29.03.2013.

NEOBAVEZNI EKSPERIMENTI

Ništa lepše od iznenađenja vremenom. Na osnovu teorije verovatnoće moguća su i nepredviđena razvedravanja kojih nema sudeći po ETA modelu; to sam upravo svojim očima video u konkretnom slučaju. Zato sam smesta počeo da montiram opremu...
Naravno, da sve ne bi bilo idealno pobrinuo se južni vetar koji se može klasifikovati (da je bio par čvorova jači) kao uragan. Tu su i svetlosno zagađenje na jugozapadu (južni deo Jagodine i cela industrijska zona) kao i pun Mesec koji je baš tad izlazio.

Svejedno, plan te večeri nije postojao. Pokušao sam da snimim kometu Panstarrs ali đavola, nije bilo moguće na predviđenom mestu videti bilo šta sa repićem. Da sam snimio neku dužu ekspoziciju možda bih je i našao, ali bih morao mukotrpno da pomeram kadar okolo, dok nešto ne ulovim. Čisto gubljenje vremena, pa sam odustao - ionako je njen sjaj primetno pao čim je ni u teleskopu ne razaznajem.
Drugi cilj je bila supernova u M65, okinuta je jedna ekspozicija od 30sec ISO1600 s namerom da to kasnije posluži za astrometriju ali opet ćorak. Dotično novorođenče se uopšte ne vidi, verovatno je i dalje ispod 15mag. Na slici je to gornja galaksija a najsjanija zvezda pored galaksije je 12mag. Videćemo narednih dana.



Kad astrofotograf padne u očaj onda se snimaju opšte stvari, kao npr Orionova maglina, i to sam upravo uradio. Uprkos svim nepovoljnim faktorima (plus činjenica da mi aparat nije modifikovan) rezultat od 23 fajla po pola minuta na ISO1600 je maksimalno rastegnut. Rezultatom sam zadovoljan jer sam očekivao mnogo lošiji - u momentu završetka snimanja maglina je bila na 25 stepeni visine tačno iznad južnih delova grada. Da bi uočili razliku prvo ide jedna pojedinačna slika a zatim finalni rad.



 Što se tiče Trapezijuma, svi znamo da njega treba maskirati. Ako pažljivo pogledate prvu sliku uočava se da je taj region konkretno izgoreo. Da bih dobio detalje u trapezu iskoristio sam dva snimka po 10sec, preklopio ih u PS i to je služilo kao maska.


Postupak je generalno sledeći: pomoću copy-paste se ubaci ova 10sec slika kao layer u pozadinu glavne slike. Grupu layera iliti slojeva imate u donjem desnom uglu ekrana. Blending mode je nebitan, slobodno ostavite normal, opacity ide na 100%. Sad treba odabrati eraser tool, master diameter oko 100, opacity oko 10-30. Zadnjim kontrolišete pritisak gumice kojom brišemo, veći broj - jače brisanje. Ako niste sigurni stavite slobodno manju vrednost.
Elegantno krenite da brisuckate Trapezijum (vodite računa da vam bude aktivan gornji layer tj glavna slika, jer na njojze brišete) i odmah vidite čaroban rezultat: pojavljuju se detalji iz spaljenog regiona.
Ako iz nekog razloga želite da podešavate detalje u Trapezijumu (skidanje šuma, boje, saturacija, nebitno) onda se klikne na donji layer i radi samo sa njim.

To je (vrlo) ukratko opisan metod maskiranja. Možete je koristiti kod pejzaža, maltene bilo koje vrste fotografije i kad u suštini ovladate maskiranjem - shvatili ste srce Photoshopa.

KAROLININO JATO

Čuveni W. Herschell je imao, za neverovati, ženu. Tolike godine istraživanja severnog neba, ogroman novac potrošen na, za to vreme, gigantske teleskope teško da ima bilo šta zajedničko sa porodičnim čovekom.
Međutim, istina je malo drugačija. Prvo, on je mnogo više zarađivao prodajući sopstvene teleskope nego što je trošio na njih. Drugo, ako ste pomislili da se njegova supruga pridružila opsesivnom pretraživanju neba - to nije tačno. William je imao sestru Karolinu koja je bila njegova pomoćnica, zapisivala koordinate objekata, opise i sve ostalo po čemu je danas Herschellov rad poznat. U pojedinim momentima je i sama posmatrala kroz reflektore pa postoje i neka njena otkrića (M110, pojedina jata i komete: osam ukupno) tako da njen rad nije ostao nezapažen.

