije koji se mogu naći u sazvežđu Velikog medveda svakako su galaksija M108 i planetarna maglina M97. One su razdvojene prostorom od jednog ugaonog stepena pa je poželjno da vidno polje teleskopa (ili teleobjektiva) bude oko 1.5-2 stepena. Ako je vidno polje veće (tj žižna daljina instrumenta manja) onda je crop nezaobilazna faza u obradi radi dobijanja poželjne estetske kompozicije elemenata. Naravno da to onda dovodi do gubitka detalja u galaksiji i maglini...
Zaključak: idealan instrument treba da ima žižnu daljinu oko 750mm, pod uslovom da koristimo APS-C senzor (22.5x15mm). To je specifikacija mog teleskopa koji bi bio prosto idealan samo kad bi imao ravno polje do ruba iliti koma-korektor.
U sredini se nalazi zvezda magnitude 8.02, levo je M108 a desno M97. Ispod centralne zvezde i malo desno vidite mutnu zvezdu koja se prilikom posmatranja u većim instrumentima vrlo često tako prepoznaje: kao zvezda. Zapravo je reč o galaksiji NGC3594 koja sjaji magnitudom 13.7mag.
Što se tiče slike ona je nastala stakiranjem 41 snimka po pola minuta i ISO1600. Potrudio sam se da smanjim najsjajnije zvezde koje su u obradi poprilično narasle.
Međutim... Maglina M97 je ispala previše saturirana, koma prilično ruinira detalje na 100%, zvezde su i dalje previše uhranjene da bi to izgledalo estetski dobro.
Ponovna obrada ovog puta samo planetarne magline izgleda ovako:
Mala zvezda na 14h od M97 malo dođe mutna... Iza nje i udesno se projektuje galaksija PGC čija fotografska magnituda je 16. Lično mislim da to uopšte nije loš rezultat obzirom na činjenicu da snimam bez CLS/LP filtera.
Zaključak: idealan instrument treba da ima žižnu daljinu oko 750mm, pod uslovom da koristimo APS-C senzor (22.5x15mm). To je specifikacija mog teleskopa koji bi bio prosto idealan samo kad bi imao ravno polje do ruba iliti koma-korektor.
U sredini se nalazi zvezda magnitude 8.02, levo je M108 a desno M97. Ispod centralne zvezde i malo desno vidite mutnu zvezdu koja se prilikom posmatranja u većim instrumentima vrlo često tako prepoznaje: kao zvezda. Zapravo je reč o galaksiji NGC3594 koja sjaji magnitudom 13.7mag.
Što se tiče slike ona je nastala stakiranjem 41 snimka po pola minuta i ISO1600. Potrudio sam se da smanjim najsjajnije zvezde koje su u obradi poprilično narasle.
Međutim... Maglina M97 je ispala previše saturirana, koma prilično ruinira detalje na 100%, zvezde su i dalje previše uhranjene da bi to izgledalo estetski dobro.
Ponovna obrada ovog puta samo planetarne magline izgleda ovako:
Mala zvezda na 14h od M97 malo dođe mutna... Iza nje i udesno se projektuje galaksija PGC čija fotografska magnituda je 16. Lično mislim da to uopšte nije loš rezultat obzirom na činjenicu da snimam bez CLS/LP filtera.
Коментари
Постави коментар