28.06.2013.

NGC5746 - KOCKASTA GALAKSIJA

Da li vam ova galaksija izgleda čudno? Nije li možda njeno jezgro kockastog oblika?
Sa ovih slika takvi detalji ne bi bili baš tako jasno uočljivi, ali svakako je moguće na većim teleskopima i tamnijim lokacijama videti ovaj fenomen: kockasto ispupčenje u centru umesto uobičajenog eliptičnog ili loptastog.
Reč je, naravno, o perspektivi - prečka ove galaksije se pruža od nas preko jezgra na suprotan kraj ove poprečno orijentisane galaksije. Čista je slučajnost u pitanju ali eto, ima i toga.


Ovde se radi o NGC5746, poprečno orijentisanoj spiralnoj galaksiji sa prečkom, lociranoj u istočnom delu sazvežđa Virgo. Ovo ni slučajno nije jedino čudo tamo; sazvežđe je prepuno najčudnijih i najspektakularnijih galaksija u odnosu na koje ovo dođe kao kompletna dosada.

Naravno da sa malim teleskopom i osrednje upropaštenim nebom svi ovi detalji više dođu kao vežba imaginacije nego kao jasno vidljive činjenice, ali šta je - tu je. Slika je 20% uvećan isečak iz originalnog snimka. Sever je levo.

Po Heršelu ovde imamo veliku, svetlu, izduženu i u centru sjajniju galaksiju; sa magnitudom 10.3. Ukupna dužina je oko jedne desetine Mesečevog prečnika.
Za nalaženje ove galaksije u amaterskom teleskopu se očekuje da prvo nađete zvezdu 109 Virginis, u Stellarium-u pogrešno označene kao 19 Vir. To je najsjanija zvezda na slici (3.71mag). Nakon toga, NGC5746 je zapadno dve trećine Mesečevog prečnika. U kadru dole desno postoji i manja NGC5740, takođe poprečna ali postavljena pod manjim uglom. Kod nje se isto zapaža nepravilan sferni oblika kao i postepeno povećanje sjaja idući ka centru ("gradualy bright middle" u originalnim Heršelovim opisima).


Snimati od kuće ima i svojih draži, svako postavljanje i rastavljanje opreme dođe bezbolnije. Struja takođe nije problem - veoma bitno, montaža i aparat su poprilično žedni po ovom pitanju a najmanji pad napona se ogleda u tome da nema snimanja.
U ovom slučaju sam dosta zadovoljan fajlom koji je izbacio 40d. Njegov 14-bitni konverter na papiru daje prilično bolje performanse od 12-bitnog 20d što se tiče srednjih i svetlijih tonova. U praksi (uobičajena dnevna fotografija) te razlike veoma retko mogu da se detektuju u RAW formatu, u JPEG je to kompletno isto; međutim, u astrofotografiji to može biti od značaja. Meni lično se čini da razlika u dinamičkom razvlačenju postoji ali da nije velika. Inače, dinamički raspon na ovoj slici je veoma mali jer LP briše najtamnije detalje galaksije i tu nikakav aparat ne pomaže.
Dokaz da sam veoma blizu praktičnog maksimuma izvlačenja detalja iz senzora je pojava horizontalnih linija (slično bendingu samo mnogo sitnije) koje su ovde malo ukoso. Drugim rečima, ovde nije loš aparat već je loše nebo. Mada poređenje 20d i 40d ima smisla napraviti u budućnosti.

Parametri: 32x30sec, ISO1600, 40d + 150/750, Iris, PS CS3. Na prvoj slici sever je levo, na drugoj sever je gore.

Нема коментара:

Постави коментар