GALAKSIJA MEĐU OBLACIMA
Na samoj granici Ursa major i Leo minor (nek' se vidi ko je učio latinski!) nalazi se galaksija iz naslova. Teška za brzinsko snimanje, doživela je upravo to: jurio sam je između naleta oblaka. Predviđeno vreme nije obećavalo ništa dobro ali vedro nebo popodne i predveče me je obradovalo. Snimanje je krenulo oko 21h a potom su se ukazali i prvi cirusi, uporno napadajući mesto gde se nalazila NGC3184. Snimam nekoliko minuta pa isto toliko čekam...
U praksi se dešava da izmaglica smanjuje transparenciju ali ovog puta sam se konkretno uverio koliko običan poluprovidan cirus može da napravi štetu. Galaksija istog momenta iščezne sa ekrana a celo nebo dobije ružnu narandžastu LP boju...
Sama NGC3184 je umereno velika i sjajna galaksija koja je skoro licem okrenuta ka nama. Ugao iznosi 135st. To je i razlog njenog niskog površinskog sjaja od 13.90m/arcmin2.
Međutim, galaksija ima interesantnu spiralnu strukturu koja se, iskreno, tek nazire na ovim fotkama.
Ovde je crop 100% iz koga se vidi da može i bolje. Snimljeno je ukupno 18x30sec ISO1600, eos 20d & N150/750.
Idući put mogao bih da snimim još lightova pa da rezultat bude bolji. Mada, iz ovako kratke ekspozicije zadovoljan sam i ovim signalom.
Nakon par dana sam snimao ponovo i dobio dovoljno materijala za novu obradu. Zbog prelaska meridijana tubus teleskopa je rotiran za 180st pa su i fotke zarotirane. Nadao sam se da neće biti problema sa tim ali Iris me prijatno iznenadio - nije me čak ni obavestio o drugačijoj orijentaciji snimaka koji se obrađuju.
Početni stack (kompresovan u JPG) od 55 snimaka koji uključuju i 18 lightova sa početka posta:
Kao što vidite ovde se vidi jedino da se ništa ne vidi. To je uobičajeno za 32-bitne stackove na početku obrade u PS. Jedino su levels podešeni na 110. Posle obrade koja uključuje prilično rastezanje i gde šum nije skidan, dobio sam ovo:
Prilično uočljiva razlika, jel?
Činjenica je da sam ovo radio na brzinu pa nisam zvezde maskirao, tj ispale su mnogo veće i nekako... debeljuškaste. Šum nije skidan jer se NoiseNinja nikako nije snalazio, hteo je da skida i šum usred galaksije. Obeleženi objekti:
Zvezda u desnom uglu, zove se Tania Australis, navodno Tania potiče iz arapskog (naravno da je prefiks australis dodat iz latinskog). Magnitude je oko 3.0 i predstavlja iregularnu promenljivu. Ovde je interesantno što spajkovi dobijaju čudnu orijentaciju jer je zvezda bila na periferiji čipa/vidnog polja; pritom su pola fotki bile 180st zarotirane u odnosu na drugu polovinu.
Galaksija NGC3179 se nalazi u liniji sa još dve zvezde i skoro je nemoguće vizuelno videti je u uobičajenim amaterskim instrumentima. Zvezde su oko 14mag a galaksija 13.1.
Za kraj imate crop oko 100% koji pokazuje onoliko strukture koliko je to sa 750mm žižne daljine moguće, u nekim uobičajenim LP i atmosferskim uslovima.
U praksi se dešava da izmaglica smanjuje transparenciju ali ovog puta sam se konkretno uverio koliko običan poluprovidan cirus može da napravi štetu. Galaksija istog momenta iščezne sa ekrana a celo nebo dobije ružnu narandžastu LP boju...
Sama NGC3184 je umereno velika i sjajna galaksija koja je skoro licem okrenuta ka nama. Ugao iznosi 135st. To je i razlog njenog niskog površinskog sjaja od 13.90m/arcmin2.
Međutim, galaksija ima interesantnu spiralnu strukturu koja se, iskreno, tek nazire na ovim fotkama.
Ovde je crop 100% iz koga se vidi da može i bolje. Snimljeno je ukupno 18x30sec ISO1600, eos 20d & N150/750.
Idući put mogao bih da snimim još lightova pa da rezultat bude bolji. Mada, iz ovako kratke ekspozicije zadovoljan sam i ovim signalom.
Nakon par dana sam snimao ponovo i dobio dovoljno materijala za novu obradu. Zbog prelaska meridijana tubus teleskopa je rotiran za 180st pa su i fotke zarotirane. Nadao sam se da neće biti problema sa tim ali Iris me prijatno iznenadio - nije me čak ni obavestio o drugačijoj orijentaciji snimaka koji se obrađuju.
Početni stack (kompresovan u JPG) od 55 snimaka koji uključuju i 18 lightova sa početka posta:
Kao što vidite ovde se vidi jedino da se ništa ne vidi. To je uobičajeno za 32-bitne stackove na početku obrade u PS. Jedino su levels podešeni na 110. Posle obrade koja uključuje prilično rastezanje i gde šum nije skidan, dobio sam ovo:
Prilično uočljiva razlika, jel?
Činjenica je da sam ovo radio na brzinu pa nisam zvezde maskirao, tj ispale su mnogo veće i nekako... debeljuškaste. Šum nije skidan jer se NoiseNinja nikako nije snalazio, hteo je da skida i šum usred galaksije. Obeleženi objekti:
Zvezda u desnom uglu, zove se Tania Australis, navodno Tania potiče iz arapskog (naravno da je prefiks australis dodat iz latinskog). Magnitude je oko 3.0 i predstavlja iregularnu promenljivu. Ovde je interesantno što spajkovi dobijaju čudnu orijentaciju jer je zvezda bila na periferiji čipa/vidnog polja; pritom su pola fotki bile 180st zarotirane u odnosu na drugu polovinu.
Galaksija NGC3179 se nalazi u liniji sa još dve zvezde i skoro je nemoguće vizuelno videti je u uobičajenim amaterskim instrumentima. Zvezde su oko 14mag a galaksija 13.1.
Za kraj imate crop oko 100% koji pokazuje onoliko strukture koliko je to sa 750mm žižne daljine moguće, u nekim uobičajenim LP i atmosferskim uslovima.
Коментари
Постави коментар