KAD ARHITEKTA PROMAŠI SEVER

Politički momenat koji je preovladavao početkom XIX veka u tadašnjoj Evropi je malo nalikovao današnjem. Nije bilo sveopšteg ujedinjenja ni na vidiku (osim ako izuzmemo Napoleonovu maničnu fazu), a i zašto bi; nije čak ni bilo polovine danas poznatih evropskih država. Upravo je propadalo Sveto rimsko carstvo koje je dokrajčio Napoleon i njegova blic-osvajanja su zapravo motivisala ljude širom Evrope da se malo zamisle. Moglo bi se reći da je upravo to doprinelo da ljudi koji govore sličnim dijalektima jednog jezika i koji žive u malim rascepkanim državicama koje vuku poreklo iz Srednjeg veka, pokušaju da se ujedine u veće nacionalne konglomerate.

Primer i uzor svima njima je bila Francuska. Ne računajući Britaniju koja je svakako bila svetska velesila, Francuska je dominirala Evropom još od Srednjeg veka jer je bila uglavnom celovita ali pre svega jer je bila velika i dovoljno moćna, što proističe iz te neokrnjene celovitosti. Budala na bavarskom prestolu nije problem (primer Ludviga II) ali jednom kad budala zasedne na francuski presto - eto nevolje svima. Upravo francuske avanture su pokrenule Nemce i Italijane da naprave svoje nacionalne države, a čak je ta ideja postojala i u romantizmu među balkanskim narodima, samo što će se to ostvariti tek stotinak godina kasnije kao Jugoslavija. Balkanska nacionalna država je bila sastavljena iz različitih naroda koji su imali manje sličnosti a više etničkih i interesnih različitosti nego nemački ili italijanski regioni, pa je samim tim u skladu s tim neslavno i prošla.

Ali upravo u momentu zaleta te ideje o ujedinjenju palo je na pamet bavarskom kralju Ludvigu I da napravi monumentalni spomenik posvećen nemačkoj ideji. Zamišljeno je bilo da se tu nalaze spomenici najpoznatijim Nemcima u istoriji, nešto slično našoj Aleji zaslužnih građana, samo mnogo impozantnije. Osim toga, grobovi mnogih planiranih ličnosti nisu mogli da budu preneti ovde, jer se ni ne zna gde su, pa su ostale njihove biste ili spomen-ploče. Npr ko zna kako je izgledao i gde je sahranjen Arminijus, vođa jednog od germanskih plemena koje je napravilo puno problema Rimljanima negde u vreme dok je Isus još bio dečak; ali zato tu stoji ploča br. 1 i tako dalje, idući kroz istoriju hronološki.

Spomenik je poveren arhitekti koji je ujedno bio dvorski arhitekta ali i slikar i pisac: Leo von Klenze danas važi za predvodnika nemačkog klasicizma. Njegov rad je i Pinakoteka u Minhenu ali i Ermitaž u Sankt Peterburgu. U vreme kad se završavao kasni barok ovaj arhitekta je insistirao na imitiranju antičke arhitekture, dovoljno je pogledati njegovu sliku kako bi trebala da izgleda obnovljena verzija Akropolja u Atini. Naravno da dve hiljade godina unazad nije bilo poznato mnogo toga što je bilo poznato ljudima pre dvesta godina, pa je tako zapisano da je prvi put nešto što mi danas označavamo kao toalet skicirao i ugradio upravo von Klenze.

Dakle, on je uradio sve najbolje što je mogao i zgrada je nazvana Valhala prema vikinškoj mitologiji, gde se na večnoj orgiji nalaze heroji poginuli u borbi. Jedino šta nije dobro uradio to je orijentacija sever-jug, razumem da je tad postojao kompas ali su znali i za magnetsku deklinaciju i zašto su palatu orijentisali prema vro nepreciznom kompasu umesto prema Severnjači koja je praktično stopostotno tačna - ne znam. Aljkavost nije svojstvena ni Nemcima ni arhitektama generalno. Ali uostalom, pogledajte položaj Severnjače u odnosu na osu hrama:

Sledeće što sam planirao da uradim je startrails; pošto je početak maja Sunce zalazi sve kasnije i ovo je uočljivo kroz sve kraće trajanje noći. U mom slučaju je snimljeno dok je još trajao sumrak i to se ovde vidi kroz plavičastu boju neba. 

Za startrails je moguće raditi na više načina ali ja najčešće koristim metodu "mnogo snimaka po 30sec". Ja sam ovde upotrebio 48 snimaka po pola minuta na blendi 2.8 i ISO1600. Naravno da je moguće i snimiti šest snimaka po deset minuta i tako dobiti 60min eksponiranja umesto 120x30sec, ali je problem što je nebo na tim snimcima (a posledično i na finalnom radu) veoma svetlo, što se po meni lično kosi sa poentom startrails fotografije. Nebo treba da bude ipak malo tamnije, da bi se zvezde odnosno njihove kružne putanje dobro videle. To je naravno samo moje mišljenje; neki drugi fotografi eksponiraju noću isto kao i danju da bi dobili svetlo nebo i svetlu zemlju i to je isto validan pristup. Potrebno je samo imati daljinski okidač za DSLR (reda veličine par desetina dolara) i možete eksponirati do mile volje, kako biste noć pretvorili u dan.

