31.07.2011.

JOŠ JEDNA M57

Moj prethodni eksperiment sa ovom maglinom (drizzle, da podsetim) nije baš najbolje prošao - da koristim umerene izraze. Svejedno, bitno je ovladavanje tehničkim principima i rad nakon toga a rezultati vremenom dođu, skoro sami po sebi. Zato sam rešio da tom pokušaju suprotstavim klasičnu varijantu: dobro kolimiran i ohlađen teleskop sa duplo stabilnijom atmosferom. Snimane su prilično kratke ekspozicije (15sec) i to minimizira grešku montaže.
Nakon stakiranja 27 snimka na ISO1600 došao sam do zaključka da se vide značajno sitniji detalji u odnosu na drizzle pokušaj sa izuzetno nestabilnom atmosferom.



Standardno imamo ovde i 100% crop na kome se vide poneki detalji u strukturi magline. Od susedne galaksije IC1296 se nazire samo jezgro ali ionako nije bio cilj ići duboko sa nekim dugim ekspozicijama. Konkretno eksponiranje ukupno izlazi vremenski nepunih 7 minuta.

JATO NGC7062 U LABUDU

Ja retko posmatram teleskopom, uglavnom fotografišem. Međutim, rešio sam da sat vremena "potrošim" na razgledanje Mlečnog Puta od Labuda do Kasiopeje, uglavnom loveći otvorena jata. Ne računajući M39 koje je više-manje dvogledski objekt ( i koje stoga otpada za fotos) u okolini sam našao lepo malo jato koje sam kasnije identifikovao kao NGC7062. Reč je o jatu magnitude 8.2 i prečnika 7 minuta.



Kao što se i vidi na slici ovo skoro loptasto, umereno kompresovano jato ima zvezde-članice čija magnituda počinje od 13. Ukupno 26x15sec ISO800, poprilično kratka ekspozicija (total 6.5 minuta) ali sam hteo da dobijem najoštriju sliku, bez obzira na prosečnu atmosferu i grešku montaže.
I imajući u vidu jako kratko vreme izlaganja detalji su odlično uhvaćeni. Na osnovu Simplay-flash dodatka za Simbad najniža prikazana magnituda je nešto ispod 17. Evo i 100% cropa:



LP koji je uvek prisutan i kratka ekspozicija čine ovo prilično dobrim rezultatom.

13.07.2011.

GAMA CYGNI - SADR

Centralna zvezda u Labudovom krstu se obeležava sa gama. U njenoj okolini se nalazi dosta svetlih maglina koje jedva čekaju da budu snimane. Od zvezdanih jata na ovoj slici možete videti levo od game M29 a desno NGC6910. Obzirom da su to dvogledski objekti ovako bi otprilike trebali da izgledaju u prosečnom dvogledu.
Naravno da je u dvogledima nemoguće uočiti ove magline; njih daje tek duže eksponirana fotogafija. U konkretnom slučaju sam koristio 63 snimka po 30sec i ISO1600 na 200mm objektivu i f7.0.



Naknadno sam primetio da sam Crescent nebulu (NGC6888) isekao po sredini. To bi moglo da bude idući objekat ali za teleskop...

Sam region oko game (poznate i pod nazivom Sadr) predstavlja jednu celinu u smislu emisione magline. Tu spada i Crescent nebula ali i neke tamnije magline, odnosno molekularni oblaci. Izuzev tamnih oblaka region svetli dobrim delom zato što ga obasjava Sadr svojom magnitudom od 2.2. Oznaka celog regiona je IC1318.

11.07.2011.

VEŠALICA - CR399

Reč je o klasičnom objektu iz liste za dvogled. Prečnik od celog stepena i magnituda 3.6 znače da se ovaj objekat bez problema vidi golim okom, naravno, iz tamnijih krajeva. Vešalica (Coathanger) ima i službenu oznaku Cr399 a zovu je još i Brocchi's cluster po astronomu amateru koji je Vešalicu opisao i uvrstio u spisak za kalibracijsku fotometriju, tada revolucionarnu novu metodu (dvadesetih godina XX veka).
Klaster uključuje i zvezde 4, 5 i 7 Vulpeculae; 6 zvezda je u pravoj liniji a 4 se nalaze sa južne strane. Sem tih 10 najsjajnijih još tridesetak drugih je prijavljeno u okolini i smatralo se da sve one čine klaster.
Danas je jasno da nikakve reči o klasteru nema, nakon što je Hipparcos izmerio zvezdane paralakse može se reći da Vešalicu čini niz sasvim slučajno poređanih zvezda koje nisu ni blizu a i ne kreću se u istom smeru.



O fotosu: budući da je snimanje obavljeno na oko 30 stepeni ambijentalne temperature u startu mi je bilo jasno da će biti mnogo šuma. Nakon spajanja 39 slika po 30sec ISO1600 kroz 200mm objektiv na f7.0 temperaturni šum je ispao skoro nerešiv problem. Analizom fotki Iris je našao rekordan broj hot pixela.
Na levoj strani Vešalice se nalazi mali izduženi klaster NGC6802 sa prečnikom od oko 3 minuta. Njegove zvezde (inače poprilično kompresovane) se kreću 14-18mag. Razlučivanje je poprilično težak zadatak za 200mm prajm ali i atmosferu koja je bila toliko nestabilna da su zvezde oscilirale u sjaju za više od jedne magnitude.
To je i glavni razlog zašto sam snimao na manjoj žižnoj daljini.

