02.06.2009.

FOTKE MESECA: TANGENCIJALNI UDARI

U principu Mesec i planete najbolje rezultate daju klipom sa web ili neke druge kamere mada mnogi preferiraju i dalje slikanje Meseca. Svojevremeno su profesionalne observatorije samo to mogle da rade, stakiranje sedamdesetih godina je postojalo ali je bilo krajnje nepredvidivih efekata (mislim na sumiranje slika na filmovima, ne na tadašnjim kompjuterima). Danas se skoro isklučivo radi stakiranje mada i dalje postoje oblasti gde fotosi Meseca imaju svoju primenu.
U prvom redu tu su slike celog Meseca ili jedne njegove polovine. To se najčešće radi DSLR aparatima koji imaju superiornu rezoluciju u odnosu na webcam. Sem toga to je i jedini način na koji vlasnici DSLR-a mogu slikati – danas se stidljivo pojavljuju noviji SLR aparati koji mogu da snimaju klip. Prednost slikanja je u tome što same parametre možete u nedogled podešavati.
Drugi razlog može biti dobar teleskop sa ekstremno stabilnom atmosferom. U tom slučaju klip rezolucije 640x480 ustupa mesto jednoj jedinoj slici od 10 Mpix koja definitivno daje mogućnost registrovanja detalja manjeg prečnika na Mesecu, podrazumevajući da ste slikali parfokalno sa optičkim zumom. To je donekle moguće kompenzovati promenom žižne daljine web kamere ali to zahteva custom made ili druge adaptere tako da trka može biti izjednačena. U svakom slučaju za slike kratera rezolucije jednog kilometra morate da imate dobar 200mm njutn i prilično da se namučite oko velike žižne daljine da bi slika uopšte stala u 640x480. I to ako meteorolozi daju saglastost...
Stakiranje nekoliko slika Meseca visoke rezolucije je moguće ali u praksi retko kad daje odlične rezultate. Umesto toga često pokušavam da od jedne jedine bistre slike izvučem maksimum. Naravno da sam sveukupno lepše i kontrastnije slike dobijao stakiranjem klipa u Registaxu ali i fotos ima svojih čari.
Najbolja od nekoliko slika je rađena isključivo u Photoshopu (curves, exposure, smart blur, unsharp mask...) na kojoj se vidi prostor gde se graniči Mare Imbrium sa tamošnjim Alpima. Dole se vidi Vales Alpes u dužini od 130km čije poreklo predstavlja pravolinijski tangencijalni pad meteora. Ivice doline su uzdignute i zasad nije izračunata njihova visina a karakteristično je da na ravnom dnu doline potok lave napravio još jednu dolinu širine 700m. E to već nisam bio u prilici da registrujem!
Bez kropovanja, 4x optički i plossl 10mm, odnosno oko 360x.


http://picasaweb.google.com/lh/photo/n5gIupmrpvsqKpRiicD0Sg?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

Sledeće je takođe pravoliniski udar Rupes Recta koji se nalazi na istoku Mare Nubiuma (desno na slici). Dužina pada je 114km a dubina izuzetnih 300m što je moguće videti kao impresivnu senku zahvaljujući kosim sunčevim zracima. Na severu (dole na slici) formacija povezuje mali krater Thebit D prečnika 5km i planinu na jugu. Obe formacije se vide na slici. Niko pojma nema da li je planina sigurno bila tu u vreme pada ali predpostavljam da nije.
Nagib Rupes Recta je 30-40 stepeni i delimično je pokrivena svetlijim materijalom pa to može dati kontrast i kad padina nije koso osvetljena. Dovoljan je refraktor 50mm da ovo vidite u fazi Meseca kao na slici, tačnije dan posle prve četvrtine.


http://picasaweb.google.com/lh/photo/6xsplrCIRuiWxR-PmCNZPw?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

http://picasaweb.google.com/lh/photo/pAEXRqr73UPLa56LQJ4thA?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

Нема коментара:

Постави коментар