Postupak u Photoshopu je veoma prost: učitaju se svi snimci na početku kao lejeri (File > Scripts > Load Files into Stack). Sad imamo više desetina ili sto slojeva i performanse kompjutera i veličina skreč-fajla po kome PS brlja, dolaze do izražaja. Sledi selektovanje svih slojeva (kliknete na prvi layer, držite Shift, a zatim na donji, najdublji layer) i odaberete u opciji blending mode (po default stoji normal) opciju lighten. I to je sve; treba samo još da sve slojeve poravnate u jedan: Layer > Flatten Image.

Trikovi koji mogu biti od pomoći: pre otvaranja svih pojedinačnih snimaka možda želite da promenite WB ili da odradite skidanje hromatske aberacija ili automatsku korekciju za objektiv. Svaki RAW se otvori dvoklikom u Camera Raw, odradi šta treba i onda se snimi dole desno na Done, umesto na default Open. Ovim se RAW ostavlja tako modifikovanim (ne brinite, sve je reverzibilno) pa se te slike tako modifikovane učitavaju u PS, pošto te korekcije na finalnom TIF-u ne možete tako prosto sa slajderima raditi, funkcionišu samo za RAW.

Sledeći trik su gradijent-selekcije. Primera radi želite da selektujete nebo a ne zemlju, ali da ta selekcija bude meka a ne oštra. 

1) Odaberete Edit in Quick Mask Mode ili pritisnete Q na tastaturi. Sad imate opciju da sve što maskirate crvenom bojom ostane selektovano. Međutim, nećemo brašem crtati po snimku već iskoristiti gradijent.

2) Odaberete Gradient Tool...

3) ...vodeći računa da vam gore bude selektovan linearni gradijent. Ostale verzije gradijenta su takođe veoma korisne, ali zasad za nebo koristimo linearni.

 

Sada se povlači vertikalna linija, što duža gradijent će biti mekši i obrnuto. Možete povući liniju i od gornje do donje ivice slike, imaćete toliko meki prelaz u selekciji da niko živ neće primetiti da ste radili sa gradijentom. Nakon toga se gradijent isključi na Q i vi imate selekciju na slici sa kojom možete raditi šta želite: menjati sjaj, boje, kontrast ili štagod drugo. Ako imate greškom selektovanu zemlju umesto neba, bez brige: Select > Inverse rešava problem.

Možete raditi i sa dva lejera tako što ćete napraviti gradijent selekciju na gornjem a zatim istu obrisati (Edit >Cut) i onda se kroz tu rupu vidi donji lejer. Onda se sve promene na donjem lejeru vide samo na selekciji, npr nebo, a gornji lejer ostaje za promene na zemlji. Na kraju obavezno ide Flatten da ne biste imali TIF sa ogromnim brojem megabajta; deset slojeva, deset puta veći TIF (ne baš 10x, ali svakako slično je).

Rezultat:

Jedan od većih problema u astrofotografiji svake vrste su i avioni i sateliti. Dok je kod teleskopskih fotki ovo manji problem, budući da je softver prilično postao inteligentan zadnjih par decenija, kod PS-a i startrailsa ovo je najmučniji deo. Naprosto blending mod screen koji je zaslužan za uopšte sabiranje zvezdanih tragova, ima tendenciju da veoma hrabro ističe avione i satelite, kao i kosmičke zrake i hot-piksele generalno. Nemam drugu opciju osim kloniranja svakog lejera posebno: selektujete sve lejere sem donjeg na goreopisan način; smanjite transparenciju na 0%. Zatim idete jedan po jedan lejer na gore i dižete na 100%; pritom na svakom pojedinačnom klonirate ono što ne želite da se vidi (tipa avion). Meni je trebalo skoro sat vremena da pedesetak fotki očistim od avijacije i Maskovih budževina.

Kad već naučite da razdvajate nebo od zemlje možete eksperimentisati i sa različitim steking odnosno blending modovima. Za nebo tj startrails je koristan lighten; screen može dramatično da posvetli nebo a za zemlju je najbolji normal. Time onda izbegavate nepotrebno veliki šum koji gorenavedena dva moda daju i to je i preporuka; jeste da je zemlja onda malo tamnija ali nije nikakav problem to u obradi osvetliti. Ne zaboravite da se radi o sumi velikog broja snimaka pa je i dinamički raspon povećan, tako da osvetliti inače tamnu zemlju neće biti problem ni najgorim DSLR senzorima.

Fotografije unutrašnjosti nećete dobiti, možda će neko i obići ovo čudo i ne želim da mu kvarim iznenađenje. Ali dovoljno je da kažem da tu imamo 132 biste i 65 spomen-ploča u dva reda gde sam ja lagano pregledao i izdvojio one ljude koji su nama poznati: Regiomontanus, Kopernik, Kepler, Heršel i Gaus. Prosto mi je bilo drago da se tamo i nauka ravnopravno ceni kao kultura i politika, pa makar i posthumno.