10.07.2011.

ISEČENA M17

Na južnim obroncima Crnog Vrha, ispred G. Miševića se nalazi vidikovac otvoren ka jugu. Južno nebo je tamo slobodno od LP-a jer je najbliži grad u tom pravcu Kruševac koji i nije nešto veliki, a sledeći tek preko Kopaonika Priština.
Dok sam kadrirao napravio sam veliku glupost: pomešao sam M16 i M17 tako da sam prvi centrirao umesto druge. Istini za volju to uopšte nije teško - tražilac eosa 20d ne spada ni u najbolje ni u najgore; ali se svakako ne može meriti sa okularima i teleskopima. Svejedno, uspeo sam M17 da smestim na samu periferiju.



Snimak je nastao kombinovanjem ukupno 46 slike po pola minuta na ISO1600 i kroz pentacon 200 na f6.0. Nakon obrade je postalo jasno da imam dva čudna objekta koje nisam našao u Winstarsu. Obeleženi su sa ?1 i ?2 i moje teorije o njima su sledeće:

?1) liči na planetarnu na prvi pogled. Na drugi pogled se može zaključiti da planetarne ne sijaju samo na Ha frekvenciji (u prevodu nisu samo crvene već i plave itd) tako da dolazi u obzir druga teorija koja kaže da je reč o kondenzatu iz koga nastaju zvezde. Zasad sam skloniji drugoj predpostavci. Simbad ništa ne konkretno ne kaže o tome.

?2) na prvi pogled liči na malo globularno jato. Unutar Mlečnog puta se ista retko projektuju (ali ne i nemoguće: M56 recimo) a i rezolucija 200mm pentacona nije dovoljna da izvučem zaključak. Simbad kaže da je to "open /galactic cluster" C1814-133.



Svejedno, ako se izuzme pogrešno kadriranje fotkom mogu tu i tamo da budem zadovoljan. Idući put će biti bolje a zasad to je to.

05.07.2011.

NORTH AMERICA NEBULA

North America ili NGC7000 je prvi put uočena od strane (naravno!) Wiliama Herchsella. Danas je njeno prepoznavanje vizuelno bez filtera skoro nemoguće. Moguće je samo sa tamnijih lokacija i najbolje dvogledom.
Inače površina same magline je kao četiri puna Meseca. Sa desne strane (usred Atlantika) se nalazi Pelican nebula a još desno je zvezda Deneb. Obe nebule pripadaju istom molekularnom oblaku ispred kog se nalazi oblak tamne prašine koji apsorbuje njihovu svetlost. To je i razlog ovakvog oblika i oštrog kontrasta.
Za sada se smatra da ceo oblak osvetljava jonizujućim zračenjem Deneb, što bi značilo da je sve udaljeno oko 100 svetlosnih godina.



Snimanje nije proteklo bajno, 50% vremena su oblaci napadali zenit. Međutim, ukupno samo 32 snimka po pola minuta na ISO1600 i f4 je bilo dovoljno za fotku, kroz objektiv Helios 58mm. Još jednom mogu da pohavlim ovo izuzetno oštro (i jeftino) staklo, sa prihvatljivom hromatskom aberacijom i solidnom interpretacijom boja.
Još jednom: ukupna ekspozicija je iznosila 16min. U poređenju sa činjenicom da eos nije modifikovan ovo je dosta dobar rezultat.

04.07.2011.

LEO DWARF

Leo I (UGC5470) je sferoidna patuljasta galaksija odmah pored Regulusa. Njena površinska sjajnost je 14.80m/arcsec2; što je prilično sjajno za patuljaste galaksije. Udaljena je oko 820 000 svetlosnih godina i prestavlja (po nekim mišljenjima) talas zgušnjenja samog Mlečnog puta koji se probio do spoljnog haloa. Onda bi to predstavljalo po poreklu i sastavu ekvivalent naše spiralne grane.
Objekat je veoma težak za snimanje, naročito iz područja u kome postoji LP. Ukupna magnituda je 10.2 ali nemojte to da vas zavara - površinska sjajnost je je odgovorna za tešku detekciju tako da je prilično teško izvući je iz pozadine. Skoro sam ruinirao fotos izvlačeći srednje tonove, maskirajući i dodajući gomilu lejera... Jedva se pojavila galaksijica i naglašena je njenim posebnim layerom.





Uporedite sjaj Leo I (velike) galaksije i male IC591 dole. Mala galaksija ima površinsku sjajnost 12.60/arcmin a Leo I 14.80/arcmin. Razlika u površinskoj sjanosti je pet puta u korist male galaksije.
74x20sec, ISO1600, eos 20d + BlackDiamond 150/750.
Da, zamalo da zaboravim, velika zvezda je Regulus u Lavu.