I tako je 26. II 1783. Karolina zabeležila položaj kompresovane grupe zvezdica u i inače bogatom delu Mlečnog Puta. Svako ko je tražio M46 i M47 imao je prilike da na pola puta između Sirijusa i ovih jata pretrči preko NGC2360. Ovo otvoreno jato predstavlja oblačak vidljivih i nerazlučenih zvezdica, u zavisnosti od aperture i neba kojima raspolažete: vidi se par desetina do pedeset najviše. U suštini magnituda najsjnijih zvezda je oko 9mag a najtamnije padaju na 17mag.
Na ovoj slici granična zabeležena magnituda je nešto ispod 16, mereno po Simbadu. Tako maloj magnitudi imam da zahvalim niskom položaju, LP-u iznad industrijske zone i najviše punom Mesecu. Svejedno, vide se osnovne stvari a i boje zvezda su nešto što je ovde interesantno, ima i plavih i crvenih što znači ili razlika u starosti ili razlika u masi. Ili oba.

Prečnik jata je lepih 13 minuta što garantuje doživljaj na manjim uvećanjima, a jato ukupno broji stotinak stanovnika. Po klasifikaciji to je II 2 m, što znači, redom:

- jato se izdvaja iz pozadine sa slabo naznačenim jezgrom, neznanto veće gustine,
- zvezde članice pokazuju umerenu razliku u sjaju,
- srednji nivo po velični (50-100zvezda).



Zapravo sam planirao da snimim kometu Panstarrs, ali ništa od toga. Nakon toga je u planu bila supernova u M65, ali takođe ispod granice detekcije na jednom poluminutnom snimku ISO1600. Na kraju sam snimao M42 čisto neobavezno a zatim i NGC2360. Problem je u tome što, osim nabrojanih problema, ima veoma malo snimaka: tačno 11 po 30sec. Kad se to uzme u obzir odlično je ispalo. Jednom i mene da pozitivno iznenadi vreme...

26.03.2013.

KOMETA PANSTARRS IZNAD ŠUMADIJE

Katastrofe, poplave, kuga, smrt kraljeva i ratovi: eto to je bilans pojave kometa na nebu u poslednjih nekoliko hiljada godina.
Ili ipak to sve nema veze sa kometama?

Prvo zvanično mišljenje o tim repatim pojavama dao je Aristotel. Smatrao ih je za fenomene smeštene u gornjoj atmosferi, a ispod sfere zvezda stajačica. Takođe ih je klasifikovao u planete, bez obzira što su lutale u svim pravcima na nebu a najmanje po ekliptici. Aristotelu se pripisuje i hipoteza o "vrelim isparenjima koja se ponekad upale na nebu." I to je ostalo tako sve do XVI veka.
Luda sreća za nauku je nastupila kad je danski matematičar i plemić Tiho Brahe posmatrao veliku kometu i ustanovio da ne može u dužem vremenskom periodu da joj izmeri paralaksu. Uzimajući u obzir (ne)preciznost njegovih metoda golog oka i njegovih srednjevekovnih instrumenata koji više podsećaju na sprave za mučenje, rezultat je očekivan. Prevedeno na naše današnje procene ta je kometa   verovatno bila više od milion ipo kilometara udaljena od Zemlje. Sitnica, udaljenost do Sunca je sto puta veća ali ipak pokazuje pravu prirodu kometa: one nisu "od ovoga sveta".

Tako je Aristotelova teza o kometama u atmosferi otputovala u istoriju filozofije.
Preskočićemo Keplera i Njutna, mada je njihov doprinos razumevanju kometa neprocenjiv, i samo ću spomenuti Edmunda Hejlija koji je u vreme komunizma kod nas uporno prevođen kao Halej. On je ispravno uporedio orbitalne elemente većih kometa koje su se pojavljivale na svakih 76 godina, ustanovio da su veoma slične a minimalne razlike pripisao gravitacionim uticajima Jupitera i Saturna. Ostalo je samo da sabere dva broja i... Kometa se danas zove po njemu. Doduše nekad se taj naziv malo promeni, zahvaljujući nespretnom prevodu sa engleskog (da je tadžikistanska verzija turkmenistanskog ruskog - verovatno bi tačno preveli, ali ideologija i dogma nisu predmet ovog bloga).

