KOMETA KOJA SE KRIJE

Jedna od najmanjih kineskih provincija, Đijangsu, je ujedno i jedna od najrazvijenijih i najbogatijih. Ako znamo kolika je Kina onda najmanja provincija ima stanovnika koliko i jedna Nemačka; jasno je da ta privreda može da finansira i nauku onako kako valja i dolikuje. Upravo je na jednoj od tamošnjih planina smeštena velika opservatorija čije ime nije lako prevesti. Zapravo se opservatorija zove po planini i to bi trebalo prevesti kao Zlatno-Purpurna Planina ili Ziđinšan (Ziđin znači bakar na  nekom od tamošnjih dijalekata, to znaju svi u Boru). Međutim, zabunu pravi Vejd-Žilsov prevod sa mandarinskog na engleski pa tako mi danas ovu planinu (a samim tim i opservatoriju) znamo kao Cučinšan - što je zapravo isto što i Ziđinšan.

Upravo ova opservatorija je otkrila objekat koji se kreće u odnosu na pozadinske zvezde, magnitude 18.7mag. Sve je uredno prosleđeno međunarodnom Minor Planet Centru koji je nadležan za sva nova otkrića i sistematizaciju novotkrivenih objekata Sunčevog Sistema, pre svega kometa i asteroida. Komete se otkriju jedva poneka svake nedelje, ali asteroidi par desetina svakog dana, tako da je značaj ove organizacije u naučnom i praktičnom smislu ogroman.

Međutim, Kinezi su zaboravili na novootkrivenu svetlu mrljicu, niko drugi nije prijavio ništa u tom regionu i objekat je posle dvadesetak dana skinut sa liste potencijalnih otkrića. Takoreći proglašen je za grešku - a onda su Amerikanci sa svojim sistemom ATLAS koji čine četiri Šmita od po pola metra (dva na Havajima, jedan u Južnoj Africi i jedan u Čileu) snimili isti objekat. Ovog puta nešto sjajniji: 17. magnitude. Sve se to dešavalo u januaru i februaru 2022. godine, a kopanjem po arhivama se našlo nešto i u decembru prethodne godine na Palomar opservatoriji (19.5mag). Sve je ovo postalo jako interesantno čim je izračunata orbita, videlo se da kometa cilja Sunce i da će veoma blizu istog proći a ujedno i vrlo blizu Zemlje, pa se pretpostavljalo da će kometa biti ili spektakularna u prolazu ili će se prethodno spektakularno raspasti. Novinari su se dočepali priče i krenula su nagađanja o kometi veka. Pošto se to dešava sa bukvalno svakom iole sjajnijom novootkrivenom kometom, sasvim je očigledno da se ta predviđanja moraju jednom i obistiniti, a to što su 90% prethodnih bila promašena predviđanja, to nema veze. Naravno da nam je svima drago što su predviđanja ovog puta u potpunosti pogodila metu. Nije ovo kometa veka ali titula Velike komete godine 2024 sasvim sigurno ide kometi o kojoj je reč: C/2023 A3 (Tsuchinshan–ATLAS).

Kometa je iz periheliona isplivala 10. oktobra, odnosno tad je prvi put viđena na večernjem nebu (prethodno je boravila na jutarnjem nebu tj na istoku). Očekivano, kometa je bila spektakularna, međutim iz dana u dan je izlazila iz tog svog spektakularnog položaja i gubila na sjaju, praktično svakog dana. Glavni razlog je bila pojava tzv prednjeg rasejanja svetlosti i navodi se da je u perihelionu sjaj bio oko -4mag, što je u rangu Venere kad je najsjajnija. Logično je i da će kometa veoma brzo izaći iz te (povoljne) pozicije i da će se rasejanje, koje je veoma senzitivno na ugao u odnosu na Sunce, istopiti. U prevodu očekivano je bilo da se sjaj dnevno gubi za po jednu ili više magnituda. Ja sam svih tih dana radio drugu smenu a i bilo je oblačno, tako da sam najspektakularnija viđenja propustio. Prilika se ukazala 21. oktobra kad je kometa bila daleko od svojih najboljih dana, ali sam i tom prilikom sam doprineo zabrljavanju time što sam dosta kasno stigao na mesto posmatranja. Osim toga, to je bio i prvi vedar dan uveče u zadnjih mesec dana. Valjda ću imati sreće sa kometom koja se od mene uporno krije (ili ja od nje)?

A mesto posmatranja je Solarberg, veštačko brdo na obodima grada popločano solarnim panelima gde je i smeštena mala elektrana. Brdo je nastalo skladištenjem iskopanog materijala prilikom izgranje kanala Rajna-Majna-Dunav koji prolazi pored istog. Kometa je zalazila i smesta sam opalio fotku, dok se još nisam ni popeo na brdo.

