28.04.2011.

DRAGULJ U KRUNI

Najsjajnija zvezda u sazvežđu Comae Berenices je, logično, Alpha Comae. Drugi naziv je Diadem.
E sad, ako je zvezda dijadema tj kruna kraljice Berenike onda su okolna jata M53 i NGC5053 verovatno dragulji u kruni. Međutim, dragulji teško da staju u vidno polje teleskopa 150/750. Tačnije staju ali uz smeštanje bitnih elemenata po periferiji i uz kojekakve kome, distorzije i ostale sramne i degradirajuće optičke pojave.





Što se tiče zbijenog jata M53 ono je prečnika 12.5 minuta i ukupnog sjaja 7.7mag što znači da je teško zaobići ga u običnom dvogledu. Na slici se vidi dosta pojedinačnih zvezda čija magnituda počinje od 12 tako da je ova rezolucija i magnituda veliki uspeh za 200mm objektiv kojim je snimano. Osim toga, M53 je karakterističan po tome da je najizolovanije zbijeno zvezdano jato, udaljeno podjednako i od nas i od centra galaksije oko 60 000 svetlosnih godina. U manjim teleskopima se vidi kao nepravilna kugla čiju simetriju narušavaju nekolicina sjajnijih zvezdica sa periferije.

Za zvezdu Diadem se zna da je najsjajnija u svom inače neuglednom i sjajnijim zvezdama siromašnom sazvežđu. Takođe se zna da je sa svojom magnitudom 4.32 malo tamnija od Beta Comae, što možemo pripisati Bayerovoj pogrešnoj proceni. Bilo kako bilo, tradicionalne oznake alpha i beta egzistiraju i danas. Diadem zapravo predstavlja dvojnu zvezdu sa dve gotovo iste komponente (5.05 i 5.08mag) koje orbitiraju sa periodom od 26 godina i maksimalnim udaljenjem od 10 AU (to je jedna distanca Sunce - Saturn). U najpovoljnijoj poziciji vam je dovoljan 10" teleskop jer je separacija preko 0.7 sekundi.

Kad je u pitanju jato NGC5053 sjaj je prilično manji (ukupno 9.8mag) i taj sjaj se rasprostire na površini kruga prečnika 10min. Vizuelno je skoro nemoguće uobičajenim aperturama teleskopa naći dotično jato, samim tim Herschell-ovo otkriće ovog jata postaje značajnije. Nije ni čudo, uzimajući u obzir da njegove najsjajnije zvezde mere petnaestu magnitudu. Smatra se da je NGC5053 globularni klaster koji od svih poznatih u našoj galaksiji (oko 180) ima najmanji površinski sjaj. Ima i tamnijih klastera ali je njihov prečnik mnogo manji, samim tim i mogućnost uočavanja.

Parametri fotosa: 56x30sec, ISO800, eos 20d i pentacon 200 f4 @ f5.6.

Нема коментара:

Постави коментар