ZVEZANO JATO. MALO ZVEZDANO JATO

Kad je lični lekar makedonskog kralja Amintasa dobio sina, nesumnjivo se obradovao. Njihova familija je, po predanju, vodila poreklo ni manje ni više od Asklepija, grčkog boga medicine, što je samo po sebi jasno koliko je bilo iluzorno, ali stoji da je ta porodica bila poštovana. Dečak je odrastao i pohrlio u Platonovu školu gde ga je Platon nazivao svojim najboljim učenikom.

Teško da je potrebno napomenuti da je reč o Aristotelu, ali da obavim i tu formalnost. On je u svojim kasnijim godinama prokrstario celu antičku Grčku i svuda se bavio nečim što bi se danas klasifikovalo kao naučno-istraživački i edukativni rad. Naravno da on to nije radio iz hobija već je za to bio plaćen, a prilika za izdašno finansiranje se ukazala kad je dobio poziv da bude učitelj unuku onog istog kralja kog je njegov otac lečio.

Teško da je potrebno napomenuti da je reč o Aleksandru Makedonskom, ali da i to ne propustim. On je u nastupajućim godinama prokrstario ceo tadašnji svet, naravno ne turistički već u cilju vojnih osvajanja. Nije poznato koliko je toj njegovoj sposobnosti doprinelo dvogodišnje obrazovanje kod Aristotela, ali je poznato da je Aleksandar kao svoj najmiliju relikviju do kraja života nosio primerak Ilijade potpisan od strane učitelja.

Kažu da je Aristotel prvi ukazao mladom princu da bi mogao da osvaja tamo negde prema istoku. Kažu i da je on zapravo usadio mržnju Aleksandru prema Persijancima. Kažu i da današnji iranski političari i istoričari gaje iskrenu mržnju prema Aleksandru, upravo jer je srušio Darijevo carstvo na putu ka Indiji.

 

Aristotel je bio neko ko je celog života bio posvećen tadašnjoj nauci. Bavio se svim mogućim tadašnjim disciplinama saznanja, od meteorologije i biologije, preko geologije do politike. Za tadašnje filozofe nije postojala jedna disciplina kad je saznanje u pitanju, oni su bili radoznali i hteli su sve. Međutim on se tu isticao u dva pravca. Kao prvo sistematizovao je ogromnu ličnu biblioteku i pisao je rasprave i dela, dakle bio je neko ko je prilično za to vreme bio načitan, ako ne i najčitaniji čovek na planeti u to vreme. 

Drugo je bilo njegovo zaključivanje. Od oca lekara je dobio savet da mora dobro da gleda i precizno i tačno uočava pojedinosti, a tek na drugom nivou može da se bavi spekulacijama i zaključivanjem. Dakle ovde zaključak sledi iz jasno sakupljenih i ispravnih činjenica, inače ako one nisu ispravne, teško da će zaključak biti ispravan. Legendarna su njegova zapažanja koja se odnose na dužinu gestacije sisara u odnosu na njihovu telesnu masu (primer miša i slona), izdizanje kopna pre erupcije Eolskih ostrva ili klasifikacija živih bića, na primer.

Aristotel je vremenom zaboravio na očev savet i to svoje i uopšte ljudsko zaključivanje izdigao na pijedestal najbitnijeg. Ako dovoljno dugo razmišljamo o prirodi svemira, doći ćemo do fundamentalnih objašnjenja, ali treba misliti i misliti. I dugo nakon njegove smrti desilo se ono što se moralo desiti: jedan fratar dominikanac je pisao iscrpno delo o katoličkoj teološkoj doktrini, odnosno njihovom viđenju sveta. Bio je veoma načitan i znao je da mu fale argumenti pa je inspiraciju potražio na svim stranama: ubacio je Cicerona, Dionizijusa, arapske srednjevekovne mislioce ali najviše se obradovao što je mogao da ubaci ceo Aristotelov filozofski koncept.

Teško da je potrebno napomenuti da je reč o Tomi Akvinskom, koji je pre nekih 800 godina ovim svojim delom, Summa Theologica, zapravo trasirao put sholastike i katoličke dogme koja više ili manje traje do danas. I isto kao što je Aristotel zaboravio na očev savet (gledaj prvo, posle misli) tako je za vreme Renesanse katolička crkva izgubila primat u pameti. Došao je naučni princip koji je u zadnjih pola milenijuma više unapredio civilizaciju nego milioni godina branja banana čovekolikih majmuna i uopšte primata.