U samom centru pri horizontu se jedva nazire ogroman rep komete, kontrast je rastegnut maksimalno i za gradske uslove ne može bolje. Fotka je krš ali je ovde zbog ilustracije situacije. Osim toga, Mesec mi je bio za leđima i da sam mogao da dođem sat vremena ranije - fotka bi bila neuporedivo bolja iz svih navedenih razloga, ali šta da se radi, bolje i ružna švalerka nego nikakva. I kad sam već tu, da malo pogledam okolo šta može da se snimi: iza vrha brda se sakrio Mesec ali je zato moguće videti Jupiter dole, a osim toga i Plejade i Hijade, kao i zvezdu Kapelu.

Ovo je, naravno, snimljeno fog-filterom. Međutim, istog momenta je situacija počela da se pretvara u nešto primerenije Trećem Oku nego astronomiji. Veliki NLO se pojavio na zapadu (desno je NLO, levo je refleksija istog).

I posle pola minuta je sve bilo očigledno. A tada je nekakav Airbus profijukao par stotina metara tačno iznad mene i otišao u pravcu obližnjeg aerodroma, a posle jednog minuta i drugi, treći... Svi tačno iznad ovog brda na kome sam. Ništa od astrofotografije, startrails ili bilo čega drugog na tu temu. Dobro da nije Boing, pomislio sam; Airbus ima neke rupe u krilima koje daju vrlo karakterističan fijukav zvuk. Još mi fali da mi neki šraf padne na glavu.

Dakle dvostruko razočarenje, ode kometa a nema ni startrailsa. Umesto toga mogeo sam poneki kadar iz prikrajka da ulovim, između dva aviona. Recimo maglu koja se spustila u dolinu reke...

...ili npr Veliki Medved na horizontu.

Dole levo se vidi već pomenuti kanal koji odavno ne služi za prevoz tereta kako je bilo i zamišljeno, već u svrhe turističkih krstarenja. A gde su kanali, tu je i magla. Mislim da ovde više neću da gostujem, previše je ometajućih faktora.

I kad smo kod gostovanja, tih dana sam obišao burazera koji živi u Esenu. Skoro 500km na sever, Severna Rajna Vestfalija (NRV) je pokrajina koja u odnosu na Bavarsku ima neuporedivo više kiše i oblaka, i samim tim je potpuno nepogodna za astronomiju. 

Ali ne lezi vraže. Anticiklon je tad divljao i ja sam dobio priliku da snimim kometu iz grada gde je skoro uvek oblačno. Zapravo ne iz Esena već iz okoline, gde sam našao vrlo interesantan arhitektonski egzibicionizam - piramidu u Botropu. Vrlo sam zahvalan ljudima koji su zaslužni za ovu umetničku instalaciju; sprcati 210 tona čelika i koječega drugog zarad umetnosti i mogućnosti da ja tu sad nešto fotografišem je potpuno nadrealno. Doduše i mi smo imali svoju fazu u SFRJ, ko zna koliko tona betona je otišlo u spomenike iz NOB-a koji su takođe svi do jednog SF nadrealizam, ali nema veze. Iz toga sledi logičan zaključak da je sve ovde u Nemačkoj - čist komunizam.

Ovo je snimljeno fog-filterom; bez filtera i u monohromatskom modu moguće je izvući i gomilu zvezda i nebeskih detalja iako se radi o mestu praktično usred grada:

Međutim ostavimo se vizuelnih bludnih radnji i pređimo na astronomiju. Svi snimci komete su steking od po deset snimaka sa tripoda, prvi je 24mm žižne daljine a ostali 50mm:

Ne mogu a da ne prokomentarišem da je ovo ipak struktura sa dubljim značenjem. U pitanju je tetraedar odnosno trougaona piramida (a ne četvorougaona kao npr egipatske ili meksičke) a detalji su izvedeni na bazi nečeg što je Sjerpinski još pre sto godina zamislio kao fraktal.

Druga stvar koja pada u oči je vrlo nizak nivo svetlosnog zagađenja imajući u vidu gustinu naseljenosti. Ovo je region gde se na pedesetak kilometara nalaze Esen, Dizeldorf i Dortmund, svaki sa preko pola miliona stanovnika. Nekada je to bio vodeći rudarsko-industrijski region, motor razvoja Nemačke zadnjih 200 godina a danas odmah pored ove piramide se nalazi jedan od najvećih rudnika uglja u zemlji. Naravno, zatvoren je, radi jedino toplana i to na (ruski?) gas.

Treba biti iskren i priznati da mi danas u obradi jedan deo svetlosnog zagađenja možemo i da korigujemo, mada ni tu nema čarobnog štapića. Gornja fotka je originalno snimljena, bez ikakve obrade a dole sam pokušao LP da ublažim.

Svakako da boje nisu nikako usklađene na neku realnu vrednost jer dominira zelena od LED rasvete, a nju je LP filterima praktično nemoguće isfiltrirati. Ljudski vid se automatski podešava na dominantnu jednu boju u polumraku i nema problema, ali fotografija registruje i najmanji pomak u balansu boja. Međutim, činjenica je da se mi danas sa percepcijom boja borimo mnogo drugačije i efikasnije nego što je to nekada bio slučaj. 

Mnogi kažu da je najbolji metod oduvek bio - pomoliti se pre astrofotografije.