Malo o fizičko-hemijskim teorijama i klasifikacijama.
Kometa bi mogla da se definiše kao objekat koji u svom sastavu sadrži led i prašinu, odnosno tamo gde je kometa nastala normalno je da mnogi gasovi budu u čvrstom stanju. Onog momenta kad se kometa približi Suncu njena temperatura skoči što dovede do pojave kome, odnosno magličastog omotača sastavljenog od isparenja tog istog leda. Na kraju, komete vrlo često (mada ne uvek) razviju rep koji može biti veoma dugačak, čak do odstojanja Sunce-Mars!
Na osnovu ovoga već možemo da predpostavimo da su komete nastale, i da uglavnom vreme provode u spoljnim delovima Sunčevog sistema - gde su temperature najniže. Objekti bliži Suncu kao što su asteroidi nemaju šansi da u svom sastavu sadrže vodeni, vodonični, ugljeni ili bilo koji drugi led jer su temperature naprosto visoke za tako nešto.

Podela kometa po periodu ide na:
- kratkoperiodične (poreklo Kajperov pojas, odnosno iza Neptuna),
- dugoperiodične (Ortov oblak, mnogo dalja sfera koja se nalazi na pola puta između nas i okolnih zvezda),
- hiperbolične koje samo jednom prođu pored Sunca i bivaju katapultirane van Sunčevog sistema, i
- egzokomete za koje se zna da dolaze iz okoline Orionovog kraka, takođe borave jednom kod nas i nikad više.

Razumljivo je da najmanji rep i komu imaju kratkoperiodične, jer su mnogo puta prošle pored Sunca, pržile se i isparavale. Ostale tri kategorije predstavljaju odlične kandidate za povremeni nebeski spektakl.
Inače, postoji i prelazni oblik između komete i asteroida i zove se kentaur. Reč je o objektima koji u unutrašnjem Sunčevom sistemu često razvijaju malu komu.

Tačno 16 dana od pojave komete na severnoj hemisferi je trebalo da se namesti vedar zapad. Veoma često se ispostavljalo da je nebo 7/8 vedro ali ogroman stratus visi na severozapadu i blokira pogled na kometu. Zato sam se prilično opustio u stilu ne moram ni da je snimim. Međutim, 24.III se desilo da na putu za Kragujevac stanem iznad Gornje Sabante i usnimim kometu. Moja ćerkica Dunja je odbila da izađe iz auta i učestvuje u velikodušnom smrzavanju u ime potonjih generacija. Pametno dete.

Objektiv helios 58mm na f5.6, ISO400, 8 sekundi. Na drugoj slici imate naznačen položaj komete.
Inače kometa je počela ubrzano da bledi nekoliko dana pre snimanja i ovde je procenjena (po HeavensAbove) na 4-5 magnitude. Posle 24h sjaj iznosi 6.2mag.









14.03.2013.

ČEKAJUĆI KOMETU...

I dok se na nebu zadnjih meseci ne dešava ništa zanimljivo - obavezno bude vedro. A kad se namesti neki nebeski spektakl, kao što je dolazak komete PANSTARRS, onda moraju da se navuku oblaci (da, neko je skoro nešto KUPOVAO!) i da naprosto uočimo sve čari umereno kontinentalne klime.
Dana 12.III.2013 sam bio spreman u zasedi, sa hrpom objektiva i tripodom na jednom brdu iznad Kragujevca, ali oblaci su naprosto bili neumoljivi. Sledećeg dana (13.III) sam takođe očekivao priliku, od kuće (za slučaj faila, da mi ne bude krivo) i oblak je stajao tačno tamo gde je bila kometa, s tim da je u svim ostalim pravcima bilo vedrih rupa.

Ovo je još jedan dokaz da u astrofotografiji i fotografiji uopšte, nije dovoljno imati dobru opremu niti umeti dobro raditi s njom. Nije dovoljno ni magistrirati Photoshop. Potrebno je još nešto a to se zove luda sreća.
U iščekivanju iste imam slike mladog Meseca koji je uspeo da se pojavi kroz zavesu mrskog neprijatelja, tj ciklona.


Prva je snimljena 18-55IS objektivom a ostale teleobjektivom 80-200. Ako ništa drugo, imate prilike da vidite earthshine ili pepeljastu svetlost, fenomen koji nastaje kad Zemlja obasjava stranu Meseca okrenutu nama.





A ako se prisetimo prošlog meseca, tj februara, atmosfera je bila neuporedivo drugačija. Evo tadašnjeg mladog Meseca i prozirnog neba koje daje detalje čak i na tako malom uvećanju kao što je 200mm.

 Kometa mora pasti za slobodu. Više sreće u sledećim zasedama.



01.03.2013.