U sazvežđu Veliki Pas nalazi se najsjajnija zvezda na čitavom nebu: Sirijus. Njen nadimak je pasja zvezda, po pasjim vrućinama koje počinju sa njegovom prvom pojavom. Sam naziv zvezde još iz antičkog doba nije menjan, a neki čak predlažu lingvističku vezu sa egipatskim bogom Ozirisom koji je zaštitnik poljoprivrede. Značaj Sirijusa za početak egipatske sezone Nilovih poplava sam već opisivao, tako da možda ovo nije samo slučajna sličnost, ali to nije tema ovog teksta. Ispod Sirijusa se nalazi nešto interesantno.

 

Teško da je potrebno napomenuti da je reč o M41, velikom otvorenom jatu od stotinak zvezda i magnitude 4.5mag. Razumljivo je da se jato vidi i golim okom, a ja sam ga u martu bez problema uočio i prema njemu usmerio 70-200 podešen na 135mm. To što je vidljivo golim okom je i razlog što je ovo jato prvi opisao, dakle ne otkrio već opisao upravo Aristotel. Citat iz njegove Meteorologije:

"Neke fiksne zvezde imaju rep. I za ovo nam ne treba potvrda Egipćana koji kažu da su to videli; mi smo to isto sami videli. Za jednu zvezdu gde Pas ima nogu, doduše tamniju, ako pogledaš u nju svetlo će se smanjiti, ali za manje upravan pogled biće sjajnija"

Dakle on ovde misli da je u pitanju zvezda repatica ili kometa koja stoji fiksno na nebu. Odličan primer razmišljanja pre nego što se sakupe činjenice, ispravnost zaključka je samim tim potpuno omanula. Ali imao sam ja i svojih problema, najmanje mi je tu trebao Aristotel, objektiv je u jednoj orijentaciji  pokazivao jasno drugačiji oblik zvezda nego u drugoj. Animacija snimka na levo i na desno okrenutog vertikalnog kadra:

 

Fokus je namerno za malo promašen da bi se lakše studirao oblik krofnica koje zvezde crtaju. Zvezde kad je objektiv okrenut na levo su blago razvučenije, tako da sam stoga objektiv rotirao na desno i ispravno fokusirao. E sad, sledeći problem je bio fler samog Sirijusa koji se za baksuz ocrtavao tačno usred M41. Jato je izgledalo kao da plovi u plavoj maglini. Ovo sam rešio na kaubojski način: selektovao sam zvezde jata i time ih zaštitio, a pritom sam nebo sa okoline jednostavno iskopirao, valjda bi mi i Aristotel oprostio. Evo te animacije:

 

Ovo jato je relativno mlado, ima svega oko 200 miliona godina. Sve zvezde imaju istu brzinu i pravac kretanja a to je udaljavanje od nas sa 34 km/sec (po novom 23 km/sec). Udaljenost je procenjena na nekih 2300 svetlosnih godina, a pošto je toliko udaljeno i jedno obližnje jato, Collinder 121, postoje mišljenja da su ona nekako povezana. Možda gravitaciono a možda su i na istom mestu i u isto vreme nastala.

Istorijat ovako velikog i upečatljivog objekta nam govori da će mnogi naučnici posmatrati isto i nezavisno ga otkrivati. Osim Aristotela u listu strelaca se upisuju i Hodierna i Flamsteed, dok je lista onih koji su jato samo opisivali razumljivo jasno duža.

Messier je tamo gostovao dvaput. Prvi put ostaje opis "...to je ništa više od jata malih zvezdica" a drugi put je konkretniji: "kad se pogleda noćnim refraktorom, ovo jato izgleda magličasto."

Bradley: "maglina, 4 stepena južno od Sirijusa, neposredno uz jednu malu zvezdu."

W. Herschel: "veliko jato vrlo grubo razbacanih sjajnih zvezda." 

John Hercshel: "glavna zvezda je crvena, 8mag, siromašno jato."

Ali Bode je bio najkoncizniji, da ne kažem nemački pedantan. Prvi put: "zvezdano jato." 

I drugi put: "malo zvezdano jato."