I SVE NAOPAKO (MONKEY BUSYNESS)

Prosto je ponekad fascinantno kako sve može da pođe naopako. Marfi je verovatno imao muku dok je sastavljao svoja pravila (priča se da je bio avio-inženjer, ko zna kakve je sve stvari doživljavao na poslu).
Doduše, ovo je priča sa srećnim krajem. Ništa od elektronike nije crklo a rezultat je primeren okolnostima. Zapravo je i bolji.

Svoj naziv "monkey head" ovaj objekt je opravdao. Zvezda magnitude 7.5 unutar ovog gasovitog oblaka je primećena od strane Giovani Batista-e još 1654.g a nezavisno od toga je malo jato takođe opisao polovinom XIX veka Karl Christian Bruhns. Kompletna tvorevina je dobila oznaku NGC2175 i redosled otkrića otprilike ide ovako: zvezda > jato > nebula. Sama nebula ima oznaku SH 2-252 i kažu da liči na glavu majmuna.

Pripremajući se za majmunska posla znao sam da nije teško locirati ovaj objekt. Nađe se zvezda Propus (Eta Geminorum) u Blizancima koja je lepih 3.3mag. Nalazi se gore desno na slici. Nije baš najsjajnija u tom sazvežđu ali se lepo vidi golim okom, u zavisnosti kakvo nebo imate. Malo jugozapadno (za mene odavde: dole i desno) i u istom vidnom polju 200mm objektiva se nalazi traženi majmun (NGC2175).
Oštroumno sam namontirao aparat i objektiv na prsten EQ6 montaže i otprilike locirao ono što se traži. ISO je stavljen na 3200 i pola minuta ekspozicije na f4 da bi se maglina pokazala. Umesto magline sam našao malo jato i oko njega neke naznake promene boje. Znači, tu je.

Maler br 1)
Dok sam sve montirao nasred polja, useverio i balansirao prošlo je očekivanih sat vremena. U momentu dok je trebalo da se nađe majmun, podigao sam glavu i počeo da se osećam... Kao majmun.
Nebo je bilo prepuno oblaka.
Nekakvi ružni stratusi su prekrivali 80% neba.
Nekoliko stotina metara od kuće sam ostavio ceo sklop na sat vremena i otišao kući da pijem čaj. Naravno, za to vreme se razvedrilo.

Maler br 2)
Fokusirati i podesiti blendu na neku manju vrednost (f6.8) je jedno, zaboraviti vratiti ISO sa 3200 na 1600 je nešto sasvim drugo.

Maler br 3)
Prilikom balansiranja sam ostavio da istok bude teži. Izgleda da sam malo preterao, svi snimci imaju blago razvučene zvezde. A moguće je i da je akumulator imao slabiji napon pa je montaža sporije okretala.

Maler br 4)
Posle herojskih 25min borbe sa čajem došao sam do mašinerije koja je otkucavala zadnju ekspoziciju. Nije bilo nikakvog orošavanja prednjeg elementa objektiva jer sam kao dodatnu zonericu upotrebio A4 papir zalepljen preko originalne zonerice.
Problem je nastao kad sam krenuo da snimam dark-frejmove. Posle tačno dva okidanja aparat je zaćutao i prijavio da je baterija odnosno akumulator od 100Ah prazan. Šanse da se to desi su male ali eto, očigledno je da je u startu trebalo puniti ga duže od 2-3 sata koliko sam ja punio.


Nakon što sam podneo tolike žrtve Majmunskom Božanstvu jer sam se drznuo da snimim portret Njegove Visosti - smatrao sam da sam sve poreze platio i da se više ništa neće okrenuti protiv mene. Obrada je bila rutinska, nije bilo značajnijeg pada kvaliteta bez obzira što sam eosa oterao u ISO za koji nije napravljen. Takođe samo dva dark frejma nisu narušili strukturu finalne slike.

Dakle, 25x1min, ISO3200, dva dark frejma, Iris, PS CS3.

Maler prilikom pisanja posta neću da računam. Za sve ove godine nikad mi nije pukao blog ali...
...ne ide za sve okrivljavati majmuna. Kriv sam samo ja što sam ga uznemirio.

Mali update:
Ponovo sam obradio finalnu sliku sa namerom da prikrijem artefakte nastale od upotrebe ISO3200 (setite se da je to zadnje podešenje na aparatu, više služi za Ne_Daj_Bouze nego za realnu upotrebu). Stoga sam manje navalio na curves i maskiranje.
Rezultat nije dramatično bolji, zato mislim da je to otprilike to što se tiče obrade.